Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

28.12.2021 u 21:11

Srbiji je potrebna fabrika novinskog papira

U svetu je zavladala nestašica starog papira, kao osnovne sirovine za proizvodnju novinskog. Imajući u vidu da i proizvođači ambalažnog koriste 100 odsto stari papir kao sirovinu, a profitabilniji su u odnosu na fabrike koje proizvode novinske i grafičke papire, to je uticalo na smanjenu proizvodnju novinskog papira na svetskom nivou i izazvan je debalans između proizvodnje i potrošnje ove vrste hartije, kaže Milorad Krgović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji, koordinator Centra celuloze, papira, ambalaže i grafike, koji je konsultant Svetske banke i ekspert Ujedinjenih nacija za celulozu i papir i štednju energije u ovoj oblasti. Srbija je zbog loših privatizacija ostala bez fabrike koja bi proizvodila ovu vrstu hartije, pa su izdavači prinuđeni da je uvoze po veoma visokim

Ekonomija

22.12.2021 u 20:01

Inflacija obezvređuje povišice u javnom sektoru

Zaposleni u zdravstvu, socijalnim službama i vojsci dobiće povećanje plata od osam odsto, dok ostalima u javnom sektoru od 1. januara sleduje uvećanje od sedam odsto. Ali postoji opasnost da rast cena, odnosno inflacija umanji i obezvredi ovu povišicu. Na osnovu vodećeg kompozitnog indikatora potrošačkih cena (IPC), u četvrtom tromesečju ove godine u Srbiji se 2021. očekuje međugodišnji rast cena od oko 7,3 odsto, a u prvom tromesečju 2022. od oko 7,5 odsto, objavio je juče Republički zavod za statistiku u svojoj publikaciji „Trendovi” za treći kvartal ove godine. Rast ukupnih potrošačkih cena u poslednja tri meseca 2021. prevashodno će biti uslovljen rastom cene hrane i bezalkoholnih pića, goriva i cene električne energije za domaćinstva, prenosi Beta. Kada je reč o prvom tromesečju sledeće godine, rast potrošačkih cena biće „predominantno definisan” rastom cene hrane, goriva i duvana.

Ekonomija

21.12.2021 u 20:29

Potpisivanje ugovora za „Petrohemiju” odloženo za januar

Naftna industrija Srbije, koji je u vlasništvu ruskog „Gaspromnjefta” trebalo bi da preuzme „Petrohemiju” narednog meseca, jer je potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu pomereno za januar 2022. Novica Kocić, predsednik sindikata „Petrohemije” kaže da su radnici nezvanično saznali da je vlada donela odluku da se za 30 dana produži potpisivanje ugovora. – Zaključak o strateškom partnerstvu donesen je 18. novembra i ako od tog dana teče rok od 15 dana, to znači da je ugovor trebalo da bude potpisan oko 6. decembra. Pošto je prema našim saznanjima u međuvremenu doneta odluka da se potpisivanje prolongira za 30 dana, novi rok bi trebalo da bude 6. januar. Ne znamo kada su ti dokumenti prosleđeni strateškom partneru, jer od dana njihovog prijema teče rok, tako potpisivanje može da

Ekonomija

08.12.2021 u 22:40

O sudbini „Fijata” u februaru ili martu

Kragujevački „Fijat” je krajem novembra završio proizvodnju za ovu godinu, u kojoj su imali oko pedeset radnih dana. Zaposleni će u halama biti tek oko 13. januara, a u februaru ili martu od menadžmenta „Stelantisa”, zajedničke kompanije „Fijata” i „Pežoa”, očekuju da čuju šta planiraju sa njima, odnosno da li će i kada će pokrenuti novi model automobila. „Fijat Krajsler automobili Srbija” pao je na osmo mesto najvećih srpskih izvoznika i u prvih deset meseci ove godine u svetu je prodao vozila u vrednosti od 255,7 miliona evra, što je za oko 30 miliona evra manje nego u istom periodu 2020. Ovogodišnja proizvodnja u „Fijatu” biće najmanja još od 2012, kada je

Ekonomija

07.12.2021 u 20:06

Železnice usporile sa reformom i nižu gubitke

Srpske železnice posluju u minusu, uprkos tome što ih je Međunarodni monetarni fond (MMF) više puta pohvalio kao najbolje reformisano javno preduzeće u Srbiji. Njihove gubitke pokriva država, koja će ih sledeće godine subvencionisati sa oko 18 milijardi dinara, što je za milijardu više nego ove godine. Sva četiri železnička preduzeća su 2020. ostvarila gubitak od oko 5,5 milijardi dinara, a pre pandemije, odnosno 2019. bio je 500 miliona dinara manji. Po svemu sudeći i ovu godinu će završiti sa negativnim rezultatom. „Infrastruktura železnica” je u prvih šest meseci imala gubitak od 1,1 milijardu dinara, „Srbija voz” 631,8 miliona dinara, a „Srbija kargo” 317,5 miliona dinara. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su železnice najdalje otišle u reformi u odnosu na druga

Ekonomija

04.12.2021 u 19:15

Šta Srbija može da očekuje od ukidanja kvota za čelik

Carine na čelik i aluminijum između SAD i EU od 1. decembra zvanično više ne postoje, a da li će biti ukinute evropske kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija, još se ne spominje. Ograničenja u izvozu smederevska železara je kompenzovala rastom vrednosti ovog metala na svetskom tržištu i do novembra ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, izvezla je čelik u vrednosti od oko 619,6 miliona evra, što je 1,5 puta više nego u istom periodu 2020. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, smatra da je mala verovatnoća da kvote na čelik iz Srbije budu ukinute u dogledno vreme. Čelik iz naše zemlje je u proizvodnji kineskog „Hbisa”, a EU ne gleda blagonaklono na sistem kineske tehnologije. Sa druge strane, čelik je

Ekonomija

02.12.2021 u 20:00

Na kazne i penale iz budžeta odlazi 280 miliona evra

Za kazne i penale država je u budžetu za sledeću godinu opredelila oko 280 miliona evra. Osim što ovaj izdatak iz godine u godinu privlači pažnju, jer je u prethodnoj dekadi na njega otišlo oko milijardu evra, izostaju objašnjenja o prirodi kazni koje država plaća, kao i sa kim i zašto vodi sporove. Predstavnici Fiskalnog saveta podsećaju da su 2010. ovi troškovi iznosili svega 30 miliona evra, da bi u 2020. dostigli 190 miliona evra. Oktobarskim rebalansom predviđeno je oko 150 miliona evra. – Tretman ovih rashoda u budžetu i dalje nije zadovoljavajući. Ubedljivo najveći deo isplata na ime kazni u 2022. ostaje nepoznanica. Izdaci za kazne i penale suštinski se sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od

Ekonomija

29.11.2021 u 15:10

Beograđanima porez na imovinu nepromenjen, Nišlijama i Kragujevčanima uvećan za nekoliko stotina dinara

Beograđani će sledeće godine plaćati isti porez na imovonu kao i ove godine, ukoliko nisu dograđivali kuće i povećavali površinu stanova. Bez obzira na apokaliptične najave i tabloidna nagađanja da će nova rešenja biti gotovo sigurno uvećanja zbog rasta vrednost nekretnina, to se nije dogodilo. U Nišu i Kragujevcu ovaj namet biće neznatno viši, u odnosu na prošlu godinu, ali ne onoliko koliko nameće trend rasta vrednosti nekretnina i ne za sve stanovnike ovih gradova. Odbornici Skupštine Beograda su usvojili Odluku o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao je da neće biti povećanja poreza na imovinu. Precizirao je da se to odnosi na obveznike koji ne vode

Ekonomija

27.11.2021 u 20:33

Fantomske firme saterane u ćošak

Vlasnici nepokretnosti na čijim adresama su bez njihovog znanja i pravnog osnova registrovane fantomske firme mogu podneti zahtev za brisanje adrese sedišta tog preduzeća. Ovo je predviđeno izmenama Zakona o privrednim društvima, koje su nedavno usvojene i počeće da se primenjuju od naredne godine. Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre (APR), kaže da će sud po hitnom postupku morati da donese presudu i po službenoj dužnosti je dostavi agenciji, koja tu adresu briše i nalaže privrednom subjektu da u roku od 30 dana otkloni nedostatak i registruje novu adresu. Ukoliko to ne uradi APR privredni subjekt stavlja u proces likvidacije. On navodi da je procenat fantomskih firmi manji od jedan odsto, ali su problemi koje prave značajni. – Imali smo slučaj da određena lica

Ekonomija

26.11.2021 u 22:55

Domaće firme će znatno uticati na privredni rast

Kreatori ekonomske politike su planirali da domaći privatni sektor sa svojom proizvodnjom i izvozom postane glavni pokretač visokog i održivog privrednog rasta u naredne tri godine i tako preokrenu dosadašnji trend prema kome naši privrednici ulažu manje nego stranci i godinama investiraju manje nego u uporedivim zemljama regiona. Revidirana Fiskalna strategija predviđa da će upravo domaće privatne investicije biti glavni pokretač ubrzanja privrednog rasta Srbije u srednjem roku. Planirano je da se učešće ukupnih investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 2024. poveća sa nešto više od 23 odsto na 24,6 odsto BDP-a. Učešće javnih investicija treba da se smanji sa sadašnjih 7,8 odsto na 6,9 procenata BDP, a da se udeo stranih ulaganja smanji sa oko 6,5 na oko 5,5 odsto. To znači da se računa da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović