Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

05.02.2022 u 19:41

Padaju cene bakra i čelika, velika tražnja za litijumom

( Svetska industrija metala je među granama privrede koje tokom dve godine borbe sa pandemijom beleže najveći rast. Zbog velike potražnje, samo 2021. neki metali su poskupeli i 80 odsto, a prognoze ukazuju da će bakar, nikl, kobalt i litijum u narednih nekoliko godina dostići rekordne vrednosti. Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije, kaže da je privreda Srbije mala, da izvoz industrijskih metala u svetskim razmerama nije značajan, ali na tržištu Evrope jeste. Prema njegovoj oceni, to je grana industrije koja ima perspektivu, a stanje na tržištu osnovnih industrijskih metala je takvo da su cene visoke, što je posledica gotovo rekordnog rasta iz 2021. – Da pođemo od toga zašto su ovi metali toliko traženi. Pre svega, bakar je osnovni

Ekonomija

04.02.2022 u 12:28

Svaka jedanaesta firma posluje u crvenom

Svaka jedanaesta firma u Srbiji ima probleme sa likvidnošću. Obaveze na kraju prošle godine nije moglo da ispunjava 41.153 dužnika i prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) poverioci od njih potražuju 222,8 milijardi dinara. Bez obračunate kamate. Ukupno 26.654 pravna lica i 14.449 preduzetnika imalo je blokirane račune, a broj firmi koje su poslovale „u crvenom” za hiljadu je veći nego na kraju 2020. Poređenja radi, blokirane račune na kraju 2020. imalo je 40.273 dužnika, od čega je 26.335 pravnih lica i 13.938 preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati 220,8 milijardi dinara, bez obračunate kamate. U registru Agencije za privredne registre upisano je 461.406 privrednih društava, preduzetnika, udruženja i turističkih agencija. Što znači da oko devet odsto njih

Ekonomija

28.01.2022 u 19:55

MMF smanjio prognozu rasta, FED najavljuje veće kamate

Međunarodni monetarni fond snizio je prognozu globalnog rasta za 2022. za pola procentnog poena na 4,4 odsto, u odnosu na oktobarsku projekciju. Upravo je preksinoć iz američkih Federalnih rezervi (FED) najavljeno skoro povećanje referentne kamatne stope na kratkoročna zaduživanja, prvo u poslednje tri godine u okviru šireg pooštravanja svoje istorijski labave monetarne politike. Kao rizike za globalni rast, MMF vidi moguću pojavu novih sojeva kovida, koji bi mogli da produže pandemiju i izazovu nove ekonomske poremećaje, rast cena energije, i povećanje kamata u razvijenim ekonomijama, što bi moglo da utiče na finansijsku stabilnost zemalja u razvoju, na tokove kapitala, valute i fiskalne pozicije, naročito onih privreda čiji su dugovi porasli tokom poslednje dve godine. Ivan

Ekonomija

25.01.2022 u 20:44

Amerika odložila uvođenje 5G mreže u blizini aerodroma

Uvođenje mreže 5G na nekim aerodromima u Sjedinjenim Američkim Državama je odloženo jer internet mreža pete generacije može da bude smetnja za elektroniku aviona i ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja. U Evropi, pa i u Srbiji, takva bojazan za sada ne postoji. Spor je počeo još kada je raspisana koncesija za novu mrežu mobilne telefonije, jer ona u SAD zadire i u frekvencije takozvanog C-kanala, odnosno zlatnog spektra. To su frekvencije koje su do sada bile rezervisane za avio-saobraćaj, jer se one koriste za instrumente u avionima kao što je radarski visinomer, pa tako i za sletanje aviona noću ili pri slabijoj vidljivosti. Nije sasvim isključeno da bi 5G mreža mogla da izazove smetnje u tim instrumentima. Prema informacijama Američke službe za bezbednost letenja, za oko 45

Ekonomija

19.01.2022 u 14:38

Bivšim vlasnicima u martu sleduje akontacija za restituciju

Država je prvi put emitovala obveznice kojima će se bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima namirivati dug za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata. Akontacija od deset odsto biće isplaćena u martu, a prva rata obveznica iduće godine. Obveznice glase na ime, prenosive su, isplaćuju se u evrima, kamata je dva odsto i neoporezovane su. Iznos emitovanih obveznica je 69,5 miliona evra, a utvrđen je na osnovu rešenja koje je Agencija za restituciju donela zaključno sa 30. junom 2021. Obeštećenje po osnovu emitovanih obveznica isplaćivaće se od 14. januara 2023. jednom godišnje, sve do dospeća obveznice zavisno od njene ročnosti. Ročnost obveznica je na period od pet, 10 i 12 godina. Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da je 2.121 rešenje o obeštećenju, koje

Ekonomija

19.01.2022 u 12:03

„Fijat” još nema plan proizvodnje za ovu godinu

Proizvodne trake u kragujevačkoj fabrici „Fijat automobili Srbija” prošle sedmice ponovo su stavljene u pogon posle pauze od pedeset dana, ali još nema plana proizvodnje za ovu godinu. Svi čekaju vest o daljoj sudbini fabrike u Šumadiji i eventualnom pokretanju novog modela automobila, što bi možda moglo da se dogodi sa prvim prolećnim danima, uoči izbora. Uostalom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred kraj prošle godine najavio da bi uskoro premijerka Ana Brnabić trebalo da objavi dobre vesti u vezi sa poslovanjem „Fijata” u Srbiji, ali nije želeo da iznosi detalje. Samo je rekao da je „Fijat” smanjio proizvodnju i da je bio na prvom mestu naših izvoznika i znatno doprinosio BDP-u 2013. i 2014. godine. Inače, u to vreme „Fijat” je proizvodio 117.000 automobila godišnje i izvozio u

Ekonomija

13.01.2022 u 22:10

Trinaesta plata – nagrada za dobre rezultate

Zaposleni u dobrostojećim firmama u Srbiji, dobili su neku vrstu bonusa na kraju prošle godine. Iako je kod nas rašireno uverenje da je trinaesta plata stvar socijalističke prošlosti, ne tako mali broj poslodavaca to ipak shvata kao način modernog poslovanja i u decembru su svoje zaposlene nagradili delom profita koji su ostvarili. Radnicima „Fijat Krajsler automobila Srbija” isplaćena je u decembru trinaesta plata, koja iznosi 75 odsto mesečne zarade. Tako da su oni sa najnižim primanjima dobili po 25.000 dinara, saopštili su predstavnici Samostalnog sindikata fabrike. Takođe svi zaposleni kompanije „Koka-Kola HBC Srbija”, kao nagradu za dobre poslovne rezultate ostvarili su pravo na specijalni godišnji bonus, odnosno trinaestu platu. – Iznos specijalnog godišnjeg bonusa

Ekonomija

08.01.2022 u 21:39

Privremeno skraćenje lanaca snabdevanja

Poremećaji u lancima snabdevanja između Kine i Evrope naveli su mnoge lokalne kompanije da razmotre nabavku robe od dobavljača sa bližih tržišta. Za srpske uvoznike postaju interesantne Poljska, Španija, Velika Britanija i Turska. Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije „Kargo partner” u Srbiji, kaže da je nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje Kina dobija skoro 60 odsto električne energije, primorao vlasti druge najveće svetske ekonomije da uvedu restrikcije i mnogobrojna ograničenja. Velika energetska kriza koja potresa ovu zemlju dodatno je doprinela nastavku nestabilnih prilika u svetskoj trgovini, produbljujući nestašice u različitim kategorijama sirovina i robe. Novi događaji ponovo u žižu stavljaju traženje alternativnih tržišta. Istorijski rast cena

Ekonomija

07.01.2022 u 20:26

IT industrija će uposliti 120.000 ljudi

U Srbiji bi do 2025. godine broj zaposlenih u IT industriji mogao da poraste na 120.000, odnosno da se poveća za čak tri puta, saopšteno je iz „Majkrosofta”. – Najveći broj radnih mesta očekuje se na području razvoja softvera, klaud tehnologija, nauke o podacima i sajber bezbednosti. Kroz proces digitalne transformacije sve grane industrije su postale povezane sa IT sektorom, tako da IT industriji nisu potrebni samo programeri, već i poznavaoci prodaje, proizvodnje, zdravstva i bankarstva – rekao je Milan Gospić, direktor „Majkrosofta” u Srbiji. Prema podacima Narodne banke Srbije izvoz informaciono-tehnološkog sektora u prvih deset meseci 2021. dostigao je oko 1,5 milijardi evra, što je za 28 odsto više nego u istom periodu godinu dana ranije. Premijerka Ana Brnabić nedavno je

Ekonomija

30.12.2021 u 22:30

Divlja gradnja cveta u nacionalnim parkovima

Opština Bajina Bašta u periodu od 2018. do 2020. nije sprovela nijedan inspekcijski nadzor nad izgradnjom bespravnih objekata, što je uticalo na rast bespravne gradnje u granicama Nacionalnog parka Tara. Sa druge strane, Opština Majdanpek, u poslednjih 13 godina donela je više od 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području Nacionalnog parka Đerdap, ali ni po jednom nije postupano zaključno sa 2020. Na ove zabrinjavajuće podatke ukazuje Državna revizorska institucija u izveštaju o reviziji poslovanja nacionalnim parkovima u Srbiji. Cilj te revizije bio je da se ukaže da je našim nacionalnim parkovima potrebno efikasno, efektivno i ekonomično upravljanje. U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova – Đerdap, Kopaonik, Fruška gora, Tara, Šar-planina, koji se prostiru na oko 150.000 hektara.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović