Raste izvoz uvozne ribe

Tržište Evropske unije godinama je blokirano za srpsko svinjsko i pileće meso pa su se domaće kompanije izgleda, silom prilika, preorijentisale na izvoz ribe, i proizvoda od ribe, u EU za kojom vlada sve veće interesovanje.

U prvih petnaest proizvoda iz Srbije čiji je izvoz imao najveći rast (u prvih sedam meseci ove godine) nalaze se i – fileti ribe koji su prošle godine izvezeni za 43.000 evra, a ove za 2,3 miliona evra. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, dobri rezultati ostvareni su i u kategoriji sušene i dimljene ribe, a ukupan izvoz (u poređenju sa 2015. godinom) gotovo je utrostručen sa 1,9 na 5,3 miliona evra. Glavna izvozna tržišta bila su nam: Danska, Francuska i Italija.

Kako se dogodilo da Srbija koja inače uvozi vrednosno tri puta više ribe i ribljih konzervi nego što proizvede najednom ostvari takve rezultate? Stručnjaci napominju da nije reč o naglom skoku domaće proizvodnje već pre o uvozu sirovine, doradi i daljem plasmanu za tržište EU i to najvećim delom morske ribe ili fileta lososa.

Po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija ima kvotu za izvoz 60 tona šarana po povoljnijim uslovima na tržište EU. Naša ukupna godišnja proizvodnja ribe je oko 8.500 tona, što je oko 20 miliona evra. Izvoze se manje količine prerađevina.

– Kada uključimo i riblje konzerve mi uvozimo trostruko više nego što proizvodimo. Mislim da su ovakvi podaci rezultat toga što neke firme uvoze ribu, koja se dorađuje ili ne, i onda se distribuira dalje za evropsko tržište. To može da bude jedino objašnjenje – kaže za naš list Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije.

On ističe da se srpsko ribarstvo i dalje bori za vazduh. Neki veliki sistemi polako počinju da se gase. Proizvodnja u Srbiji koja je pre dve, tri godine doživela maksimum sada se postepeno smanjuje. Na to najviše utiče takmičenje velikih trgovinskih sistema koji se međusobno bore za potrošače dampigovanjem cena domaće ribe. Ne postoji cenovna stabilnost, a maloprodajna cena šarana, recimo u vreme najveće tražnje, za 30 do 40 odsto niža je u odnosu na Češku, Mađarsku, Hrvatsku… što ne može da utiče na razvoj ribarstva.

Informacije sa sajta Ministarstva poljoprivrede, pokazuju da dozvole za izvoz ribljih proizvoda ili prerađevina na tržište EU ima čak 11 srpskih kompanija među njima: „Juhor”, „Karneks”, „Neoplanta”, „Dtd ribarstvo”, „Ankora nuova” iz Dobanovaca, „Vasović” d.o.o Čačak, „Kristal SO” Beograd, „Principal duo” iz Čačka i Sopota… To je ujedno i najduža lista srpskih kompanija koje (u kategoriji proizvoda životinjskog porekla) ispunjavaju standarde za plasman na tržište Unije. To ne čudi ako se zna da Srbija zbog vakcinacije svinja protiv svinjske kuge ima zabranu izvoza tog mesa na tržište EU dok zbog neusaglašenosti propisa o merama za suzbijanje i iskorenjivanje salmonele nemamo dozvolu ni za izvoz pilećeg mesa i jaja.

Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, svi objekti koji se nalaze na listi EU za izvoz moraju da ispune prilično rigorozne standarde. Neke od njih imaju dozvole za preradu (recimo proizvodnju ribljih pašteta) druge samo za skladištenje i distribuciju. One firme koje imaju odobrenje za obradu i rasecanje ribe dostavljaju potvrde o ispunjenju standarda, od toga da brod koji lovi ribu zadovoljava sve uslove higijene, do legalnosti ulova. U ovom ministarstvu nemaju informaciju šta je razlog naglog skoka izvoza. Moguće je, kažu, da je jedan od faktora i jeftinija radna snaga u Srbiji zbog čega naši distributeri postaju konkurentniji.