Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

12.10.2016 u 21:05

Azijska mušica „suzuki” pretnja za domaće voće

Srpsko voćarstvo je u ozbiljnom problemu zbog pojave takozvane azijske mušice – „suzuki” koja se brzo razmnožava, napada i potpuno uništava zreo i zdrav plod voća, upozorila je dr Dragica Janković, direktor Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja u Novom Sadu. Ugroženi su praktično svi voćarski regioni u Srbiji. Posebno zasadi malina, kupina, jagoda, bresaka, grožđa, odnosno voća sa tankom kožicom koje je najosetljivije u vreme zrenja.

Ekonomija

12.10.2016 u 10:05

Kako smo počeli da uvozimo meso iz Rusije

Izvoz mesa iz Srbije u Rusiju gotovo je obustavljen. Potražnja uglavnom postoji za smrznutom svinjetinom iz domaćih klanica. U prvih osam meseci ove godine na rusko tržište isporučeno je svega 1.598 tona mesa – za 2,4 miliona evra, što je za čak 90 odsto manje nego u istom periodu 2015. godine. U istom periodu, potpuno neočekivano, skočio je uvoz mesa iz Rusije (za tri puta) i to onog najlošije kategorije, saznaje „Politika”. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za oko 200.000 evra na ruskom tržištu kupljeno je oko 80 tona mesa i jestivih otpadaka od živine koja se koristi u preradi za proizvodnju salame, barenih kobasica i viršli. Iako je, istina, reč o relativno malim količinama ovo bi možda mogao da bude nagoveštaj kojim smerom bi mogla da krene robna razmena između

Ekonomija

10.10.2016 u 08:10

Može li srpska pšenica u Egipat

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomoći će Srbiji u izvozu žitarica i uljarica na tržišta na kojima još ne posluje, poput Kine i Egipta. Ovakav preambiciozni projekat nedavno je najavio Miloš Milovanović, konsultant FAO. On je rekao da ta organizacija zajedno sa EBRD ovih dana pokreće projekat promocije izvoza žitarica i uljarica iz Srbije i da će prvi korak biti pomoć u pribavljanju fitosanitarnih uverenja za izvoz na tržišta na kojima naša roba još nije prisutna.

Ekonomija

05.10.2016 u 22:00

Zašto je pao izvoz šljiva u Rusiju

Izvoz svežih šljiva u Rusiju ove godine je pao za trećinu u odnosu na prošlu godinu. I pored rekordnih prinosa i niske otkupne cene ovo voće išlo je lošije nego proteklih sezona i postoji više različitih obrazloženja zašto se to desilo. Iz Srbije je prošle godine u Rusku Federaciju izvezeno 11.854 tone svežih šljiva za oko devet miliona evra, dok podaci za 2016. godinu pokazuju da je (do kraja avgusta, do kada je i trajala sezona) vrednost izvoza bio 5,9 miliona evra i da je na to tržište plasirano 7.863 tone ovog voća. Još lošiji su rezultati izvoza suvih šljiva čiji je izvoz vrednosno, bar do sada, pao čak četiri puta u odnosu na prošlu godinu – sa dva miliona evra na oko 590.000 evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Šta je

Ekonomija

03.10.2016 u 22:00

Trgovinski lanci prodavali meso sumnjivog kvaliteta

Rezultati vanredne kontrole mesa i prerađevina na beogradskom tržištu više su nego upozoravajući. U 98 kontrola doneto je čak 65 rešenja za otklanjanje neusaglašenosti, a ova informacija još je alarmantnija ako se zna da su veterinarski inspektori kontrolisali promet u najvećim trgovinskim lancima koji posluju u glavnom gradu. Na dodatno ispitivanje inspekcija je poslala 52 uzorka, a van prometa stavljeno je i uništeno 120 kilograma mesa i 43 kilograma prerađevina. Kako „Politika”, saznaje razlog vanredne službene kontrole velikih trgovaca bile su učestale prijave potrošača da se u supermarketima prodaju meso i suhomesnati proizvodi sumnjivog kvaliteta. – Rezultati pokazuju da problem postoji. Proteklih meseci imali smo česte prijave građana na kvalitet svežeg mesa, prerađevina i

Ekonomija

30.09.2016 u 08:30

Promene na vrhu liste najvećih gubitaša

Među najvećim gubitašima u prošloj godini samo „Železara Smederevo” nije iznenađenje jer je u neslavnoj petorci ovo preduzeće bilo i 2014. prilično visoko rangirano. Ostale kompanije sa liste Agencija za privredne registre bile su nešto drugačije pozicionirane u kategoriji gubitka ali su se, manje-više, jednako gušile u finansijskim problemima i imale teškoće u poslovanju. Zanimljiv je slučaj kompanije „Irva” koja 2014. nije bila ni u sto vodećih gubitaša, a sada zauzima peto mesto. To se dogodilo jer su ovom preduzeću u stečaju prihodi bili minimalni a poslovna imovina smanjena je za čak 98 odsto. Najveći gubitak u prošloj godini imao je koncern „Farmakom MB” (u stečaju), koji je sa 66. pozicije u 2014. i dugom od 1,1 milijardu izbio na vodeće mesto jer mu je dug, u međuvremenu,

Ekonomija

27.09.2016 u 14:13

„Telekom” najprofitabilniji, NIS najveći, Srbijagas najzaduženiji

Najprofitabilnija kompanija u 2015. godini je „Telekom Srbija” sa ostvarenom dobiti od 16,3 milijarde dinara. Ovo je danas saopštila Agencija za privredne registre predstavljajući listu „Sto najuspešnijih”. Reč je o publikaciji koja sadrži prikaz najboljih i najlošijih preduzeća na osnovu analize uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka 90.400 privrednih društava u Srbiji koja su dostavila izveštaje. Ovoga puta APR je analizirao i u kojoj meri velike kompanije izmiruju obaveza prema dobavljačima. Rezultat tog istraživanja potvrdio je da se rokovi plaćanja dobavljačima slabo poštuju. – Veliki i uspešni sistemi su, zapravo, dobar deo svojih finansiranja prebacili na dobavljače tako što ne izmiruju blagovremeno obaveze prema dinamici koja je bila ugovorena – rekla je Ružica

Ekonomija

27.09.2016 u 21:04

Uz tantalove muke do evropske pomoći za poljoprivredu

Evropska komisija privremeno je odbila akreditaciju Srbije za korišćenje IPARD-a, što znači da ćemo za novac iz pretpristupnih fondova za poljoprivredu teško stići da konkurišemo i naredne godine. Revizori EK koji su, krajem maja ove godine, nekoliko dana boravili u Beogradu uočili su nekoliko nedostataka pa će na putu do evropskih para za agrar još morati da se radi. Loša vest iz Brisela stigla je još početkom avgusta, ali je obelodanjena tek pre nekoliko dana. Odmah je otvorena polemika o tome ko je odgovoran što je poljoprivrednicima ovaj fond i dalje nedostupan. Možda bivša ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković (u čiji tim i kabinet se sada upire prstom) koja se već oglasila da „ne oseća krivicu” jer je dok je ona bila na toj poziciji sve „teklo po planu”? Ili,

Ekonomija

23.09.2016 u 22:00

Raste izvoz uvozne ribe

Tržište Evropske unije godinama je blokirano za srpsko svinjsko i pileće meso pa su se domaće kompanije izgleda, silom prilika, preorijentisale na izvoz ribe, i proizvoda od ribe, u EU za kojom vlada sve veće interesovanje. U prvih petnaest proizvoda iz Srbije čiji je izvoz imao najveći rast (u prvih sedam meseci ove godine) nalaze se i – fileti ribe koji su prošle godine izvezeni za 43.000 evra, a ove za 2,3 miliona evra. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, dobri rezultati ostvareni su i u kategoriji sušene i dimljene ribe, a ukupan izvoz (u poređenju sa 2015. godinom) gotovo je utrostručen sa 1,9 na 5,3 miliona evra. Glavna izvozna tržišta bila su nam: Danska, Francuska i Italija. Kako se dogodilo da Srbija koja inače uvozi vrednosno tri puta više ribe i ribljih

Ekonomija

21.09.2016 u 20:05

Trgovina sa Hrvatskom konačno u plusu

Na listi država sa kojima Srbija posluje u plusu prvi put u protekloj deceniji našla se i susedna Hrvatska. Naša zemlja, inače, više izvozi nego što uvozi u trgovanju sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, osim sa Slovenijom koja i dalje ostaje nedostižna za mnoge domaće proizvođače. U spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom Srbija je do 2016. godine imala stalni deficit. Prema podacima Privredne komore Srbije, prvi put ove godine (počev od aprila) imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom koji je za prvih sedam meseci iznosio 11,8 miliona evra. Robna razmena u tom periodu dostigla je pola milijarde evra (501, 2 miliona evra) što je rast od 6,8 odsto. Izvoz Srbije u iznosu od 256,5 miliona evra bio je veći za 13,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović