Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

27.10.2018 u 10:15

Tajna slike od četrdeset kvadrata

Platno je ogromnih razmera, širine sedam i visine četiri metra. Površine ukupno 28 kvadratnih metara, slika „Bitka kod Sente”, delo mađarskog umetnika nemačkog porekla Ferenca Ajzenhuta predstavlja najveće ulje na platnu i to ne samo u Srbiji, nego i na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Slika je poručena za Milenijumsku izložbu koja je 1896. godine organizovana u Pešti povodom proslave hiljadugodišnjice dolaska Mađara u Panonsku niziju. Februara 1898. godine postavljena je u Velikoj sali somborske županije, danas Skupštine opštine Sombor. Sa bogato pozlaćenim ramom, širokim pola metra, koji sam po sebi predstavlja umetničko delo, slika ima ukupnu površinu od 40 kvadratnih metara, kao jednoiposoban stan, i deluje monumentalno. Autor slike je Ferenc (Franc) Ajzenhut (1857–1903),

Društvo

23.10.2018 u 16:02

Moja politička uverenja su mi odmagala

Prva stvar s kojom sam se susrela u Skupštini jesu ozbiljne predrasude prema umetnicimaRazgovarati s Jadrankom Jovanović je svojevrsni umetnički performans, jer se ona, dok odgovara na pitanja, ponaša kao na sceni. Iznenada ustaje sa stolice, hoda okolo, a zatim se vraća za sto. Potom vezuje kosu u rep, a onda je raspušta. Nije uzalud Stevo Žigon rekao da bi njen skelet trebalo zaveštati antropološkom muzeju. Tokom njene karijere, mnogo više su je cenili u inostranstvu. Pevala je na najvećim operskim scenama, ali mišljenja o njoj ponovo su podeljena od kada je ušla u parlament, kao nestranačka ličnost na listi Aleksandra Vučića. Tri dana pred njen put za Andoru, gde će kao šef delegacije Parlamentarne skupštine frankofonije predstavljati Srbiju na ovogodišnjem evropskom kongresu

Kolumna nedelje

24.10.2018 u 08:00

Rogovi u Nemanjinoj

Ako su Nebojša Stefanović i Miloš Vučević zatražili od Aleksandra Vučića da hitno raspiše vanredne parlamentarne izbore, to znači da im ta ideja nije sinula iznenada. Ukoliko se složimo da je iz njih progovorio Vučić, a potom je i sam preuzeo reč, hamletovski odgovorivši da će izbora možda biti, a možda i ne, logično je zaključiti da je njegova dvosmislena poruka upućena kako njegovim ljudima, tako i opoziciji. Tako su i jedni i drugi prinuđeni da mu čitaju misli, što je osnova njegove pragmatične tehnologije vladanja i razlog za njegovu samouverenost. On već zna šta će učiniti, dok ostali pokušavaju da mu ulove telepatske talase, što ih s terena ozbiljne politike prebacuje na vračanje. Otuda će ovi prvi, dok mu se ispovedaju, dodatno iskazivati svoju lojalnost, ali tokom ispovesti

Tema nedelje

21.10.2018 u 21:02

Stane Dolanc mi je čuvao leđa

Kralj fudbalskih nameštaljki i estradnih marifetluka iz doba bivše Jugoslavije, Velibor Džaro Džarovski samo se naizgled povukao u ilegalu. Ali za „Politiku” tvrdi da ne može preko noći da zaboravi nešto što je radio poslednje četiri decenije. Bivši predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije Slavko Šajber javno ga je optužio da je „crno zlo” jugoslovenskog fudbala, jer Džarovski i sada, posle toliko godina, priznaje da je namestio celo 34. kolo Jugoslovenske lige 1986. godine. Šajber je dolazio u splitski zatvor, pružajući dokaze tužiocu i istražnom sudiji da je misteriozni Džaro namestio čak 22 fudbalske utakmice

Kolumna nedelje

14.10.2018 u 20:46

Novi klinci

Ko se seća Ekrema Jevrića, jednog od najvećih postmodernističkih filozofa našeg doba? Crnčio je kao gastarbajter u Njujorku, radeći na građevini i vozeći taksi, a biće da je šljakao još ponešto, pa je, tako sluđen, vrteći se u centrifugi modernog doba, na „Jutjubu” objavio pesmicu „Kuća, poso”. Mora da je bio očajan. U nekoliko stihova dobroćudni šljaker iz Plava razotkrio je da oslobođeni čovek u epicentru svetske demokratije živi nešto bednije od roba, zapostavljajući decu i ženu, pa su o njegovoj revolucionarnoj pobuni na društvenim mrežama izveštavali Bi-Bi-Si i „Indipendent”. Pesmica je postala sociološka studija kojom je gotovo zasenio izvikanog Slavoja Žižeka. Konačno su ga raščerečili domaći medijski magnati, ubacujući ga u rijalitije. Bio je sve bogatiji, ali i sve dalje od svoje

Tema nedelje

14.10.2018 u 18:57

Doživotna titula i privilegije

Sudbina Svetozara Marovića, poslednjeg šefa Državne zajednice Srbije i Crne Gore, najbolja je metafora neudobnosti predsedničke stolice. Magnetski je privlačna jer pruža iluziju da je u njoj moguće opušteno sedeti, a da niko sa strane ne uključi struju. Većina njih se, po odlasku, uveri da fotelja nema uzemljenje. Neki od njih su imali ogromnu moć i popularnost, neki se nisu mešali u svoj posao, ali i jedni i drugi sada žive povučeno i van očiju javnosti. Marović to nije znao kada je poslat u Beograd, uoči odlaska Crne Gore iz zajedničke države, jer je Milo Đukanović znao da će samo Sveto moći da sprovodi politiku samostalne Crne Gore među takozvanim terazijskim Crnogorcima okupljenim oko Vojislava Koštunice. Zaista, Sveto je, umesto da pevuši uz gusle, guslao o evrointegracijama, demokratiji,

Kolumna nedelje

09.10.2018 u 13:27

Referendumski ajvar

U kičastom ambijentu magijskog Skoplja, gde su izgrađeni monumentalni spomenici Aleksandrovim falangistima, a zastava NATO-a se vijori ispred zgrade Generalštaba, u gradu podeljenom na makedonski i albanski deo, lebdi Bizmarkova geopolitička vizija: onaj ko kontroliše dolinu reke Vardar, postaje gospodar Balkana. Nisu karavani političara najvišeg ranga iz EU, Amerike i NATO-a iznenada osetili potrebu da Makedonce ubede kako je, umesto ajvara, ukusniji hamburger preliven kečapom. Poručujući im da južnjački gurmanluci moraju biti preliveni severnjačkim prelivima, spin doktori nisu shvatili kako su, tvrdeći kako je referendum važniji od mirisa pečenih paprika, lupili šamarčinu čak i onim Makedoncima koji nemaju ni najosnovnije tragove patriotskog DNK u sebi. „Ma nemoj, ništa nije

Društvo

04.10.2018 u 23:40

Potomci gusara tkaju ćilime

Desetak automobila sa diplomatskim tablicama parkirano je u centru Stapara, ispred zgrade u kojoj se odvija tkačka kolonija. Ambasadori Mađarske, Egipta i Indije, kao i ataše za kulturu američke ambasade, pažljivo posmatraju tkalje iz više gradova Srbije koje prave predivne ćilime. U sali, sa strane, izloženo je dvadesetak ćilima i čovek bi pomislio da su tkani juče ili prekjuče. Opklada je izgubljena. Ćilimi su stariji od jednog veka. Čuli su u svetu za pirotski ćilim, ali na severu Vojvodine, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim je onaj iz sela Stapar

Kolumna nedelje

01.10.2018 u 08:00

Dodik i mirna Bosna

Ivo Andrić bi se svakako cinično nasmejao iracionalizmu i neverovatnim političkim savezništvima koja se sklapaju uoči izbora u Republici Srpskoj i Bosni, stvorenoj da vri emocijama, uspomenama i melanholijom. Šifra balkanskog apsurda krije se u političkom putešestviju Milorada Dodika, odlazećeg predsednika Republike Srpske i kandidata za srpskog člana Predsedništva BiH. Bio je Mile član i poslanik reformskih snaga Ante Markovića uoči sloma Jugoslavije, osuđivao je Radovana Karadžića u vreme njegove najveće moći, a zatim su Mileta preuzeli Amerikanci, s idejom da ga, u laboratorijama Stejt departmenta, smućkaju kao hipi lidera koji će konfliktno područje voditi u pravcu demokratskih i multietničkih promena. Zapadne sile i visoki predstavnik za BiH Karlos Vestendorp toliko su želeli

Kolumna nedelje

23.09.2018 u 21:00

Rijaliti Srbija

Ako je kardinalski kolegijum zaista zasedao, saznavši da je Marjan Rističević postao predsednik parlamentarne grupe prijateljstva sa Svetom stolicom, to nije značilo da su se nadbiskupi preplašili zbog najave da Marjan namerava da upozna sve stanovnike Vatikana. Pre će biti da su pomislili kako će prefarbati dela Mikelanđela portretima Mitra Mirića. Nije samo istaknuti član vladajuće koalicije bio učesnik rijalitija, gde je stekao ogromno iskustvo pored gomile starleta, pa je nakon više od 100 dana dobro plaćenog zatočeništva ubačen u parlament, sa zadatkom da izluđuje opoziciju. Eksperiment je uspeo. Rističević kao da poseduje energetski oklop koji je nemoguće probiti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Apostolovski