Интернет будућности биће стварнији од реалности

Замислите да постоји машина која може да вам омогући симулирани живот, у коме ћете имати само пријатна искуства и уживања. Да ли бисте пристали да свој мозак прикључите на ту справу и стварни свет замените за такав вид постојања?

Ово питање је срж мисаоног експеримента који је још 1974. осмислио амерички филозоф Роберт Нозик. Захваљујући развоју информационих технологија, хипотетичка понуда из Нозикове „главоломке” могла би да постане стварна могућност избора. Тој догледној будућности била је посвећена трибина „Етика и дигитална проширена реалност”. Центар за промоцију науке и РТС организовали су ову трибуну у склопу међународног пројекта „TechEthos”, који се истовремено реализује у Шведској, Шпанији, Румунији, Чешкој, Аустрији и Србији.

У фокусу дебате био је метаверзум, илити метаверсе, концепт тродимензионалног виртуелног света „стварнијег од реалности”, за чију реализацију су заинтересовани гиганти попут „Фејсбука”, „Мајкрософта”, „Епла” и „Гугла”.

– Ако интернет замислимо као нешто дводимензионално, чему приступамо споља, онда за метаверсе можемо рећи да ће бити доживљај интернета изнутра, у који ћемо бити уроњени – каже Филип Банковић, извршни директор за развој технологија у ИКТ компанији „Роминг нетворкс”.

„Интернет за сва чула” ће на неупоредиво виши ниво реалистичности подићи забаву, дружење, куповину, заједнички рад или образовање. Помоћу специјалних визира, наочара или неког још напреднијег помагала, корисници ће имати максимално уверљив доживљај тродимензионалног окружења. Као да заиста седе у учионици или ћаскају с пријатељима у неком ексклузивном ресторану, уживају на концерту или заједно присуствују спортском догађају. А моћи ће и да „одлазе” на атрактивне туристичке дестинације, које у стварности себи не би могли да приуште...

– Све што радимо у опипљивом свету биће могуће и у метаверсу. Сваки корисник ће имати свог дигиталног двојника, аватара, који ће са осталима у метаверсу моћи да остварује све врсте интеракције, од љубавних састанака до склапања послова и финансијских трансакција – објашњава Банковић.

За битисање у универзуму интернета будућности биће нужна висока дигитална писменост, указује др Машан Богдановски, професор Филозофског факултета БУ, који се бави истраживањима из области теорије сазнања.

– Замислите да у метаверзуму дођете у контакт с аватаром налик плавуши из рекламе за једну овдашњу банку. И да на сва ваша питања у вези с новчаним улагањима шармантно и убедљиво одговори: „Може, може, може.” Онда поступите по њеним сугестијама и – одоше ваше паре у неповрат. Увек морате имати на уму да ваш дигитални идентитет може имати посла са злонамерним аватарима, а могућности за сајбер-преваре у метаверсу биће неупоредиво бројније – упозорава професор Богдановски.

Сва је прилика да ће у „виши ранг интернета” бити пренети и комуникациони дефекти на друштвеним мрежама, који пречесто функционишу као мегафони говора мржње, дезинформација и искључивости сваке врсте.

– Сведоци смо да је велики број младих на друштвеним мрежама изложен понижавању и омаловажавању. Вршњачко насиље данас се примарно дешава на интернету, а не у стварности. У виртуелном свету високе реалистичности такви видови насиља ће се умножавати и појачавати – наглашава Банковић.

Етичких и правних изазова у сајбер-будућности биће толико да као друштво нећемо све стићи да обрадимо, истиче професор Богдановски, додајући да бројне моралне дилеме постоје и у технолошкој садашњици.

- Узмите на пример аутономна возила, којима уместо возача управља вештачка интелигенција. Шта ако се такав аутомобил нађе пред одлуком: ударити дете које је истрчало на пут или нагло скренути и сударити се с другим возилом, што такође може да проузрокује жртве? Шта ће за вештачку интелигенцију бити етички прихватљивија опција – запитао се Богдановски.

Учесници дебате „Етика и дигитална проширена реалност” сложили су се да интернет будућности, односно метаверзум, неће у потпуности бити „технологија чистог задовољства”, попут машине из мисаоног експеримента с почетка текста. Ипак, нема сумње да ће многи пожелети да из реалног света неизвесности повремено мигрирају у илузију дигиталне савршености.

– У најмању руку, сајбер-искуства постаће једнако важна и вредна као она у опипљивом свету. А свако ће морати да себи одговори на питање – којој стварности ће дати преимућство, који свет ће сматрати примарним и својим, а који узгредним и наметнутим – закључује Милош Банковић.