Petak, 19.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Darko Pejović

Društvo

27.09.2022 u 07:44

Internet budućnosti biće stvarniji od realnosti

Zamislite da postoji mašina koja može da vam omogući simulirani život, u kome ćete imati samo prijatna iskustva i uživanja.

Društvo

20.09.2022 u 08:39

Istraživačko polje od gastarbajtera do zombija

Nije mala stvar biti jedan od najstarijih instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, a s punim pravom proslaviti 75 godina postojanja pod sloganom – „Nikad mlađi”.

Politika

11.09.2022 u 16:53

Zapad nikada neće prihvatiti Rusiju kao ravnopravnog partnera

Pošto zapadni mentori predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog insistiraju da vlasti u Kijevu ne prihvate pregovore s Moskvom, jedini način da se rat okonča jeste vojna pobeda jedne od strana u sukobu.

Svet

04.09.2022 u 20:20

Trećina evropskih nuklearki do 2025. stiče uslov za penziju

Prva nuklearna elektrana na tlu Evrope, ujedno i prva u svetu namenjena isključivo za proizvodnju električne energije, izgrađena je u gradu Obinsku, oko 100 kilometara jugozapadno od Moskve. Priključivanjem na nacionalnu elektromrežu, s radom je počela u junu 1954. godine. – Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, usled ubrzanog razvoja i unapređenja nuklearnih tehnologija, dolazi do ekspanzije izgradnje nuklearnih elektrana i u ostalim zemljama. Taj trend je stagnirao posle akcidenta u Černobilu 1986, kao i nakon akcidenta u Fukušimi 2011, usled zabrinutosti za sigurnost postojećih reaktora i neophodnosti dodatnih sigurnosnih unapređenja – kaže Vladimir Janjić, pomoćnik direktora i rukovodilac inspekcije u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Kako

Društvo

08.08.2022 u 20:23

Možemo se sećati samo ako imamo budućnost

Andrea Radak novinarstvom se bavi gotovo četvrt veka. Pisala je za „Jutarnji list”, „Republiku”, „Slobodnu Dalmaciju”, dvonedeljnik „Zarez”... Suosnivač je „Kopmedije”, prve medijske zadruge u Hrvatskoj, formirane 2013. godine. Član redakcije „Novosti” je od juna 2004, a pre izbora na čelnu funkciju u listu, desetak godina obavljala je dužnost zamenika urednika. Za „Politiku”, između ostalog, govori o tome kako je biti novinar danas u Hrvatskoj i koliko je u medijima dozvoljeno da se događaji iz avgusta 1995. osvetle iz ugla sećanja, emocija i vrednosnih stavova pripadnika srpskog naroda. Izdavač nedeljnika „Novosti” je Srpsko narodno veće, ali list na čijem ste čelu trudi se da temama koje obrađuje pokrije prostor koji nadilazi takozvane identitetske okvire. Da li javnost u Hrvatskoj

Društvo

24.07.2022 u 20:12

Hrvatsko ustaštvo je autonomna i autohtona ideologija

Nakon što je obelodanjeno da Vlada Hrvatske nije dozvolila predsedniku Vučiću da poseti Jasenovac, nama u Muzeju žrtava genocida javljali su se mnogi potomci stradalnika tog logora, čak i retki preživeli. Pitali su da li to znači da su i njima ubuduće zabranjene posete, da je nepoželjan svako ko dolazi iz Srbije. Naprotiv, smatram da mi svi sad treba da krenemo ka Jasenovcu. To mesto će u pijetetskom smislu biti naše samo dok smo tamo prisutni, dok kao dostojanstveni potomci svedočimo univerzalnu tragediju srpskog naroda, odnosno istorijsko iskustvo genocida počinjenog nad Srbima u NDH. Zato smo, pored ostalog, uputili inicijativu Ministarstvu prosvete da se u programe rekreativnih nastava, učeničkih ekskurzija i studijskih putovanja uvrste istorijski i saznajno najznačajnija mesta stradanja

Društvo

17.07.2022 u 17:41

Bez divlje prirode nema pitomog sveta

U Bonu je prošle nedelje održan skup na kom su učestvovali predstavnici gotovo 140 zemalja. Samit nije bio posvećen sukobu na istoku Evrope, kako bi se po masovnosti moglo zaključiti. Zapravo, u fokusu su bili izazovi koji su po opstanak čovečanstva opasniji od bilo kog rata. Drevni nemački grad bio je domaćin sastanka Međuvladine platforme za nauku i politiku o biodiverzitetu i ekosistemima (IPBES). Reč je najvažnijoj globalnoj organizaciji u domenu zaštite biološke raznovrsnosti, koja naučno obrađenim podacima i predlozima akcionih planova „naoružava” donosioce odluka u 139 država članica. Među njima je od juna 2020. i Srbija. Izveštaj IPBES-a iz maja 2019. predstavljao je do tada najsveobuhvatnije sagledavanje stanja i perspektiva živog sveta. Zaključak dokumenta obima 1.800 stranica, na

Svet

10.07.2022 u 15:30

Rijaliti igrač

Čitava lična i profesionalna biografija Borisa Džonsona (58) zapravo je ep o čoveku koji se ravnao po pravilima koja je sam određivao i menjao u skladu s vlastitim interesima. Sve dok mu partijske kolege u vladi nisu jasno stavile do znanja da više ne može biti Jupiter među volovima. Ostavku na mesto lidera Konzervativne stranke, što podrazumeva i odstupanje s dužnosti premijera Velike Britanije, podneo je bez patetike i pokajničkih zaključaka. Iako nije poručio „vidimo se u nekom drugom filmu”, pošto na ovu frazu autorska prava polaže njegov ovdašnji imenjak, ostao je utisak da će serija o Džonsonu imati još sezona. Tim pre što je razbarušeni plavušan „navučen” na TV kamere i pažnju društvenih mreža, pa će se teško svići na anonimnost i čekanje poziva iz zemalja željnih savetodavnih

Društvo

03.07.2022 u 21:46

Poljaci i Jugosloveni – najbrojnije žrtve nacističkih „doktora smrti”

Medicinski eksperimenti nad zatočenicima nacističkih koncentracionih logora svojom monstruoznošću i dan-danas uznemiruju savest čovečanstva. O ovoj temi, s osvrtom na stradalnike s prostora nekadašnje Jugoslavije, predavanje je u Institutu za evropske studije održao profesor oksfordskog Bruks univerziteta Pol Džulijan Vajndling. Ovaj istraživač i profesor istorije medicine godinama proučava složenu mrežu nacističkih medicinskih zločina, a na osnovu uvida u izvorna dokumenta uspeo je da otkrije identitet velikog broja žrtava. Osim kao autor mnoštva naučnih radova i knjiga u ovoj oblasti, profesor Vajndling u svetu je poznat i po angažmanu u nacionalnim i međunarodnim društvima i organizacijama koje istražuju period vladavine nacionalsocijalizma u Nemačkoj. Pol Džulijan

Društvo

26.06.2022 u 21:22

Uloga srpskih disidenata u svetskoj pobuni duha

Nazivani su jereticima, otpadnicima, odmetnicima, preverenicima, izdajnicima, disidentima.Njihovo glavno, često i jedino oružje, bila je reč – izgovorena ili napisana. Oni koji su to oružje podigli na vladajuću dogmu, crkvenu, državnu ili partijsku, bivali su izopšteni, često progonjeni i tamničeni, neretko i ubijani. O tom soju odvažnih za javno kritičko mišljenje govori knjiga „Srpski disidenti” Slobodana Kljakića, publiciste i dugogodišnjeg novinara i urednika u „Politici”. Temu sadržanu u naslovu autor sagledava u kontekstu čitave istorije „pobune duha”, od drevnog Egipta do burnog 20. veka. „Svođenje disidentske prakse na Sovjetski Savez i države realnog socijalizma propagandno je nasleđe ’hladnog rata’. Ima i Zapad svoje disidente, poput Noama Čomskog, najuticajnijeg kritičkog

Prethodna Sledeća

Početna / Darko Pejović

19.06.2026 u 10:05

Sutra kreće kupališna sezona na Adi Ciganliji

19.06.2026 u 10:05

Pucnjava na Tajms skveru, uhapšen tinejdžer (17)

19.06.2026 u 09:59

Ruski naučnici patentirali novu metodu lečenja akutnog pankreatitisa

19.06.2026 u 09:55

Na zahtev Mađarske obrisana uredba o brzom prijemu Ukrajine u EU

19.06.2026 u 09:50

Laburisti dobili poslanika koji može da smeni premijera

19.06.2026 u 09:49

MUP danas uništava eksplozivni ostatak rata kod Loznice