Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumna nedelje

06.12.2020 u 21:45

Do vakcine tri putića

Bivši američki predsednici Džordž Buš mlađi, Bil Klinton i Barak Obama najavljuju da će se pred televizijskim kamerama vakcinisati protiv korone, kako bi ohrabrili građane da se pelcuju. I hrvatski predsednik Zoran Milanović spreman je da to učini u direktnom televizijskom prenosu. Da li će to učiniti i Aleksandar Vučić? Lako je Džordžu, Bilu, Baraku i Zokiju. Svakako da im medicinske sestre neće ubrizgati rusku ili kinesku vakcinu već će koaliciona američko-nemačka „Fajzer i Biotek” biti ta koja će ih sačuvati od zaraze. Mada se i američka „Moderna” probija na farmaceutskom tržištu. Ako bi kojim slučajem primili cepiva „sputnjik 5” ili kinesku, korona bi bila sitnica u odnosu na odijum Si-En Ena koji bi ih optužio da su u prenosu uživo, potpali pod maligni ruski ili zarđali kineski

Kolumna nedelje

29.11.2020 u 21:54

Ne plači za njim, Argentino

Igrao je kao da je od nekog večno bežao. Od samoga sebe i favele u kojoj je odrastao, u ubogom predgrađu Buenos Ajresa, koji vri od besa, beznađa, strasti i nade, ali ispred njega je uvek išla lopta, ne želeći nikada da ga napusti. Igrao je kao da pleše tango sam, bez partnerke. Kako je vreme proticalo, svi muškarci koji su ga voleli do neba, od onih uštogljenih, iz najviših staleža, do onih ubogih, iz poslednjih zabačenih prćija, rado bi pristali da ih stisne i odvede u magične svetove gde se mešaju pobeda i bol, Svetski kup i pad u ponor, slava i beznađe, revolucija i kokain, ne plašeći se pritom da će iko zbog plesa s njim posumnjati u svoju muškost. Zato je poslednji oproštaj od njega bio festival žalosti, suza, tuče, pucnjave i masovnih nemira. Kako bi moglo biti drugačije, kad je

Kolumna nedelje

23.11.2020 u 19:00

Babo iz 1.001 bosanske noći

Iz zatvorske ćelije, u svojoj 81. godini, Babo i dalje vlada krajem sveta, jer kako drugačije nazvati zapadnu Bosnu, a u centru te zabiti – Veliku Kladušu. I ne misli Fikret Abdić da odustane, niti njegovim ljudima iz Cazinske krajine pada na pamet da ga se odreknu, ma šta svi ostali mislili o poslednjem jugoslovenskom begu, ražalovanom u šejtana. Pustili su, doduše, Babu dve nedelje pre lokalnih izbora iz proklete avlije u kojoj život stoji i ne pomera se, a baš odatle, zatočen, vodio je kampanju. Obrni, okreni, i sudske vlasti znaju koga narod hoće. Mora da je Babo i njima činio. Regionalni mediji kao zvezdu bosanskih lokalnih izbora promovišu mladog Draška Stanivukovića, novog gradonačelnika Banjaluke, momka s licem Džastina Bibera stilizovane brade, koji bi mogao da uzdrma velikog

Kolumna nedelje

15.11.2020 u 21:54

Druže Orvele, svuci se!

Mlada žena sa obostranom upalom pluća, presvlači se u svom boksu. Svakako je prestrašena, u teskobnoj atmosferi Arene, izdeljene boksovima. U svakom od njih leži pacijent oboleo od korone. Možda joj se tog trenutka činilo da je najusamljenija osoba na svetu, sama sa sobom i svojim zebnjama. Privremena kovid bolnica u sportskoj dvorani gde su igrane velike utakmice i održavani spektakularni koncerti, čini se najmanje poželjnim mestom za boravak. U tom klaustrofobičnom odeljku, ima iluziju da je potpuno odvojena od spoljašnjeg sveta, onog koji bi dao sve da ne završi tamo gde se nalazi ona. U tom trenutku neko je u luciferskom zanosu snima i kači video i fotografije na društvene mreže. Potom su u istragu krenuli tabloidi, pa su, delimično joj skrivajući lice, zapravo otkrili njen identitet.

Kolumna nedelje

08.11.2020 u 22:00

Spiritualni dubl dva doktora

Šta su smislili Novak Đoković i doktor Branimir Nestorović? Šta god da bilo, spiritualni dubl najboljeg tenisera sveta i nestašnog pulmologa koji je napustio Krizni štab, pa otišao u penziju, odvešće nas u mistiku, tajne projekte Nikole Tesle, četvrtu dimenziju i šesto čulo, te mi se čini da je kratka objava njih dvojice kako sede na kožnom trosedu, potpisani kao „duo NN”, prošla poprilično nezapaženo. A i kako će kada se ispostavlja da Amerikanci daleko lakše biraju tuđe predsednike nego svog, pa se sva medijska pažnja prelila u Pensilvaniju, Mičigen, Arizonu i još nekoliko kolebljivih država, gde se glasovi broje sporije nego u nekakvoj zabačenoj zemlji nedođiji trećeg sveta. Trampovci, naoružani „koltovima” i dugim cevima koji se kupuju u supermarketima kao piletina u „Lidlu”, žale

Ekonomija

26.10.2020 u 16:33

Pošteno, pa na sud

Bez žute banke ušao sam u banku, sa maskom na licu. Izašao sam opljačkan. Tu je početak i kraj odnosa između klijenata i banke. Sve ostalo su nijanse. Dakle, želeo sam da proverim stanje na računu posle moratorijuma na otplatu stambenog kredita, a saznao sam da ću, ukoliko doživim penziju, i posle nje plaćati rate iz doba korone. Kako mi je već na tu konstataciju pao mrak na oči, ostatak priče o planu otplate koji će mi tek stići, uz dodatne kamate, smestio sam u podsvest, o čemu će, ako ostarim, brinuti ugledni dr Alchajmer. I „master” kartica mi je izvesno vreme bila na moratorijumu, što nisam znao, ali mi je bilo sumnjivo to što sam je koristio kao da će sutra nastupiti sudnji dan, a sve vreme je bila u plusu. To sutra traje šest meseci. Neka mi je bog u pomoći, kamate će otkucavati

Kolumna nedelje

25.10.2020 u 22:00

Dačić na određeno vreme

Samo jedan čovek mogao je da postane šef parlamenta u kojem nema opozicije i da se to shvati kao prirodna politička pojava! Nije lukavi momak odrastao u Žitorađi, toj neobičnoj srpskoj varoši u kojoj su rođeni sve sami velikani političke, obaveštajne i turbofolk misli, od Cece Ražnatović do pokojnog Mikija Rakića, čoveka za specijalne operacije Borisa Tadića, tek slučajno rekao da se ulaskom u skupštinu kao njen predsednik – vraća u zavičaj! Sadašnji saziv skupštine je prirodno okruženje za čoveka koji je, tokom tri decenije bavljenja politikom, svega tri godine bio van vlasti. Svi će glasati za njegove predloge, iako će i on i poslanici znati da najmanje 80 odsto njih očima ne može da ga gleda. Ali, čak i kada zažmure, podizaće ruku. Kao da je Ivica želeo da kaže: „Metar moga sela,

Kolumna nedelje

18.10.2020 u 22:00

Zašto Srbi vole Trampa

Kad Donald Tramp ustane ujutru, odmah prepadne ogledalo. „Ogledalce, ko je najlepši na svetu”, obraća mu se Tramp. „Srbi kažu da si ti, Donalde”, šapne mu ogledalce. „Imaju odličan ukus ti Srbi”, nastavlja Donald unutrašnji dijalog s ogledalom. „Da li je to dobar znak”, pita predsednik Sjedinjenih Država. Ogledalce mu nije odgovorilo, branilo se ćutanjem. Verovatno se setilo da smo, sa nešto manje strasti, navijali za Džordža Buša Mlađeg kada mu je protivkandidat bio Al Gor. Naravno da većina građanstva ovdašnjeg nije imala pojma o mlađanom Džordžu, ali su i te kako dobro znali da je Gor bio osam godina potpredsednik Bila Klintona. Srbi možda nemaju talenta za istoriju, sve sam ponavljač do ponavljača, o matematici je suvišno i govoriti, te zato infantilno iskazuju preterane emocije u

Kolumna nedelje

13.10.2020 u 13:56

Kusta i Goran – dva praška druga

Nikako da sretnem Emira Kusturicu kako bi mi konačno otkrio zašto nije snimio film o Panču Vilji. Možda i bolje po mene. Davno smo se zakačili oko Brusa Vilisa, koga je Kusta onomad ritualno sahranio na Mećavniku, zajedno s vaskolikim Holivudom, dok sam ja naricao za Vilisom, po mom sudu, najvećim američkim glumcem koji bi morao da igra u Emirovom poslednjem filmu. Zvao bi se „Umri srpski!”. Ne bih vam otkrivao radnju, probaću da scenario uvalim Emiru. Ali, kako nisam ja taj koji je dobio dve „Zlatne palme” u Kanu i „Zlatnog lava” u Veneciji, tek na prvi pogled, Emir je u pravu. Kako mu je krenulo, uskoro će držati opelo Harisonu Fordu. Ali, kako da ne trpim ozbiljne duševne boli zbog Panča Vilje, koga se Kusta tek tako odrekao? Sećam se kako je Emir nonšalantno objašnjavao da je

Ako ste propustili

05.10.2020 u 08:10

Peti oktobar – uspon i pad jedne revolucije

Jedan od najbližih ljudi Slobodana Miloševića ušao je panično u crni „mercedes”, dok se dim nadvijao nad Skupštinom i državnom televizijom. Zapalio je tompus na zadnjem sedištu, ali to nije bio početak večernjeg hedonizma, kao ranijih godina, kada je odlazio kod Slobodana Miloševića i Mire Marković. Dve godine ranije, istom brzinom, ali u potpuno drugačijim okolnostima, držao je bocu „čivasa” u krilu, kao da ljulja bebu, pošto su ga Sloba i Ričard Holbruk pozvali da donese još jednu bocu. Tada je od njih trojice samo Ričard Holbruk, dok su nazdravljali, znao da je to poslednja partija pokera koju će odigrati. Kako kartaška, tako i diplomatska. U predvečerje 5. oktobra 2000. godine putnik na zadnjem sedištu znao je, kao jedan od nekadašnjih gospodara srpskih sudbina, da više ne gospodari ni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Apostolovski