Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Колумна недеље

06.12.2020 у 21:45

Бивши амерички председници Џорџ Буш млађи, Бил Клинтон и Барак Обама најављују да ће се пред телевизијским камерама вакцинисати против короне, како би охрабрили грађане да се пелцују. И хрватски председник Зоран Милановић спреман је да то учини у директном телевизијском преносу. Да ли ће то учинити и Александар Вучић? Лако је Џорџу, Билу, Бараку и Зокију. Свакако да им медицинске сестре неће убризгати руску или кинеску вакцину већ ће коалициона америчко-немачка „Фајзер и Биотек” бити та која ће их сачувати од заразе. Мада се и америчка „Модерна” пробија на фармацеутском тржишту. Ако би којим случајем примили цепива „спутњик 5” или кинеску, корона би била ситница у односу на одијум Си-Ен Ена који би их оптужио да су у преносу уживо, потпали под малигни руски или зарђали кинески

Колумна недеље

29.11.2020 у 21:54

Не плачи за њим, Аргентино

Играо је као да је од неког вечно бежао. Од самога себе и фавеле у којој је одрастао, у убогом предграђу Буенос Аjреса, који ври од беса, безнађа, страсти и наде, али испред њега је увек ишла лопта, не желећи никада да га напусти. Играо је као да плеше танго сам, без партнерке. Како је време протицало, сви мушкарци који су га волели до неба, од оних уштогљених, из највиших сталежа, до оних убогих, из последњих забачених прћија, радо би пристали да их стисне и одведе у магичне светове где се мешају победа и бол, Светски куп и пад у понор, слава и безнађе, револуција и кокаин, не плашећи се притом да ће ико због плеса с њим посумњати у своју мушкост. Зато је последњи опроштај од њега био фестивал жалости, суза, туче, пуцњаве и масовних немира. Како би могло бити другачије, кад је Бог

Колумна недеље

23.11.2020 у 19:00

Бабо из 1.001 босанске ноћи

Из затворске ћелије, у својој 81. години, Бабо и даље влада крајем света, јер како другачије назвати западну Босну, а у центру те забити – Велику Кладушу. И не мисли Фикрет Абдић да одустане, нити његовим људима из Цазинске крајине пада на памет да га се одрекну, ма шта сви остали мислили о последњем југословенском бегу, ражалованом у шејтана. Пустили су, додуше, Бабу две недеље пре локалних избора из проклете авлије у којој живот стоји и не помера се, а баш одатле, заточен, водио је кампању. Обрни, окрени, и судске власти знају кога народ хоће. Мора да је Бабо и њима чинио. Регионални медији као звезду босанских локалних избора промовишу младог Драшка Станивуковића, новог градоначелника Бањалуке, момка с лицем Џастина Бибера стилизоване браде, који би могао да уздрма великог поглавицу

Колумна недеље

15.11.2020 у 21:54

Друже Орвеле, свуци се!

Млада жена са обостраном упалом плућа, пресвлачи се у свом боксу. Свакако је престрашена, у тескобној атмосфери Арене, издељене боксовима. У сваком од њих лежи пацијент оболео од короне. Можда јој се тог тренутка чинило да је најусамљенија особа на свету, сама са собом и својим зебњама. Привремена ковид болница у спортској дворани где су игране велике утакмице и одржавани спектакуларни концерти, чини се најмање пожељним местом за боравак. У том клаустрофобичном одељку, има илузију да је потпуно одвојена од спољашњег света, оног који би дао све да не заврши тамо где се налази она. У том тренутку неко је у луциферском заносу снима и качи видео и фотографије на друштвене мреже. Потом су у истрагу кренули таблоиди, па су, делимично јој скривајући лице, заправо открили њен идентитет.

Колумна недеље

08.11.2020 у 22:00

Спиритуални дубл два доктора

Шта су смислили Новак Ђоковић и доктор Бранимир Несторовић? Шта год да било, спиритуални дубл најбољег тенисера света и несташног пулмолога који је напустио Кризни штаб, па отишао у пензију, одвешће нас у мистику, тајне пројекте Николе Тесле, четврту димензију и шесто чуло, те ми се чини да је кратка објава њих двојице како седе на кожном троседу, потписани као „дуо НН”, прошла поприлично незапажено. А и како ће када се испоставља да Американци далеко лакше бирају туђе председнике него свог, па се сва медијска пажња прелила у Пенсилванију, Мичиген, Аризону и још неколико колебљивих држава, где се гласови броје спорије него у некаквој забаченој земљи недођији трећег света. Трамповци, наоружани „колтовима” и дугим цевима који се купују у супермаркетима као пилетина у „Лидлу”, жале због

Економија

26.10.2020 у 16:33

Поштено, па на суд

Без жуте банке ушао сам у банку, са маском на лицу. Изашао сам опљачкан. Ту је почетак и крај односа између клијената и банке. Све остало су нијансе. Дакле, желео сам да проверим стање на рачуну после мораторијума на отплату стамбеног кредита, а сазнао сам да ћу, уколико доживим пензију, и после ње плаћати рате из доба короне. Како ми је већ на ту констатацију пао мрак на очи, остатак приче о плану отплате који ће ми тек стићи, уз додатне камате, сместио сам у подсвест, о чему ће, ако остарим, бринути угледни др Алцхајмер. И „мастер” картица ми је извесно време била на мораторијуму, што нисам знао, али ми је било сумњиво то што сам је користио као да ће сутра наступити судњи дан, а све време је била у плусу. То сутра траје шест месеци. Нека ми је бог у помоћи, камате ће откуцавати

Колумна недеље

25.10.2020 у 22:00

Дачић на одређено време

Само један човек могао је да постане шеф парламента у којем нема опозиције и да се то схвати као природна политичка појава! Није лукави момак одрастао у Житорађи, тој необичној српској вароши у којој су рођени све сами великани политичке, обавештајне и турбофолк мисли, од Цеце Ражнатовић до покојног Микија Ракића, човека за специјалне операције Бориса Тадића, тек случајно рекао да се уласком у скупштину као њен председник – враћа у завичај! Садашњи сазив скупштине је природно окружење за човека који је, током три деценије бављења политиком, свега три године био ван власти. Сви ће гласати за његове предлоге, иако ће и он и посланици знати да најмање 80 одсто њих очима не може да га гледа. Али, чак и када зажмуре, подизаће руку. Као да је Ивица желео да каже: „Метар мога села, а

Колумна недеље

18.10.2020 у 22:00

Зашто Срби воле Трампа

Кад Доналд Трамп устане ујутру, одмах препадне огледало. „Огледалце, ко је најлепши на свету”, обраћа му се Трамп. „Срби кажу да си ти, Доналде”, шапне му огледалце. „Имају одличан укус ти Срби”, наставља Доналд унутрашњи дијалог с огледалом. „Да ли је то добар знак”, пита председник Сједињених Држава. Огледалце му није одговорило, бранило се ћутањем. Вероватно се сетило да смо, са нешто мање страсти, навијали за Џорџа Буша Млађег када му је противкандидат био Ал Гор. Наравно да већина грађанства овдашњег није имала појма о млађаном Џорџу, али су и те како добро знали да је Гор био осам година потпредседник Била Клинтона. Срби можда немају талента за историју, све сам понављач до понављача, о математици је сувишно и говорити, те зато инфантилно исказују претеране емоције у политици.

Колумна недеље

13.10.2020 у 13:56

Куста и Горан – два прашка друга

Никако да сретнем Емира Кустурицу како би ми коначно открио зашто није снимио филм о Панчу Виљи. Можда и боље по мене. Давно смо се закачили око Бруса Вилиса, кога је Куста ономад ритуално сахранио на Мећавнику, заједно с васколиким Холивудом, док сам ја нарицао за Вилисом, по мом суду, највећим америчким глумцем који би морао да игра у Емировом последњем филму. Звао би се „Умри српски!”. Не бих вам откривао радњу, пробаћу да сценарио увалим Емиру. Али, како нисам ја тај који је добио две „Златне палме” у Кану и „Златног лава” у Венецији, тек на први поглед, Емир је у праву. Како му је кренуло, ускоро ће држати опело Харисону Форду. Али, како да не трпим озбиљне душевне боли због Панча Виље, кога се Куста тек тако одрекао? Сећам се како је Емир ноншалантно објашњавао да је главна улога

Ако сте пропустили

05.10.2020 у 08:10

Пети октобар – успон и пад једне револуције

Један од најближих људи Слободана Милошевића ушао је панично у црни „мерцедес”, док се дим надвијао над Скупштином и државном телевизијом. Запалио је томпус на задњем седишту, али то није био почетак вечерњег хедонизма, као ранијих година, када је одлазио код Слободана Милошевића и Мире Марковић. Две године раније, истом брзином, али у потпуно другачијим околностима, држао је боцу „чиваса” у крилу, као да љуља бебу, пошто су га Слоба и Ричард Холбрук позвали да донесе још једну боцу. Тада је од њих тројице само Ричард Холбрук, док су наздрављали, знао да је то последња партија покера коју ће одиграти. Како карташка, тако и дипломатска. У предвечерје 5. октобра 2000. године путник на задњем седишту знао је, као један од некадашњих господара српских судбина, да више не господари ни

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Александар Апостоловски