​Prednosti naše 45. paralele

Poljoprivreda Srbije ove godine bi, kako se očekuje, mogla da ostvari rekordne rezultate i u proizvodnji i u izvozu. Agrarni stručnjaci procenjuju da bi, ako ne bude tržišnih poremećaja i vreme nam bude išlo naruku, proizvodnja mogla da dostigne čak 5,5 milijardi, a izvoz 3,5 milijardi dolara. Već u prvih šest meseci ove godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, izvoz poljoprivrednih proizvoda vredeo je 1,5 milijardi dolara što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 7,7 odsto.

Srbija ima plodnu i kvalitetnu zemlju, po stanovniku imamo više obradive zemlje i „bogatiji” smo od većine zemalja Evropske unije. Imamo vredne i obrazovane farmere. Obrađujemo, ipak, tek 3,5 miliona hektara, ali pola miliona hektara je zapušteno. Nedostaje nam hitna obnova prehrambene industrije. Zaglavljeni smo i sa modelom finansiranja agrarne privrede, a bez toga, tvrde stručnjaci, nećemo lako na zelenu granu, posebno ako se budemo previše nadali novcu iz Brisela i ne budemo mnogo pragmatičniji u planiranju strukture naše proizvodnje u budućnosti.

– Imamo strategiju razvoja poljoprivrede do 2020. godine. Međutim, ono što u njoj nije do kraja razjašnjeno jeste na čemu će ona dugoročno bazirati proizvodnu strukturu. Već sada nas muči pitanje konkurentnosti naše poljoprivrede, a to će nam biti problem i u budućnosti. Zagovaram klasičnu strukturu i Srbija bi i dalje trebalo da na listi proizvoda ima berzansku robu – pšenicu, suncokret, soju i kukuruz. To pre svega obezbeđuje prehrambenu sigurnost zemlje, međutim ključno je u kom smeru će proširiti tu listu, koja bi nam obezbedila pozicije u EU u budućnosti, a da to farmerima pruži priliku da opstanu, da se razvijaju, da imaju tržište i da svi zajedno bolje živimo – kaže za „Politiku” agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Već sada se nameće pitanje kako u podeli rada u Evropskoj uniji naći svoju poziciju. Tamo postoji i nepisana podela, pa su neke zemlje te pozicije već zauzele i debelo osigurale.

– Poljska je zauzela vodeću poziciju proizvodnje jabuka i s 2,5 miliona tona je najveći proizvođač u EU. Češka drži mak sa 75.000 hektara pod ovom kulturom. Danska, Holandija i Francuska drže značajan udeo mesa, a Bugarska ulje i uljane kulture za šta je dobila veliku podršku – kaže Prostran i dodaje da bi Srbija (da sutra, hipotetički, uđe u EU) zauzimala manje od dva odsto proizvodnje hrane u Evropskoj uniji.

Francuska je, inače, najveći proizvođač hrane s 18 odsto učešća, Nemačka sa 14, Italija 13, Španija 10, Velika Britanija osam, Holandija sedam, a Poljska pet odsto, što čini 75 odsto ukupne proizvodnje. Sve buduće pozicije za preostalih 25 odsto proizvodnje Srbija bi trebalo da se takmiči sa ostalim zemljama i da stane „na crtu” moćnim i velikim agrarnim silama.

Zato se postavlja pitanje strateških proizvoda o kojima praktično moramo da razmišljamo kao i ostatak Evrope. Dnevno. Godišnje. Poljoprivreda je živa stvar, potrebe se menjaju, a trka je uveliko počela.

– Mi smo, kada je reč o Evropi, trenutno najkonkurentniji u proizvodnji sirka metlaša, odnosno metli u finalnom proizvodu koje se više od 90 odsto izvezu u zapadnu Evropu i sa dve hiljade hektara pod ovom kulturom najveći smo proizvođač u Evropi i četvrti u svetu. Kada je već tako trebalo bi da tu proizvodnju udvostručimo. Moramo u tom smislu da razmišljamo, kaže naš sagovornik.

U ovom delu Evrope Srbija je dominantna u proizvodnji berzanske robe koja čini i osnov našeg izvoza od gotovo tri milijarde dolara godišnje. Među deset smo najvećih proizvođača kukuruza u svetu i trebalo bi da ostanemo po tome prepoznatljivi i da zadržimo ovu poziciju.

– Sa druge strane trebalo bi uraditi rejonizaciju svoje poljoprivredne proizvodnje koja ni strategijom nije obuhvaćena. Da planiramo gde da proizvodimo jabuku, gde da širimo plantaže malina i na taj način osvajamo taj naš zapušteni ruralni prostor. Imamo šansu da budemo konkurentni i u voćarstvu zbog podneblja, jer ne treba zaboraviti da je naša 45. paralela geografske širine idealna za proizvodnju jabuke, šljive, kajsije, trešnje, breskve i belih sorti grožđa – objašnjava Prostran koji je inače i veliki zagovornik proizvodnje konoplje, ricinusa, hmelja, duvana...

Razlog što bi i naša zemlja u naredne četiri godine strategiju razvoja poljoprivrede trebalo da sprovodi mnogo pragmatičnije domaći stručnjaci vide u primerima iz okruženja. U Bosni se, na primer, proizvodi laneno i ulje od smilja, jer je potražnja ogromna. Hrvatska je, na primer, sa Danskom sklopila aranžman za četiri hiljade hektara konoplje. Slovenija kao mala zemlja već ima 500 hektara pod ovom kulturom, a mi tek nekoliko stotina hektara iako smo imali više od 40.000 hektara i u međuvremenu smo to zapostavili. Danas su svetski trend prirodna vlakna, vuna je atraktivna (Danska je tu već zauzela pozicije). Otuda i pomama za proizvodnjom ovih kultura. Konoplja je tražena zbog vlakana, ulja, farmaceutske industrije, a sve više i kao sirovina za izolacione ploče u građevinarstvu.

– Zbog toga bi trebalo uzeti u obzir i trendove. Ja se plašim da se mi i previše bavimo poglavljima i procedurama, a da zapuštamo ono od čega se živi, kaže Prostran.

Strategija i vođenje agrarne politike, jasno je, spadaju u dnevne i godišnje planove. Iako trenutno najrazvijenija agrarna zemlja u Evropi, Francuska trenutno vodi ogromnu kampanju kupujmo domaće. To nije parola, nego velika borba da pruži podršku svojim farmerima i domaćoj proizvodnji.

Stručnjaci kažu da bi tako i Srbija trebalo više da brine o proizvođačima trenutno konkurentnih proizvoda. Atraktivna je malina koja se u svetu najmanje proizvodi – tek oko 400.000 tona. To je brend koji bi trebalo iskoristiti maksimalno.

– Od 2000. godine imamo Zakon o organskoj proizvodnji, ali je ovaj deo nedovoljno iskorišćen. To nam je velika šansa, imamo tek nekoliko hiljada hektara pod tom proizvodnjom. Budući da postoji velika potražnja u svetu za ovim proizvodima, neka nam to bude eksportni adut, dok nam ne bude povećana kupovna moć da bismo i mi mogli da kupujemo te proizvode – kaže naš sagovornik i dodaje da je iz čisto ekonomskih razloga za to da se što duže sačuvamo od GMO-a da bismo maksimalno iskoristili potencijal konvencionalne proizvodnje.

Zar nismo zahvaljujući tome drugi evropski izvoznik soje, posle Italije, sa godišnjim izvozom od 50 miliona dolara.

U organskoj proizvodnji je, inače, najviše odmakla Austrija, ali je najveći strategijski iskorak napravila Danska koja je nedavno najavila da će u narednih 25 godina celokupnu poljoprivrednu proizvodnju prevesti u organsku. Nemci su, sa druge strane, najveći potrošači ovih namirnica.

Poljoprivreda je danas, kažu stručnjaci, sve ugroženija u neoliberalnom sistemu i slobodna trgovina je za većinu malih zemalja omča oko vrata.

– Poljoprivreda mora da uživa pažnju naše vlade, ona uživa i u EU, gde je više od 40 odsto budžeta namenjeno upravo poljoprivredi. Ja bih voleo da se i mi ponašamo slično – kaže Milan Prostran.

Prvi zeleni plan na 17 stranica

Danas se u planiranju poljoprivredne proizvodnje mnogi osvrću na prvi zeleni plan koji je u bivšoj Jugoslaviji urađen na samo 17 stranica. Kažu da je to bio najpragmatičniji dokument u kome je sve kratko i jasno bilo objašnjeno. U bivšoj Jugoslaviji vlada je podržavala 16 strateških proizvoda, a sve je bilo do tančina predviđeno i objašnjeno – od strukture, do finansiranja i državnih mera.

Dominantno voće i povrće

U prvih šest meseci ove godine najznačajniji izvozni artikal je bio merkantilni kukuruz u vrednosti od 185 miliona dolara, slede cigarete sa 147 miliona dolara, a smrznuta malina 133 miliona dolara. U ovom periodu izvezli smo jabuka u vrednosti od 67 miliona dolara, pšenice – 53 miliona, a šećera 48 miliona dolara.

Srbija je odlične rezultate ostvarila i u izvozu rafinisanog suncokretovog ulja koga smo prodali u vrednosti od 27 miliona dolara, sirovog ulja od soje 26 miliona dolara.

Dobar rezultat na inostranom tržištu ostvarili smo i sa rafinisanim suncokretovim uljem kojeg smo prodali za 27 miliona dolara i sirovog ulja od soje – 26 miliona dolara. U domaćem izvozu dominira robna grupa voće i povrće sa ostvarenim izvozom od 396,5 miliona dolara, kao i žita i proizvodi na bazi žita čiji je izvoz u prvih šest meseci vredeo 347,9 miliona dolara.