Петак, 26.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Маријана Авакумовић

Економија

28.12.2021 у 21:11

Србији је потребна фабрика новинског папира

У свету је завладала несташица старог папира, као основне сировине за производњу новинског. Имајући у виду да и произвођачи амбалажног користе 100 одсто стари папир као сировину, а профитабилнији су у односу на фабрике које производе новинске и графичке папире, то је утицало на смањену производњу новинског папира на светском нивоу и изазван је дебаланс између производње и потрошње ове врсте хартије, каже Милорад Крговић, професор Технолошко-металуршког факултета у пензији, координатор Центра целулозе, папира, амбалаже и графике, који је консултант Светске банке и експерт Уједињених нација за целулозу и папир и штедњу енергије у овој области. Србија је због лоших приватизација остала без фабрике која би производила ову врсту хартије, па су издавачи принуђени да је увозе по веома високим

Економија

22.12.2021 у 20:01

Инфлација обезвређује повишице у јавном сектору

Запослени у здравству, социјалним службама и војсци добиће повећање плата од осам одсто, док осталима у јавном сектору од 1. јануара следује увећање од седам одсто. Али постоји опасност да раст цена, односно инфлација умањи и обезвреди ову повишицу. На основу водећег композитног индикатора потрошачких цена (ИПЦ), у четвртом тромесечју ове године у Србији се 2021. очекује међугодишњи раст цена од око 7,3 одсто, а у првом тромесечју 2022. од око 7,5 одсто, објавио је јуче Републички завод за статистику у својој публикацији „Трендови” за трећи квартал ове године. Раст укупних потрошачких цена у последња три месеца 2021. превасходно ће бити условљен растом цене хране и безалкохолних пића, горива и цене електричне енергије за домаћинства, преноси Бета. Када је реч о првом тромесечју следеће године, раст потрошачких цена биће „предоминантно дефинисан” растом цене хране, горива и дувана.

Економија

21.12.2021 у 20:29

Потписивање уговора за „Петрохемију” одложено за јануар

Нафтна индустрија Србије, који је у власништву руског „Гаспромњефта” требало би да преузме „Петрохемију” наредног месеца, јер је потписивање уговора о стратешком партнерству померено за јануар 2022. Новица Коцић, председник синдиката „Петрохемије” каже да су радници незванично сазнали да је влада донела одлуку да се за 30 дана продужи потписивање уговора. – Закључак о стратешком партнерству донесен је 18. новембра и ако од тог дана тече рок од 15 дана, то значи да је уговор требало да буде потписан око 6. децембра. Пошто је према нашим сазнањима у међувремену донета одлука да се потписивање пролонгира за 30 дана, нови рок би требало да буде 6. јануар. Не знамо када су ти документи прослеђени стратешком партнеру, јер од дана њиховог пријема тече рок, тако потписивање може да буде и

Економија

08.12.2021 у 22:40

О судбини „Фијата” у фебруару или марту

Крагујевачки „Фијат” је крајем новембра завршио производњу за ову годину, у којој су имали око педесет радних дана. Запослени ће у халама бити тек око 13. јануара, а у фебруару или марту од менаџмента „Стелантиса”, заједничке компаније „Фијата” и „Пежоа”, очекују да чују шта планирају са њима, односно да ли ће и када ће покренути нови модел аутомобила. „Фијат Крајслер аутомобили Србија” пао је на осмо место највећих српских извозника и у првих десет месеци ове године у свету је продао возила у вредности од 255,7 милиона евра, што је за око 30 милиона евра мање него у истом периоду 2020. Овогодишња производња у „Фијату” биће најмања још од 2012, када је италијански

Економија

07.12.2021 у 20:06

Железнице успориле са реформом и нижу губитке

Српске железнице послују у минусу, упркос томе што их је Међународни монетарни фонд (ММФ) више пута похвалио као најбоље реформисано јавно предузеће у Србији. Њихове губитке покрива држава, која ће их следеће године субвенционисати са око 18 милијарди динара, што је за милијарду више него ове године. Сва четири железничка предузећа су 2020. остварила губитак од око 5,5 милијарди динара, а пре пандемије, односно 2019. био је 500 милиона динара мањи. По свему судећи и ову годину ће завршити са негативним резултатом. „Инфраструктура железница” је у првих шест месеци имала губитак од 1,1 милијарду динара, „Србија воз” 631,8 милиона динара, а „Србија карго” 317,5 милиона динара. Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да су железнице најдаље отишле у реформи у односу на друга

Економија

04.12.2021 у 19:15

Шта Србија може да очекује од укидањa квота за челик

Царине на челик и алуминијум између САД и ЕУ од 1. децембра званично више не постоје, а да ли ће бити укинуте европске квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија, још се не спомиње. Ограничења у извозу смедеревска железара је компензовала растом вредности овог метала на светском тржишту и до новембра ове године, према подацима Министарства финансија, извезла је челик у вредности од око 619,6 милиона евра, што је 1,5 пута више него у истом периоду 2020. Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, сматра да је мала вероватноћа да квоте на челик из Србије буду укинуте у догледно време. Челик из наше земље је у производњи кинеског „Хбиса”, а ЕУ не гледа благонаклоно на систем кинеске технологије. Са друге стране, челик је

Економија

02.12.2021 у 20:00

На казне и пенале из буџета одлази 280 милиона евра

За казне и пенале држава је у буџету за следећу годину определила око 280 милиона евра. Осим што овај издатак из године у годину привлачи пажњу, јер је у претходној декади на њега отишло око милијарду евра, изостају објашњења о природи казни које држава плаћа, као и са ким и зашто води спорове. Представници Фискалног савета подсећају да су 2010. ови трошкови износили свега 30 милиона евра, да би у 2020. достигли 190 милиона евра. Октобарским ребалансом предвиђено је око 150 милиона евра. – Третман ових расхода у буџету и даље није задовољавајући. Убедљиво највећи део исплата на име казни у 2022. остаје непознаница. Издаци за казне и пенале суштински се састоје од исплата на име изгубљених судских спорова у којима је Република Србија тужена страна и накнада за штету нанету од

Економија

29.11.2021 у 15:10

Београђанима порез на имовину непромењен, Нишлијама и Крагујевчанима увећан за неколико стотина динара

Београђани ће следеће године плаћати исти порез на имовону као и ове године, уколико нису дограђивали куће и повећавали површину станова. Без обзира на апокалиптичне најаве и таблоидна нагађања да ће нова решења бити готово сигурно увећања због раста вредност некретнина, то се није догодило. У Нишу и Крагујевцу овај намет биће незнатно виши, у односу на прошлу годину, али не онолико колико намеће тренд раста вредности некретнина и не за све становнике ових градова. Одборници Скупштине Београда су усвојили Одлуку о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2022. Горан Весић, заменик градоначелника Београда, рекао је да неће бити повећања пореза на имовину. Прецизирао је да се то односи на обвезнике који не воде

Економија

27.11.2021 у 20:33

Фантомске фирме сатеране у ћошак

Власници непокретности на чијим адресама су без њиховог знања и правног основа регистроване фантомске фирме могу поднети захтев за брисање адресе седишта тог предузећа. Ово је предвиђено изменама Закона о привредним друштвима, које су недавно усвојене и почеће да се примењују од наредне године. Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре (АПР), каже да ће суд по хитном поступку морати да донесе пресуду и по службеној дужности је достави агенцији, која ту адресу брише и налаже привредном субјекту да у року од 30 дана отклони недостатак и региструје нову адресу. Уколико то не уради АПР привредни субјект ставља у процес ликвидације. Он наводи да је проценат фантомских фирми мањи од један одсто, али су проблеми које праве значајни. – Имали смо случај да одређена лица

Економија

26.11.2021 у 22:55

Домаће фирме ће знатно утицати на привредни раст

Креатори економске политике су планирали да домаћи приватни сектор са својом производњом и извозом постане главни покретач високог и одрживог привредног раста у наредне три године и тако преокрену досадашњи тренд према коме наши привредници улажу мање него странци и годинама инвестирају мање него у упоредивим земљама региона. Ревидирана Фискална стратегија предвиђа да ће управо домаће приватне инвестиције бити главни покретач убрзања привредног раста Србије у средњем року. Планирано је да се учешће укупних инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) до 2024. повећа са нешто више од 23 одсто на 24,6 одсто БДП-а. Учешће јавних инвестиција треба да се смањи са садашњих 7,8 одсто на 6,9 процената БДП, а да се удео страних улагања смањи са око 6,5 на око 5,5 одсто. То значи да се рачуна да

Претходна Следећа

Почетна / Маријана Авакумовић

26.06.2026 у 12:21

Ђоковић добио противника у првом колу Вимблдона

26.06.2026 у 12:15

Синиша Мали: Дођите да сутра заједно покажемо шта је снага Србије

26.06.2026 у 12:14

Караван здравља данас у Лајковцу

26.06.2026 у 12:10

Мијатовић: Земљотреси у Венецуели очекивани за то подручје

26.06.2026 у 12:05

Фолксваген планира да укине 100.000 радних места и затвори четири фабрике у Немачкој

26.06.2026 у 12:05

Организовани криминал ствара нове мреже и све више користи вештачку интелигенцију