Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumna nedelje

20.04.2020 u 19:00

Konov imunitet

Sa licem čoveka od koga bi Srbi kupili polovni automobil, sigurni da nije vraćao kilometražu, epidemiolog Predrag Kon suočio se sa prvim zakonom srpskog usuda. Naciji koja je toliko posrtala, ostalo je da veruje samo u beli luk! To verovanje nije zasnovano na narodnoj medicini, koja kaže da će te virusi, kao lepe devojke, zaobilaziti kad se najedeš belog luka kao lubenice! To verovanje zasniva se na praznoverju da će, ako se najedemo tog narodnog leka, makar jedan od nas opstati, pored toliko vampira koji nam isisavaju dušu. Zato je dr Kon toliko insistirao na socijalnom distanciranju: ako ostanu što dalje jedni od drugih, Srbi će samo tako preživeti. Ako počnu da se grle i ljube, na kraju balade, sledi izvestan kraj. Ako kojim čudom ne dobiju koronu, jedan drugom će zabiti nož u leđa.

Društvo

13.04.2020 u 08:00

Vikendica kao sigurna kuća

Moram s vama da podelim jednu tajnu. Verujem da ćete je sačuvati samo za vas. Plac u selu kod Sopota nisam obišao četvrt veka. Nikada me nije opsedala ta vikend strast za odlascima u selo. Šta bih, inače, radio u objektima socijalističkog realizma, takozvanim vikendicama. Koju, uzgred, nemam. Posedujem montažnu garažu koju sam farbao s ocem. Kuća nikada nije završena, stigli smo do temelja i odustali, zbog neke od privrednih reformi i mera štednje. Kažu da tada u jugoslovenskim prodavnicama nije bilo kafe. Nisam mnogo žalio zbog toga. Žurke u Beogradu sredinom osamdesetih bile su daleko zanimljivije od branja jabuka. S vremena na vreme pozove me zabrinuti komšija sa sela, dobroćudni čiča, kolega mog pokojnog oca koji se u selo preselio pre pola veka. Kaže mi da je moj

Kolumna nedelje

13.04.2020 u 19:00

Ne može nam niko ništa

Zar i ti Mitre? Legenda narodnjačke muzike nije stavio sam sebi nanogvicu, kao nov modni detalj, čemu je inače sklon. Umeo je u davna vremena da preko svojih golih, tapaciranih grudi stavi samo prsluk, a da preko čela veže crvenu maramu, stilizovan kao Rambo. Mudar je Mitar, jer kada odlazi na tezge u šatore širom bivše Juge, sve same balkanske bakingemske palate, sprema se kao da ide u građanski rat. Mitar i orkestar, sami među 500 svatova koji što kašikama, što viljuškama, seku vene kada im otpeva „Volim te danas, više nego juče” i još desetine balada koje su postale klasika. Ko se od tih šatorskih vitezova od podvezice nije, mazeći flašom svoje naborano čelo, a potom sva i ostala, prepoznao u Mitrovim pesmama? Kako se na tim svetkovinama alkohol konzumira u enormnim količinama,

Politika

29.03.2020 u 21:00

Mlađi brat

Ivica Tončev pokazao je da se beskompromisno zalaže za socijalnu pravdu, osnovnu programsku tačku SPS-a. Socijalno je odgovoran prema samome sebi. Naročito kada je stanje vanredno. Ko god pomisli da je Ivica izdao ideale crvenih, neka porazmisli: ko ne misli dobro sebi, ne misli ni drugima. Misleći dobro sebi, otpustio je 60 radnika hotela „Nais” usred borbe protiv korone, ostavivši ih da sede kod kuće. Tako crveni kapitalista brine o zaposlenima. Ostavlja ih u izolaciji, bez plate, što je bi značilo da će bezbedno gladovati. Međutim, umešao se Aleksandar Vučić. Na instagram nalogu „Budućnost Srbije” poručio je Ivici da je to njegovo pravo, ali da zbog toga neće imati apsolutno nikakvu podršku države. Ako se do tog trenutka Tončev branio kako je hotel u suvlasništvu njegovih ćerki,

Kolumna nedelje

30.03.2020 u 19:00

Klint Istvud u doba korone

Ne ismevajmo ljude koji širom sveta manično skupljaju zalihe toalet papira, od Svilajnca i Hongkonga, do Melburna i Njujorka. Možda predviđaju ono što ne vide psiholozi, koji bi ih smestili na kauč i savetovali da gledaju u prst i pričaju o detinjstvu. Trojica pljačkaša u Hongkongu, koji su presreli dostavljača robe i oteli mu 600 rolni, u vrednosti 130 dolara, i anonimni Australijanac, koji je zbog paketa troslojnog papira takođe opljačkao radnju, tražeći isto, zalihe troslojnog, svakako nisu koordinirali svoju akciju. Ali učinili su isto. Potegli su noževe da bi ga se domogli. Pištolje su, verovatno, zaboravili kod kuće. Širom sveta, pljačkaju se i javni toaleti. Verovatno se preko vajbera nisu dogovarali ni sa srpskim radnim ljudima i građanima koji, srećom, bez čakija, prazne

Kolumna nedelje

23.03.2020 u 19:00

Poslednji penal Luke Jovića

Bilo je to u jednoj zemlji, jedne davne godine. Tim u crveno-belim dresovima komunističkog kraljevstva igrao je utakmicu protiv ekipe Odreda, kako se nekada zvala ljubljanska Olimpija. Protivnički napadač udario je beka Zvezde kopačkom u stomak, ali je sudija pustio da se igra nastavi. Kapiten Zvezde prišao je svom beku i najboljem prijatelju Branku Stankoviću, zamolivši ga da nikako ne uzvrati protivniku nekakvim podmuklim udarcem. Ali, bek koji nikada u karijeri nije napravio klizeći start, kako ne bi isprljao dres, pa je kasnije nazvan ambasador, nije želeo da ga posluša. Kapiten Zvezde prišao je sudiji i zatražio da isključi Stankovića iz igre. Potom je svom prijatelju naredio da napusti teren. Princ Zvezde i jugoslovenskog fudbala isključio je sopstvenog igrača iz igre, a sudija je,

Politika

08.03.2020 u 23:30

Amerika igra na Tačija

Nebojša Čović nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ni zvezdaše ni partizanovce, kao što nekada nije ni Slobodana Miloševića, Miru Marković ili lidere DOS-a kojima se priključio, da bi postao jedan od lidera demokratskih promena 5. oktobra. Odgovore na pitanja koja sam mu poslao pisao je olovkom, a zatim prekucavao. To je njegov manir – on čuva beleške i dokumentaciju sa svih sastanaka i šire. Spajajući inženjersku sistematičnost sa burnim temperamentom, opstaje na javnoj sceni gotovo tri decenije menjajući agregatna stanja: kao političar, privrednik, čovek košarke i Zvezde. Poseduje još jedan dar. Talentovani ste da proizvodite moćne neprijatelje.

Kolumna nedelje

02.03.2020 u 19:00

Predizborna mapa uma

Šta Palmu određuje kao konstantu srpske politike i tera svakog vođu i ambasadora da budu njegovi gosti. Najpre se prekrste, odgledaju tradicionalno prskanje krvi kik-boksera, a potom odu u muzej gde posmatraju kako ih je Dragan Marković Palma napravio od voska. Kao tipski primer lokalnog kneza, Jagodinac na izbore izlazi sa svojim JS-om, koalicionim partnerom socijalista i naprednjaka, čime u svom mikro kik-boks kosmosu remeti dogovor o zasebnim listama vučićevaca i dačićevaca. Neprskani talenat srpske politike odlično zna da mora da sačuva svoju tvrđavu iz koje crpi i nacionalnu moć. Nije gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću i gazdi Paraćina Saši Paunoviću, upravnicima dve opozicione baze u Srbiji, morao da padne Palma na glavu kako bi razmišljali o političkoj gravitaciji u Srba.

Kolumna nedelje

24.02.2020 u 19:00

Bindžovanje Vučića i Amfilohija

Može li film Slaviše Lekića „Vladalac” da se bindžuje pitao sam se dok sam spremao kokice i pijuckao „koka-kolu”. Gotovo u isto vreme, posle pompezno najavljenog tročasovnog dokumentarca na N1 o liku i delu Aleksandra Vučića, javni servis Crne Gore emitovao je sličan film, doduše znatno kraći, s ironičnim naslovom „Svedok božje ljubavi”. Junak je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, prikazan kao prvi asistent nečastivog. Ni Vučić nije prošao bolje. Portretisan je kao onaj iznad Amfilohija, tako da dva junaka čiji su lični odnosi u najmanju ruku zategnuti, posle dokumentaraca, ili Festa pre Festa, samo na prvi pogled mogu biti nezadovoljni. Da su tražili bolji poklon, ne bi ga dobili. Slavišini sagovornici, lučonoše građanske elite, opisali su Vučića, uz snimke njegovih ranih,

Kolumna nedelje

17.02.2020 u 20:50

Pobednik pre roka

Nisu ga odvezli na VMA ili u Urgentni da mu daju infuziju, već je kamion pod policijskom pratnjom pre nekoliko meseci vozio „Pobednika” do Bulevara pivopija u Smederevu. Tako je nazvano sokače u Jugovu, gde se nalazi atelje vajara dr Zorana Kuzmanovića koji ga je izlečio. Desno stopalo bilo mu je najviše oštećeno, tako da u sebi ima ponešto i od Ahilove sudbine. U sebi je decenijama trpeo roj pčela, jer su u njemu pronašli idealno mesto za osinjak. Kada je priman u smederevski vajarski urgentni centar, ljudi su mu prilazili pažljivo, pravili selfije s njim, jer Meštrovićev sin, a kako ga drugačije nazvati, vremenom nam je svima postao bliski rođak. Doduše, neobično je visok, četiri i po metra, a da oči ponekad varaju, pokazala bi anketa. Većina bi se kladila da je dogurao do najmanje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Apostolovski