Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Društvo

29.09.2018 u 07:30

Deda Đorđe, čuvar Zejtinlika, dočekuje stotu godišnjicu od proboja Solunskog fronta

Od našeg specijalnog izveštača Solun – Finalne pripreme za današnju centralnu svečanost povodom stote godišnjice od proboja Solunskog fronta obavljene su na vojničkom groblju u Solunu, kod obnovljene Spomen-kosturnice srpskih ratnika. U ceremoniji će učestvovati i kadeti Vojne akademije, kao i studenti Kriminalističko-policijske akademije, koje je na ovom mestu juče dočekao Đorđe Mihajlović, čuvar Zejtinlika u proteklih pola veka. Govoreći im o ovom mestu, koje je jedan od najvažnijih simbola srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, rekao je i da su pre njega groblje održavali njegov deda Savo i otac Đuro. Legendarni Deda Đorđe još jednom je posetio i unutrašnjost same spomen-kosturnice. Prisutne je podsetio da godišnje oko 350.000 Srba dođe na ovo mesto da oda počast na

Politika

07.09.2018 u 22:00

Amerikanci kumovali „preševskoj dolini”

Izraz „preševska dolina”, koji redovno upotrebljavaju Albanci sa juga centralne Srbije, govoreći o namerama da se pripoje Kosovu, zapravo u sebi krije termin „istočno Kosovo”, koji ekstremniji među njima izgovaraju kao sinonim za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Masovna upotreba formulacije „preševska dolina”, već gotovo dve decenije, prema tumačenjima samih Albanaca, zasluga je diplomata iz SAD. Tako je istaknuti albanski aktivista, predsednik Odbora za ljudska prava Belgzim Kamberi, svojevremeno objašnjavajući nastanak ovog naziva, rekao da su termin Albancima „ustupile” američke diplomate u vreme sukoba na jugu 2000. i 2001. godine. „Preševska dolina je pojam koji su ovde donele američke diplomate sa ciljem da bude izbalansirani kompromis između istočnog Kosova i juga Srbije”,

Politika

24.08.2018 u 22:00

Uspešni narodi se dogovaraju

Nisam neko ko daje pompezna obećanja i najave, niti padam u evrodepresiju niti u evroegzaltaciju, jer je proces evropske integracije složen i često vođen kroz lavirinte pojedinačnih interesa pojedinih država, ukupnih odnosa i atmosfere u evropskoj politici, ali i svetskoj političkoj klimi, rekla je u razgovoru za „Politiku” Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije. Dodaje da zbog toga „država kandidat, kao što je Srbija sada, mora da pronađe snagu da razluči bitno od nebitnog – da razumnom i potrebnom brzinom idemo magistralnim pravcem koji državu umrežava u razvojnu, strukturiranu i još uvek najbolju infrastrukturu evropske ekonomske, bezbednosne i kulturne mape, a ne da jurimo sporednim puteljcima koji ne vode nigde, osim u ćorsokak lavirinta”.

Politika

30.07.2018 u 22:00

Srbija nije potpisala „Končuljski sporazum”

Nedavno donošenje Zakona o ratnim memorijalima izazvalo je novu seriju izjava albanskih lidera o takozvanom Končuljskom sporazumu iz 2001. godine. Lider DPA Ragmi Mustafa poručio je da je država Srbija ovim dokumentom, koji albanski lideri zovu „Končuljski”, amnestirala sve pripadnike takozvane Oslobodilačke vojske Preševa Bujanovca i Medveđe (OVPBM) i da nije sporno da se poginulim pripadnicima ove formacije podižu spomenici. Međutim, u porukama albanskih političkih lidera iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, „da Srbija ne poštuje ’Končuljski sporazum’ koji je potpisala i koji je obavezuje”, sporno je samo to – što se oni pozivaju na nepostojeći dokument.

Politika

24.06.2018 u 22:00

Opasne fantazije Prištine o „zelenoj transverzali”

Projekat koji je u prošlosti najčešće povezivan s Bošnjacima, takozvana zelena transverzala, danas je, bar prema najnovijim porukama predstavnika samoproglašenog Kosova, „oživeo” među tamošnjim Albancima. To je potvrdila i najnovija izjava Redžepa Hotija, savetnika predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija, da bi podela KiM podrazumevala da kosovske vlasti pripoje sebi Sandžak, odnosno Rašku oblast, i jug centralne Srbije, odnosno Preševo, Bujanovac i Medveđu. Reagujući na ove reči, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da kod dela kosovskih Albanaca postoji potreba za formiranje „zelene transverzale”, a na njenom putu do Sandžaka upravo je sever Kosova, koji im smeta.

Politika

17.06.2018 u 22:00

Unmik – šansa za opstanak Srba na KiM

Srbija pridaje posebnu važnost Unmiku – misiji u koju srpski i drugi nealbanski narodi na Kosovu i Metohiji imaju najviše poverenja. Ovu poruku uputio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavnog sastanka s pomoćnicom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Bintu Kejtom, predavši joj pri tome listu u kojoj su popisani albanski napadi na Srbe u toku maja. U momentima kada je Euleks na KiM gotovo ugašen i sveden na simboličnu savetodavnu ulogu, misija UN, na čijem je čelu danas Zahir Tanin, ostala je nesumnjivo stub međunarodnog prisustva u južnoj srpskoj pokrajini, kada je reč o civilnoj i političkoj vlasti. Iako je u prethodne dve decenije više puta redukovana i zaobilažena.

Kolumna nedelje

09.06.2018 u 22:00

Zvuk briselske tišine

Baš u trenutku kada bi uveliko trebalo da rešava pitanje statuta Zajednice srpskih opština, na osnovu roka do 5. avgusta koji je dala Evropska unija, Priština je odlučila da prekine razgovore u Briselu, oštro kritikujući EU da se svrstava na stranu Beograda. Glavni pregovarač samoproglašenog Kosova, Avni Arifi, prethodnih dana upro je prstom u tim komesarke Federike Mogerini, ustvrdivši da je on „postao desna ruka srpske delegacije” i da radi samo u interesu Srbije jer insistira jedino na formiranju ZSO, što je inače obaveza koju je prištinsko rukovodstvo preuzelo pre pet godina. Dok je kosovski predstavnik, inače bliski saradnik premijera Ramuša Haradinaja, upućivao ovakve ljutite reči na račun Brisela, šefica Kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je, čini se, pokušala da opravda

Tema nedelje

02.06.2018 u 22:00

Uspon do orlovog gnezda i povratak srpskog ratnika

Srbi, vi ste prvi otvorili put, vi ste najzad videli naše neprijatelje u bekstvu. Ovim rečima obratio se komandant svih savezničkih trupa na Solunskom frontu, francuski general Moris Saraj, pobednicima borbe na Kajmakčalanu, jedne od najsurovijih bitaka u Velikom ratu, ali i najslavnijih pobeda srpske vojske u njenoj novijoj istoriji. Na ovom nepristupačnom mestu palo je oko 4.600 Srba, uglavnom usled dejstva bugarske artiljerije, što je bila cena zauzimanja „kapije slobode”, kako su oslobodioci nazivali ovu stratešku tačku na samoj granici Bugarske i Makedonije. Osvojivši vrh planine Nidže, na nadmorskoj visini od 2.525 metara, srpski ratnici mogli su da ponovo zakorače na tlo domovine, koju su morali da napuste nepunih godinu dana ranije. Saveznici koji su odlučili da oforme

Tema nedelje

26.05.2018 u 21:11

Hoće li Aleksandar Makedonski zbog NATO-a otploviti niz Vardar

Debata o tome hoće li zarad istorijskog sporazuma s Grčkom Skoplje potpuno „pustiti” niz Vardar, ka Egejskom moru, sećanje na Aleksandra Velikog uveliko se usijala, otkako je koaliciona vlada Zorana Zaeva i albanskih partija najavila spoljnopolitički zaokret prema južnom susedu. Dok se s auto-puta i aerodroma pokraj glavnog grada uklanjaju table s imenom jednog od najvećih vladara starog veka, sve su češća pitanja hoće li i centar prestonice Makedonije, koji je pre samo nekoliko godina preuređen u duhu antike, sada ponovo promeniti izgled. Premijer Zaev uverava da će bar veliki spomenik „Ratnik na konju”, koji dominira jezgrom Skoplja i simbolizuje Aleksandra

Kolumna nedelje

05.05.2018 u 22:00

Povratak u Savet bezbednosti

Diplomatska bitka na više frontova, koja bi mogla da se tumači kao najava vrelog leta za Srbiju i njen međunarodni položaj, odvijala se prethodnih dana na nekim od najvažnijih svetskih adresa, ali i u regionu. Dok se u Beogradu pažljivo osluškivala i tumačila vest da bi London mogao da iskoristi predstojeće predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija da istisne pitanje Kosova i Metohije s dnevnog reda međunarodne organizacije, hrvatska vlada nastavila je da šalje oštre poruke i u toku protekle sedmice. U trenucima dok se priprema poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Turskoj, a potom i Rusiji, ponovo se u fokusu našlo pitanje Rezolucije 1244, koju vodeće zemlje Zapada prenebregavaju, u nameri da što više ingerencija poverenih međunarodnim misijama prenesu na Prištinu. Beograd se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nikola Belić