IT industrija će uposliti 120.000 ljudi

U Srbiji bi do 2025. godine broj zaposlenih u IT industriji mogao da poraste na 120.000, odnosno da se poveća za čak tri puta, saopšteno je iz „Majkrosofta”.

– Najveći broj radnih mesta očekuje se na području razvoja softvera, klaud tehnologija, nauke o podacima i sajber bezbednosti. Kroz proces digitalne transformacije sve grane industrije su postale povezane sa IT sektorom, tako da IT industriji nisu potrebni samo programeri, već i poznavaoci prodaje, proizvodnje, zdravstva i bankarstva – rekao je Milan Gospić, direktor „Majkrosofta” u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije izvoz informaciono-tehnološkog sektora u prvih deset meseci 2021. dostigao je oko 1,5 milijardi evra, što je za 28 odsto više nego u istom periodu godinu dana ranije. Premijerka Ana Brnabić nedavno je komentarišući analizu NBS kazala da je trenutno IKT najveća izvozna grana i da je nadmašio poljoprivredu u visini izvoza. Naglasila je i da informaciono-komunikacioni sektor ima veće učešće u BDP-u nego građevinarstvo. Da bi ilustrovala koliko je ovaj sektor narastao navela je da je 2008. izvoz IKT iznosio 178 miliona evra, kao i da je u ovom sektoru 2016. bilo zaposleno 19.000 a danas ih je 43.500.

Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice „Libek”, kazao je da je naš IKT sektor dobar, ali ne odskače puno od regionalnog trenda. Mi smo na nivou Bugarske i Rumunije. Prema njegovim rečima vrednost izvoza po zaposlenom u EU je u proseku oko 80.000 evra, dok je Bugarskoj i Rumuniji oko 35.000 evra, koliko je i u Srbiji.

– Ono što je olakšalo funkcionisanje i izvoz IKT iz Srbije, jeste to što smo konkurentniji u pogledu radne snage. Kompanije prebacuju svoje centre iz zapadne Evrope u Srbiju zato što ovde mogu za cenu jednog dobrog inženjera da plate tri dobra inženjera. Potom imamo relativno dobro visoko obrazovanje, naročito tehničko. Imamo prilično slab ostatak privrede i veliki broj inženjera sa tehničkih fakulteta kojima programiranje ne bi nužno bilo glavno zanimanje vide da sa svojim znanjem sa fakulteta mogu da dođu do boljih plata i lakšeg zaposlenje nego u sektorima za koje su se školovali, pa se prebacuju u IKT. Postoji velika tražnja za IKT kadrovima od testa za softverske pakete do traženih profesionalaca u pojedinim oblastima i imamo programe prekvalifikacije da građani sami uče programiranje na internetu i upisuju različite master programe – rekao je Gajić.

Ono što prema njegovom mišljenju može da predstavlja problem za IKT u budućnosti jeste da se smanjuje broj mladih ljudi koji može lako da se prekvalifikuje za sektor. Svaka generacija koja ulazi na fakultete je malobrojnija u odnosu na prethodnu.

Gajić je naveo da najveći deo IKT sektora radi neku vrstu usluga kao podizvođač za kompanije iz inostranstva. Naglasio je da u ovom sektoru postoje i veliki projekti kao što je „Majkrosoftov” razvojni centar, i da postoje neke kompanije koje su uspele da se probiju na svetsko tržište.

Osim „Majkrosofta” početkom oktobra prošle godine američka kompanija NCR otvorila je tehnološki kampus na Novom Beogradu, u čiju izgradnju je uložila 100 miliona dolara i u kom će raditi 5.000 zaposlenih. Nemački „Kontinental” je 2021. otvorio fabriku elektronskih komponenti u Novom Sadu u kojoj će delom nastajati i proizvodi osmišljeni u njihovom istraživačkom centru otvorenom 2018. godine. Japanski „Nidek” koji će u Novom Sadu proizvoditi pogonske elektromotore za električna vozila najavio je otvaranje i razvojno-istraživački centar (RND), koji će se baviti istraživanjima i unapređenjem „Nidekovih” proizvoda i koji će biti dobra prilika za mlade inženjere da se razvijaju u domenu nauke i struke.

Na rast IKT sektora uticao je i dolazak nekih velikih kompanija, uglavnom kroz kupovine domaćih startap firmi. Kompaniju „Nordeus”, tvorca popularne onlajn igre „Top 11”, u junu 2021. kupila je američka kompanija „Tejk tu”, vlasnik nekih od najpoznatijih imena u svetu video-igara za 225 miliona evra. Pre dve godine na naše tržište je ušao „Epik gejms” kupovinom novosadske startap firme „3lateral” specijalizovane za kompjuterski generisane likove. Godinu dana ranije je američki „Nutaniks”, inače jedna od najbrže rastućih firmi na svetu, kupio „Frejm”, američko-srpski startap koji se bavi „klaud kompjutingom”, za 165 miliona dolara. U oblasti energetike „Šnajder elektrik” je kupio DMS, IT kompaniju koja pravi softver za upravljanje elektroenergetskim sistemima.

Sa druge strane, „Hatek”, trenutno najbrže rastuća tehnološka kompanija u regionu koja se bavi softverskim inženjerstvom i razvojem digitalnih proizvoda kupila je američku „Momentum dizajn lab”. Što je dokaz da startapi koji su potekli iz Srbije mogu uspešno da se takmiče na globalnoj sceni.

Broj preuzimanja i partnerstava je mnogo duži i samo će se povećavati svake godine, jer se startap kompanije sve više razvijaju i pronalaze ulagače. Takođe, kroz projekat Srbija inovira zainteresovane kompanije, startap firme i naučne institucije imaju priliku da se udruže i do kraja februara konkurišu za prvi pilot „Superklaster projekat” u Srbiji. Tu učestvuju četiri oblasti: visoka tehnologija u poljoprivredi i industriji hrane, gejming okruženje i virtuelna realnost, veb-3 i blokčejn tehnologije, kao i napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji. Najavljeno je da će pobednički superklaster dobiti pomoć za što bolje pozicioniranje na tržištu, a konačni cilj je da 2025. postane samoodrživ u celosti.