​Предности наше 45. паралеле

Пољопривреда Србије ове године би, како се очекује, могла да оствари рекордне резултате и у производњи и у извозу. Аграрни стручњаци процењују да би, ако не буде тржишних поремећаја и време нам буде ишло наруку, производња могла да достигне чак 5,5 милијарди, а извоз 3,5 милијарди долара. Већ у првих шест месеци ове године, показују подаци Републичког завода за статистику, извоз пољопривредних производа вредео је 1,5 милијарди долара што је у односу на исти период прошле године раст од 7,7 одсто.

Србија има плодну и квалитетну земљу, по становнику имамо више обрадиве земље и „богатији” смо од већине земаља Европске уније. Имамо вредне и образоване фармере. Обрађујемо, ипак, тек 3,5 милиона хектара, али пола милиона хектара је запуштено. Недостаје нам хитна обнова прехрамбене индустрије. Заглављени смо и са моделом финансирања аграрне привреде, а без тога, тврде стручњаци, нећемо лако на зелену грану, посебно ако се будемо превише надали новцу из Брисела и не будемо много прагматичнији у планирању структуре наше производње у будућности.

– Имамо стратегију развоја пољопривреде до 2020. године. Међутим, оно што у њој није до краја разјашњено јесте на чему ће она дугорочно базирати производну структуру. Већ сада нас мучи питање конкурентности наше пољопривреде, а то ће нам бити проблем и у будућности. Заговарам класичну структуру и Србија би и даље требало да на листи производа има берзанску робу – пшеницу, сунцокрет, соју и кукуруз. То пре свега обезбеђује прехрамбену сигурност земље, међутим кључно је у ком смеру ће проширити ту листу, која би нам обезбедила позиције у ЕУ у будућности, а да то фармерима пружи прилику да опстану, да се развијају, да имају тржиште и да сви заједно боље живимо – каже за „Политику” агроекономски аналитичар Милан Простран.

Већ сада се намеће питање како у подели рада у Европској унији наћи своју позицију. Тамо постоји и неписана подела, па су неке земље те позиције већ заузеле и дебело осигурале.

– Пољска је заузела водећу позицију производње јабука и с 2,5 милиона тона је највећи произвођач у ЕУ. Чешка држи мак са 75.000 хектара под овом културом. Данска, Холандија и Француска држе значајан удео меса, а Бугарска уље и уљане културе за шта је добила велику подршку – каже Простран и додаје да би Србија (да сутра, хипотетички, уђе у ЕУ) заузимала мање од два одсто производње хране у Европској унији.

Француска је, иначе, највећи произвођач хране с 18 одсто учешћа, Немачка са 14, Италија 13, Шпанија 10, Велика Британија осам, Холандија седам, а Пољска пет одсто, што чини 75 одсто укупне производње. Све будуће позиције за преосталих 25 одсто производње Србија би требало да се такмичи са осталим земљама и да стане „на црту” моћним и великим аграрним силама.

Зато се поставља питање стратешких производа о којима практично морамо да размишљамо као и остатак Европе. Дневно. Годишње. Пољопривреда је жива ствар, потребе се мењају, а трка је увелико почела.

– Ми смо, када је реч о Европи, тренутно најконкурентнији у производњи сирка метлаша, односно метли у финалном производу које се више од 90 одсто извезу у западну Европу и са две хиљаде хектара под овом културом највећи смо произвођач у Европи и четврти у свету. Када је већ тако требало би да ту производњу удвостручимо. Морамо у том смислу да размишљамо, каже наш саговорник.

У овом делу Европе Србија је доминантна у производњи берзанске робе која чини и основ нашег извоза од готово три милијарде долара годишње. Међу десет смо највећих произвођача кукуруза у свету и требало би да останемо по томе препознатљиви и да задржимо ову позицију.

– Са друге стране требало би урадити рејонизацију своје пољопривредне производње која ни стратегијом није обухваћена. Да планирамо где да производимо јабуку, где да ширимо плантаже малина и на тај начин освајамо тај наш запуштени рурални простор. Имамо шансу да будемо конкурентни и у воћарству због поднебља, јер не треба заборавити да је наша 45. паралела географске ширине идеална за производњу јабуке, шљиве, кајсије, трешње, брескве и белих сорти грожђа – објашњава Простран који је иначе и велики заговорник производње конопље, рицинуса, хмеља, дувана...

Разлог што би и наша земља у наредне четири године стратегију развоја пољопривреде требало да спроводи много прагматичније домаћи стручњаци виде у примерима из окружења. У Босни се, на пример, производи ланено и уље од смиља, јер је потражња огромна. Хрватска је, на пример, са Данском склопила аранжман за четири хиљаде хектара конопље. Словенија као мала земља већ има 500 хектара под овом културом, а ми тек неколико стотина хектара иако смо имали више од 40.000 хектара и у међувремену смо то запоставили. Данас су светски тренд природна влакна, вуна је атрактивна (Данска је ту већ заузела позиције). Отуда и помама за производњом ових култура. Конопља је тражена због влакана, уља, фармацеутске индустрије, а све више и као сировина за изолационе плоче у грађевинарству.

– Због тога би требало узети у обзир и трендове. Ја се плашим да се ми и превише бавимо поглављима и процедурама, а да запуштамо оно од чега се живи, каже Простран.

Стратегија и вођење аграрне политике, јасно је, спадају у дневне и годишње планове. Иако тренутно најразвијенија аграрна земља у Европи, Француска тренутно води огромну кампању купујмо домаће. То није парола, него велика борба да пружи подршку својим фармерима и домаћој производњи.

Стручњаци кажу да би тако и Србија требало више да брине о произвођачима тренутно конкурентних производа. Атрактивна је малина која се у свету најмање производи – тек око 400.000 тона. То је бренд који би требало искористити максимално.

– Од 2000. године имамо Закон о органској производњи, али је овај део недовољно искоришћен. То нам је велика шанса, имамо тек неколико хиљада хектара под том производњом. Будући да постоји велика потражња у свету за овим производима, нека нам то буде експортни адут, док нам не буде повећана куповна моћ да бисмо и ми могли да купујемо те производе – каже наш саговорник и додаје да је из чисто економских разлога за то да се што дуже сачувамо од ГМО-а да бисмо максимално искористили потенцијал конвенционалне производње.

Зар нисмо захваљујући томе други европски извозник соје, после Италије, са годишњим извозом од 50 милиона долара.

У органској производњи је, иначе, највише одмакла Аустрија, али је највећи стратегијски искорак направила Данска која је недавно најавила да ће у наредних 25 година целокупну пољопривредну производњу превести у органску. Немци су, са друге стране, највећи потрошачи ових намирница.

Пољопривреда је данас, кажу стручњаци, све угроженија у неолибералном систему и слободна трговина је за већину малих земаља омча око врата.

– Пољопривреда мора да ужива пажњу наше владе, она ужива и у ЕУ, где је више од 40 одсто буџета намењено управо пољопривреди. Ја бих волео да се и ми понашамо слично – каже Милан Простран.

Први зелени план на 17 страница

Данас се у планирању пољопривредне производње многи осврћу на први зелени план који је у бившој Југославији урађен на само 17 страница. Кажу да је то био најпрагматичнији документ у коме је све кратко и јасно било објашњено. У бившој Југославији влада је подржавала 16 стратешких производа, а све је било до танчина предвиђено и објашњено – од структуре, до финансирања и државних мера.

Доминантно воће и поврће

У првих шест месеци ове године најзначајнији извозни артикал је био меркантилни кукуруз у вредности од 185 милиона долара, следе цигарете са 147 милиона долара, а смрзнута малина 133 милиона долара. У овом периоду извезли смо јабука у вредности од 67 милиона долара, пшенице – 53 милиона, а шећера 48 милиона долара.

Србија је одличне резултате остварила и у извозу рафинисаног сунцокретовог уља кога смо продали у вредности од 27 милиона долара, сировог уља од соје 26 милиона долара.

Добар резултат на иностраном тржишту остварили смо и са рафинисаним сунцокретовим уљем којег смо продали за 27 милиона долара и сировог уља од соје – 26 милиона долара. У домаћем извозу доминира робна група воће и поврће са оствареним извозом од 396,5 милиона долара, као и жита и производи на бази жита чији је извоз у првих шест месеци вредео 347,9 милиона долара.