Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александар Апостоловски

Колумна недеље

20.04.2020 у 19:00

Конов имунитет

Са лицем човека од кога би Срби купили половни аутомобил, сигурни да није враћао километражу, епидемиолог Предраг Кон суочио се са првим законом српског усуда. Нацији која је толико посртала, остало је да верује само у бели лук! То веровање није засновано на народној медицини, која каже да ће те вируси, као лепе девојке, заобилазити кад се наједеш белог лука као лубенице! То веровање заснива се на празноверју да ће, ако се наједемо тог народног лека, макар један од нас опстати, поред толико вампира који нам исисавају душу. Зато је др Кон толико инсистирао на социјалном дистанцирању: ако остану што даље једни од других, Срби ће само тако преживети. Ако почну да се грле и љубе, на крају баладе, следи известан крај. Ако којим чудом не добију корону, један другом ће забити нож у леђа. Та

Друштво

13.04.2020 у 08:00

Викендица као сигурна кућа

Морам с вама да поделим једну тајну. Верујем да ћете је сачувати само за вас. Плац у селу код Сопота нисам обишао четврт века. Никада ме није опседала та викенд страст за одласцима у село. Шта бих, иначе, радио у објектима социјалистичког реализма, такозваним викендицама. Коју, узгред, немам. Поседујем монтажну гаражу коју сам фарбао с оцем. Кућа никада није завршена, стигли смо до темеља и одустали, због неке од привредних реформи и мера штедње. Кажу да тада у југословенским продавницама није било кафе. Нисам много жалио због тога. Журке у Београду средином осамдесетих биле су далеко занимљивије од брања јабука. С времена на време позове ме забринути комшија са села, доброћудни чича, колега мог покојног оца који се у село преселио пре пола века. Каже ми да је мој

Колумна недеље

13.04.2020 у 19:00

Не може нам нико ништа

Зар и ти Митре? Легенда народњачке музике није ставио сам себи наногвицу, као нов модни детаљ, чему је иначе склон. Умео је у давна времена да преко својих голих, тапацираних груди стави само прслук, а да преко чела веже црвену мараму, стилизован као Рамбо. Мудар је Митар, јер када одлази на тезге у шаторе широм бивше Југе, све саме балканске бакингемске палате, спрема се као да иде у грађански рат. Митар и оркестар, сами међу 500 сватова који што кашикама, што виљушкама, секу вене када им отпева „Волим те данас, више него јуче” и још десетине балада које су постале класика. Ко се од тих шаторских витезова од подвезице није, мазећи флашом своје наборано чело, а потом сва и остала, препознао у Митровим песмама? Како се на тим светковинама алкохол конзумира у енормним количинама, ножеви

Политика

29.03.2020 у 21:00

Млађи брат

Ивица Тончев показао је да се бескомпромисно залаже за социјалну правду, основну програмску тачку СПС-а. Социјално је одговоран према самоме себи. Нарочито када је стање ванредно. Ко год помисли да је Ивица издао идеале црвених, нека поразмисли: ко не мисли добро себи, не мисли ни другима. Мислећи добро себи, отпустио је 60 радника хотела „Наис” усред борбе против короне, оставивши их да седе код куће. Тако црвени капиталиста брине о запосленима. Оставља их у изолацији, без плате, што је би значило да ће безбедно гладовати. Међутим, умешао се Александар Вучић. На инстаграм налогу „Будућност Србије” поручио је Ивици да је то његово право, али да због тога неће имати апсолутно никакву подршку државе. Ако се до тог тренутка Тончев бранио како је хотел у сувласништву његових ћерки,

Колумна недеље

30.03.2020 у 19:00

Клинт Иствуд у доба короне

Не исмевајмо људе који широм света манично скупљају залихе тоалет папира, од Свилајнца и Хонгконга, до Мелбурна и Њујорка. Можда предвиђају оно што не виде психолози, који би их сместили на кауч и саветовали да гледају у прст и причају о детињству. Тројица пљачкаша у Хонгконгу, који су пресрели достављача робе и отели му 600 ролни, у вредности 130 долара, и анонимни Аустралијанац, који је због пакета трослојног папира такође опљачкао радњу, тражећи исто, залихе трослојног, свакако нису координирали своју акцију. Али учинили су исто. Потегли су ножеве да би га се домогли. Пиштоље су, вероватно, заборавили код куће. Широм света, пљачкају се и јавни тоалети. Вероватно се преко вајбера нису договарали ни са српским радним људима и грађанима који, срећом, без чакија, празне рафове и уместо

Колумна недеље

23.03.2020 у 19:00

Последњи пенал Луке Јовића

Било је то у једној земљи, једне давне године. Тим у црвено-белим дресовима комунистичког краљевства играо је утакмицу против екипе Одредa, како се некада звала љубљанска Олимпија. Противнички нападач ударио је бека Звезде копачком у стомак, али је судија пустио да се игра настави. Капитен Звезде пришао је свом беку и најбољем пријатељу Бранку Станковићу, замоливши га да никако не узврати противнику некаквим подмуклим ударцем. Али, бек који никада у каријери није направио клизећи старт, како не би испрљао дрес, па је касније назван амбасадор, није желео да га послуша. Капитен Звезде пришао је судији и затражио да искључи Станковића из игре. Потом је свом пријатељу наредио да напусти терен. Принц Звезде и југословенског фудбала искључио је сопственог играча из игре, а судија је, док је

Политика

08.03.2020 у 23:30

Америка игра на Тачија

Небојша Човић никога не оставља равнодушним. Ни звездаше ни партизановце, као што некада није ни Слободана Милошевића, Миру Марковић или лидере ДОС-а којима се прикључио, да би постао један од лидера демократских промена 5. октобра. Одговоре на питања која сам му послао писао је оловком, а затим прекуцавао. То је његов манир – он чува белешке и документацију са свих састанака и шире. Спајајући инжењерску систематичност са бурним темпераментом, опстаје на јавној сцени готово три деценије мењајући агрегатна стања: као политичар, привредник, човек кошарке и Звезде. Поседује још један дар. Талентовани сте да производите моћне непријатеље.

Колумна недеље

02.03.2020 у 19:00

Предизборна мапа ума

Шта Палму одређује као константу српске политике и тера сваког вођу и амбасадора да буду његови гости. Најпре се прекрсте, одгледају традиционално прскање крви кик-боксера, а потом оду у музеј где посматрају како их је Драган Марковић Палма направио од воска. Као типски пример локалног кнеза, Јагодинац на изборе излази са својим ЈС-ом, коалиционим партнером социјалиста и напредњака, чиме у свом микро кик-бокс космосу ремети договор о засебним листама вучићеваца и дачићеваца. Непрскани таленат српске политике одлично зна да мора да сачува своју тврђаву из које црпи и националну моћ. Није градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу и газди Параћина Саши Пауновићу, управницима две опозиционе базе у Србији, морао да падне Палма на главу како би размишљали о политичкој гравитацији у Срба.

Колумна недеље

24.02.2020 у 19:00

Бинџовање Вучића и Амфилохија

Може ли филм Славише Лекића „Владалац” да се бинџује питао сам се док сам спремао кокице и пијуцкао „кока-колу”. Готово у исто време, после помпезно најављеног трочасовног документарца на Н1 о лику и делу Александра Вучића, јавни сервис Црне Горе емитовао је сличан филм, додуше знатно краћи, с ироничним насловом „Сведок божје љубави”. Јунак је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, приказан као први асистент нечастивог. Ни Вучић није прошао боље. Портретисан је као онај изнад Амфилохија, тако да два јунака чији су лични односи у најмању руку затегнути, после документараца, или Феста пре Феста, само на први поглед могу бити незадовољни. Да су тражили бољи поклон, не би га добили. Славишини саговорници, лучоноше грађанске елите, описали су Вучића, уз снимке његових раних,

Колумна недеље

17.02.2020 у 20:50

Победник пре рока

Нису га одвезли на ВМА или у Ургентни да му дају инфузију, већ је камион под полицијском пратњом пре неколико месеци возио „Победника” до Булевара пивопија у Смедереву. Тако је названо сокаче у Југову, где се налази атеље вајара др Зорана Кузмановића који га је излечио. Десно стопало било му је највише оштећено, тако да у себи има понешто и од Ахилове судбине. У себи је деценијама трпео рој пчела, јер су у њему пронашли идеално место за осињак. Када је приман у смедеревски вајарски ургентни центар, људи су му прилазили пажљиво, правили селфије с њим, јер Мештровићев син, а како га другачије назвати, временом нам је свима постао блиски рођак. Додуше, необично је висок, четири и по метра, а да очи понекад варају, показала би анкета. Већина би се кладила да је догурао до најмање 40 метара

Претходна Следећа

Почетна / Александар Апостоловски

13.06.2026 у 14:11

Пицула хоће да мења политику у Србији, а ћути на кршење дрмократије у Хрватској

13.06.2026 у 14:08

Живковић: Декарбонизација мора да унапреди енергетску сигурност

13.06.2026 у 14:03

Марин Анселими нови тренер фудбалера Елчеа

13.06.2026 у 14:00

Двојици ухапшених директора на КиМ одређен кућни притвор

13.06.2026 у 13:59

Београдски карневал бродова одржава се данас

13.06.2026 у 13:50

Шумски пожар на Пелопонезу, ватрогасци на терену