Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво

27.09.2022 у 07:44

Интернет будућности биће стварнији од реалности

Замислите да постоји машина која може да вам омогући симулирани живот, у коме ћете имати само пријатна искуства и уживања.

Друштво

20.09.2022 у 08:39

Истраживачко поље од гастарбајтера до зомбија

Није мала ствар бити један од најстаријих института Српске академије наука и уметности, а с пуним правом прославити 75 година постојања под слоганом – „Никад млађи”.

Политика

11.09.2022 у 16:53

Запад никада неће прихватити Русију као равноправног партнера

Пошто западни ментори председника Украјине Володимира Зеленског инсистирају да власти у Кијеву не прихвате преговоре с Москвом, једини начин да се рат оконча јесте војна победа једне од страна у сукобу.

Свет

04.09.2022 у 20:20

Трећина европских нуклеарки до 2025. стиче услов за пензију

Прва нуклеарна електрана на тлу Европе, уједно и прва у свету намењена искључиво за производњу електричне енергије, изграђена је у граду Обинску, око 100 километара југозападно од Москве. Прикључивањем на националну електромрежу, с радом је почела у јуну 1954. године. – Током шездесетих и седамдесетих година, услед убрзаног развоја и унапређења нуклеарних технологија, долази до експанзије изградње нуклеарних електрана и у осталим земљама. Тај тренд је стагнирао после акцидента у Чернобилу 1986, као и након акцидента у Фукушими 2011, услед забринутости за сигурност постојећих реактора и неопходности додатних сигурносних унапређења – каже Владимир Јањић, помоћник директора и руководилац инспекције у Директорату за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије. Како истиче,

Друштво

08.08.2022 у 20:23

Можемо се сећати само ако имамо будућност

Андреа Радак новинарством се бави готово четврт века. Писала је за „Јутарњи лист”, „Републику”, „Слободну Далмацију”, двонедељник „Зарез”... Суоснивач је „Копмедије”, прве медијске задруге у Хрватској, формиране 2013. године. Члан редакције „Новости” је од јуна 2004, а пре избора на челну функцију у листу, десетак година обављала је дужност заменика уредника. За „Политику”, између осталог, говори о томе како је бити новинар данас у Хрватској и колико је у медијима дозвољено да се догађаји из августа 1995. осветле из угла сећања, емоција и вредносних ставова припадника српског народа. Издавач недељника „Новости” је Српско народно веће, али лист на чијем сте челу труди се да темама које обрађује покрије простор који надилази такозване идентитетске оквире. Да ли јавност у Хрватској

Друштво

24.07.2022 у 20:12

Хрватско усташтво је аутономна и аутохтона идеологија

Након што је обелодањено да Влада Хрватске није дозволила председнику Вучићу да посети Јасеновац, нама у Музеју жртава геноцида јављали су се многи потомци страдалника тог логора, чак и ретки преживели. Питали су да ли то значи да су и њима убудуће забрањене посете, да је непожељан свако ко долази из Србије. Напротив, сматрам да ми сви сад треба да кренемо ка Јасеновцу. То место ће у пијететском смислу бити наше само док смо тамо присутни, док као достојанствени потомци сведочимо универзалну трагедију српског народа, односно историјско искуство геноцида почињеног над Србима у НДХ. Зато смо, поред осталог, упутили иницијативу Министарству просвете да се у програме рекреативних настава, ученичких екскурзија и студијских путовања уврсте историјски и сазнајно најзначајнија места страдања

Друштво

17.07.2022 у 17:41

Без дивље природе нема питомог света

У Бону је прошле недеље одржан скуп на ком су учествовали представници готово 140 земаља. Самит није био посвећен сукобу на истоку Европе, како би се по масовности могло закључити. Заправо, у фокусу су били изазови који су по опстанак човечанства опаснији од било ког рата. Древни немачки град био је домаћин састанка Међувладине платформе за науку и политику о биодиверзитету и екосистемима (ИПБЕС). Реч је најважнијој глобалној организацији у домену заштите биолошке разноврсности, која научно обрађеним подацима и предлозима акционих планова „наоружава” доносиоце одлука у 139 држава чланица. Међу њима је од јуна 2020. и Србија. Извештај ИПБЕС-а из маја 2019. представљао је до тада најсвеобухватније сагледавање стања и перспектива живог света. Закључак документа обима 1.800 страница, на

Свет

10.07.2022 у 15:30

Ријалити играч

Читава лична и професионална биографија Бориса Џонсона (58) заправо је еп о човеку који се равнао по правилима којa је сам одређивао и мењао у складу с властитим интересима. Све док му партијске колеге у влади нису јасно ставиле до знања да више не може бити Јупитер међу воловима. Оставку на место лидера Конзервативне странке, што подразумева и одступање с дужности премијера Велике Британије, поднео је без патетике и покајничких закључака. Иако није поручио „видимо се у неком другом филму”, пошто на ову фразу ауторска права полаже његов овдашњи имењак, остао је утисак да ће серија о Џонсону имати још сезона. Тим пре што је разбарушени плавушан „навучен” на ТВ камере и пажњу друштвених мрежа, па ће се тешко свићи на анонимност и чекање позива из земаља жељних саветодавних услуга бивших

Друштво

03.07.2022 у 21:46

Пољаци и Југословени – најбројније жртве нацистичких „доктора смрти”

Медицински експерименти над заточеницима нацистичких концентрационих логора својом монструозношћу и дан-данас узнемирују савест човечанства. О овој теми, с освртом на страдалнике с простора некадашње Југославије, предавање је у Институту за европске студије одржао професор оксфордског Брукс универзитета Пол Џулијан Вајндлинг. Овај истраживач и професор историје медицине годинама проучава сложену мрежу нацистичких медицинских злочина, а на основу увида у изворна документа успео је да открије идентитет великог броја жртава. Осим као аутор мноштва научних радова и књига у овој области, професор Вајндлинг у свету је познат и по ангажману у националним и међународним друштвима и организацијама које истражују период владавине националсоцијализма у Немачкој. Пол Џулијан Вајндлинг:

Друштво

26.06.2022 у 21:22

Улога српских дисиденaта у светској побуни духа

Називани су јеретицима, отпадницима, одметницима, превереницима, издаjницима, дисидентима.Њихово главно, често и једино оружје, била је реч – изговорена или написана. Они који су то оружје подигли на владајућу догму, црквену, државну или партијску, бивали су изопштени, често прогоњени и тамничени, неретко и убијани. О том соју одважних за јавно критичко мишљење говори књига „Српски дисиденти” Слободана Кљакића, публицисте и дугогодишњег новинара и уредника у „Политици”. Тему садржану у наслову аутор сагледава у контексту читаве историје „побуне духа”, од древног Египта до бурног 20. века. „Свођење дисидентске праксе на Совјетски Савез и државе реалног социјализма пропагандно је наслеђе ’хладног рата’. Има и Запад своје дисиденте, попут Ноама Чомског, најутицајнијег критичког

Претходна Следећа

Почетна / Дарко Пејовић

19.06.2026 у 12:12

Одбојкашице максималне против Доминиканске Републике у ЛН

19.06.2026 у 12:04

Сакс: Србија је у праву што сарађује са Кином упркос притисцима Запада

19.06.2026 у 12:03

Тужилаштво: Радник Линглонга страдао због непоштовања правила рада

19.06.2026 у 12:02

Ђурић: Највеће умеће српске дипломатије одржавање односа са Истоком и Западом

19.06.2026 у 12:00

Захарова говори о цензури у Европи: Нема објашњења за необјављивање чланка Сергеја Лаврова

19.06.2026 у 11:59

Песков: Са Русијом се не може разговарати са позиције силе