Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

27.09.2016 u 12:39

Može li SBB da preuzme IKOM

Komisija za zaštitu konkurencije će o slučaju SBB-a koji je nedavno prijavio koncentraciju, s namerom preuzimanja kablovskog operatera IKOM, odlučivati u ispitnom postupku po službenoj dužnosti, saznaje „Politika”. To znači da će rešenje biti doneto najkasnije za četiri meseca, umesto u skraćenom postupku od 30 dana od podnošenja prijave. Naime, ovaj predmet je trenutno u obradi, a od SBB-a je već zatražena dodatna dokumentacija. – Očekujemo da ta dokumentacija stigne do 1. oktobra. Relevantno tržište je pre svega Beograd, gde je IKOM najviše prisutan, ali i Srbija. Naš zadatak je da kupcima ponudimo mogućnost izbora i cenovnog i dobavljača. Mi smo tu da svojim rešenjem naložimo mere, da kupac ima što veći izbor, što kvalitetniji proizvod i što nižu cenu – rekao je Miloje Obradović,

Ekonomija

24.09.2016 u 09:05

Prodaš softver u Srbiji i platiš kaznu

Firma koja proizvodi softver i prodaje ga na internetu, na osnovu uplate na „Pej-palu”, ne zna ko je pritisnuo dugme „kupi” i da li je on slučajno rezident Srbije, Amerike ili Japana. Međutim, ako se ipak dogodi da je ovaj kupac iz naše zemlje, vlasnik softvera je u prekršaju, zato što Zakon o deviznom plaćanju ne dozvoljava transakcije među rezidentima u stranoj valuti. Budući da NBS i Poreska uprava imaju mehanizme da to utvrde, pitanje je dana kada bi se vlasnik kompanije našao na meti inspekcije i bio kažnjen. Ovaj primer ilustruje problem nastao između države i kompanija koje posluju preko interneta i svoje usluge naplaćuju preko „Pej-pala” koji, kako navodi Narodna banka Srbije, u Srbiji nije registrovan kao institucija elektronskog novca. Podsetimo, NBS je nedavno saopštila

Ekonomija

23.09.2016 u 08:30

Amerikanci kontrolišu kablovske TV u Srbiji

Srpska kablovska mreža SBB, vodeći operater digitalne i analogne kablovske televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije u Srbiji, potpisala je ugovor o kupovini 100 odsto udela u kompaniji IKOM, saopšteno je iz SBB-a, kompanije koju je 2013. kupio američki investicioni fond KKR. Zahtev za odobrenje ove koncentracije prošle nedelje predat je Komisiji za zaštitu konkurencije koja bi najranije za mesec dana trebalo da se izjasni o ovom pitanju. S obzirom na stanje na tržištu i činjenicu da ovaj operater ima dominantan položaj na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije, po svemu sudeći, neće imati lak zadatak. Prema uobičajenoj proceduri, komisija može u roku od mesec dana (u skraćenom postupku) da donese odluku da li se koncentracija odobrava. U suprotnom, ako

Ekonomija

21.09.2016 u 09:15

Pej-pal – servis za plaćanje samo u inostranstvu

Najpoznatiji svetski servis za plaćanje putem interneta – Pej-pal, domaćim kompanijama i građanima i dalje može da služi samo za platni promet sa inostranstvom (za šta ima licencu Narodne banke Srbije), ali ne i za njihova međusobna plaćanja u zemlji. Za ovu delatnost, kako je juče saopštila Narodna banka Srbije, ovaj servis nije ni podneo zahtev za licenciranje. NBS se juče oglasila povodom tvrdnji pojedinih kompanija, izrečenih u javnosti, da im je onemogućeno poslovanje zbog zastarelih propisa i zabrane Narodne banke da obavljaju bilo kakve transakcije u stranim valutama između firmi registrovanih u Srbiji i građana sa prijavljenim boravištem u našoj zemlji. Pozivajući se na Zakon o platnom prometu, u NBS kažu da je jedini način da domaće kompanije ili pojedinci međusobno obavljaju platni

Ekonomija

14.09.2016 u 23:02

Monsanto prihvatio da ga Bajer preuzme za 66 milijardi dolara

Američki proizvođač genetski modifikovanog semena „Monsanto” prihvatio je ponudu za preuzimanje, od nemačkog farmaceutskog diva „Bajera”, za 128 dolara po akciji, preneo je juče Bi-Bi-Si. Ukoliko do ovog spajanja dođe, kako se očekuje, svet će dobiti najveću kompaniju u sektoru proizvodnje semena i pesticida, vrednu 66 milijardi dolara. Ova vest je najviše zabrinula protivnike GM hrane u Evropi koji se, opravdano, plaše većeg uticaja „Monsanta” na evropskom kontinentu koji se do sada uspešno branio. O ponudi se, inače, govorilo mesecima unazad. Američki gigant je prvu ponudu nazvao čak pokušajem neprijateljskog preuzimanja, ali su se stvari očigledno promenile posle četvrte korekcije cene akcija koja je sa prvobitnih 122 stigla do 128, koliko je „Bajer” na kraju ponudio da plati. I dok

Ekonomija

13.09.2016 u 13:00

Kada trgovac mora da vrati kaparu

Porodica iz Beograda koja je prošle nedelje u jednom auto-salonu kaparisala automobil, a onda se već sutradan predomislila u vezi s ovom kupovinom, očekivala je da će lako vratiti novac od kapare. Posebno zbog toga što je kupac ovaj iznos platio elektronski, na ime predugovora koji je takođe poslat mejlom, posle razgovora telefonom sa prodavcem i, naravno, prethodnog obilaska placa sa automobilima. Sve je išlo glatko do trenutka kada je kupac rekao da odustaje. Prodavac je najpre pokušao da ga ubedi da to nije dobra ideja, da će pogrešiti ako ne kupi baš taj automobil, uz popuste koji su „napravljeni baš za njega“, a onda kada su se dotakli unapred uplaćene sume, bez razmišljanja je potegnuo i za tim adutom – da kapara ne može da se vrati. – Objasnili su mi prilikom razgovora sa

Ekonomija

07.09.2016 u 17:20

Uzmi fiskalni i učestvuj u nagradnoj igri

Zbog sive ekonomije nacionalni budžet svakog dana uskraćen je za osam miliona evra, a građanin Srbije za jednu prosečnu platu. Prema računici Naleda, novac koji država gubi bio bi dovoljan da svaka opština u Srbiji dobije novi dom zdravlja (609 miliona evra), da se rekonstruišu i opreme sve opšte i specijalne bolnice (439 miliona evra) ili finansiraju zarade vatrogasaca, policajaca i lekara (963 miliona evra). Ostatkom novca bilo bi čak moguće i prepoloviti deficit budžeta. Uz ovako poražavajuće podatke i nezadovoljan postupkom gradonačelnika Niša koji se nedavno izvinjavao ugostiteljima, jer su ih kaznili poreski inspektori, premijer je prekjuče na sastanku sa norveškim investitorima, najavio nagradnu igru kao jednu od mera u borbi protiv sive ekonomije. Suština „igre” je

Teme nedelje.

03.09.2016 u 22:00

Prednosti naše 45. paralele

Poljoprivreda Srbije ove godine bi, kako se očekuje, mogla da ostvari rekordne rezultate i u proizvodnji i u izvozu. Agrarni stručnjaci procenjuju da bi, ako ne bude tržišnih poremećaja i vreme nam bude išlo naruku, proizvodnja mogla da dostigne čak 5,5 milijardi, a izvoz 3,5 milijardi dolara. Već u prvih šest meseci ove godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, izvoz poljoprivrednih proizvoda vredeo je 1,5 milijardi dolara što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 7,7 odsto. Srbija ima plodnu i kvalitetnu zemlju, po stanovniku imamo više obradive zemlje i „bogatiji” smo od većine zemalja Evropske unije. Imamo vredne i obrazovane farmere. Obrađujemo, ipak, tek 3,5 miliona hektara, ali pola miliona hektara je zapušteno. Nedostaje nam hitna obnova

Ekonomija

31.08.2016 u 22:05

Srpskim putevima ne pomaže ni poskupljenje putarine

Najavljeno poskupljenje putarine od 10 odsto sigurno neće zakrpiti rupe na srpskim putevima. „Putevi Srbije” su zaduženi za održavanje 15.000 kilometara saobraćajnica i oko 650 kilometara auto-puteva, a trenutno je samo dve i po hiljade kilometara u dobrom stanju. Prema nekim procenama ovom preduzeću bi trebalo oko tri milijarde evra da bi domaće puteve doveli u red, a novca nema dovoljno. „Putevi Srbije“ godišnje od putarine ubiraju oko 140 miliona evra i dok namire kredite ostaje im oko 100 miliona evra.

Ekonomija

30.08.2016 u 10:10

Putarine skuplje za 10 odsto

Povećanjem cena putarina za 10 odsto država bi obezbedila novac za održavanje i razvoj putne mreže u Srbiji. Uz to, ova naknada je poslednji put povećana pre osam i po godina, a u međuvremenu su porasle cene materijala, energenata i opreme koja se koristi za održavanje ne, samo auto-puteva, već i svih ostalih saobraćajnica u Srbiji, obrazložili su za „Politiku” u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Potpredsednica vlade i ministarka Zorana Mihajlović je još prošle nedelje izjavila da bi putarina trebalo da poskupi i navela da je, u odnosu na ostale evropske zemlje koje koriste isti sistem naplate, u našoj zemlji najniža.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelica Antelj