Isteruju đavole, uteruju pare

Jedan od najpoznatijih belih magova, tako se čovek barem predstavlja u rijaliti programima, ima čitav tim oko sebe, sastavljen od pi-ara, poslovnog sekretara, menadžera i vozača. U svojoj živopisnoj biografiji predstavlja se kao čovek koji je na specijalizaciji proveo tri godine s monasima na Tibetu. Jedva su ga ubedili da se vrati kući.

Njegovi poklonici tvrde da je viđan kako se u ranoj mladosti mota po Velikoj Kladuši, gde je Fikret Abdić stvorio gigantski prehrambeni koncern „Agrokomerc”, baš u doba kada je eksplodirala velika finansijska afera koja je prethodila raspadu Jugoslavije. Da li je mag bajao da se Juga sačuva ili pocepa na komadiće, ostaće misterija. Potom je, navodno, viđen i na Kosovu polju ravnom, kada je Milošević uzdizan u Vožda. I, konačno, tračari se da je bio s fudbalerima Crvene zvezde u Bariju, na terenu, kada su igrači proslavljali titulu prvaka Evrope. Čudno je da čovek s takvim magičnim moćima nije uspeo da pomogne Robertu Prosinečkom da ostavi pušenje. Naime, Robi je pušio dve paklice cigareta dnevno.

Da ne reklamiram čoveka, ali on ima toliko posla da će morati da zaposli magove pripravnike i stvori regionalnu korporaciju, jer je potražnja za njegovim uslugama ogromna. Jure ga teško oboleli, nerotkinje, ljubomorni muževi i ostavljene žene. Poslednjih godina traže ga visoko rangirani menadžeri, bankari, tajkuni i političari, kako iz vlasti, tako i iz opozicije. Uzgred, jedna od najstarijih partija modernog višestranačja, a nisu crveni, ima svoju proročicu. Treba da je hitno menjaju. Gledajući u zvezde, poslala ih je ispod cenzusa. Sada jure ovog, koji se kalio od Tibeta do Fikreta.

Da zabava bude kompletna, tvrdi jedan od njegovih moćnih prijatelja i pokrovitelja, angažuju ga i tajne službe. Nije ni čudo kad se hvali da je kadio Belu kuću. Isterivao je đavola, a uselio Trampa.

Ljudi mu veruju, pa ima liste čekanja, kao za skener. Ume da mućka razne eliksire koje piju predstavnici i elite i sirotinje. Nema zvanične potvrde da je izlečio bilo koga, ali on poseduje takvu moć ubeđivanja da očajnici ne žale novac da dođu do njega i njegovih napitaka. Ako mu se dobro plati, spreman je da skine sa sebe beli plašt i pretvori se u zlotvora, tako da metu koju je nanišanio čekaju crni dani. Dakle, ako poželite nekom zlo i angažujete belog maga prefarbanog u crno, on će skoknuti do najbližeg groblja, nalepiti sliku potencijalnog nesrećnika na najbliži nadgrobni spomenik i pokupiti vam novac.

Šarlatanima poput njega posao ide toliko dobro da mogu da ubede i vrhunske intelektualce da angažuju isterivače đavola, koji ulaze u njihove stanove i vire pod krevet, u potrazi za nečastivim. Nije dokazano da ovakvom metodom, osim đavolčića, isteruju i izvršitelje. Kako god bilo, za bele i crne magove ima toliko posla da se niko od njih ne žali kako živi od crkavice koju dobija s Biroa za nezaposlene.

Samozvani proroci opet vršljaju po Beogradu, iznajmljuju poslovni prostor, dele vizitkarte, gostuju na televizijama, imaju svoje sajtove, jer ko će se lomatati po istočnoj Srbiji i pustim selima, tražeći vlaške vudu-babe, koje su postale deo egzotične istorije lakovernosti. Nekada je tržištem vračanja harala vidovita Zorka, ali se, posle nekoliko nedelja provedenih u zatvoru u Padinskoj Skeli, samozvana proročica povukla u ilegalu.

Ni o Kleopatri se dugo ništa nije čulo. Preselila je biznis u Makedoniju i Italiju, gde je gostovala u emisijama posle ponoći, na kablovskim kanalima. U Beogradu se ponekad može videti u „poršeu”, na putu ka svojoj vili na Dedinju.

Mnogi biografi paranormalnih likova prisetiće se izrezanih lekovitih slika Alana Čumaka iz vremena perestrojke. Ta pojava smatra se formalnim početkom silaženja s uma na ovim geografskim širinama u takozvanoj bliskoj istoriji. Čumak je bio izuzetno poznat u Sovjetskom Savezu, kao državni bioenergetičar, koji održava masovne televizijske seanse. On bi urokljivo osmatrao s ekrana, a gledaoci su držali pored sebe vodu, pomade, paste za zube ili druge predmete koji bi upijali njegovu isceliteljsku energiju. U jednom od januarskih brojeva „Radio TV revije” iznenada se pojavio Čumak. Dao je intervju, a čitava Jugoslavija je te 1990. godine osetila bioenergetsku oluju, pa je došao u Beograd i gostovao kod legendarnog voditelja Baneta Vukašinovića. „Radio TV revija” je u desetak brojeva štampala po jednu sliku Alana Čumaka. Energetsko dejstvo slike imalo je i rok trajanja, kao jogurt – mesec dana.

Ko je tada poverovao da će ga Čumakova slika izlečiti, a stavljala se ispod jastuka, kasnije je poverovao i u trocifrene kamate Jezde i Dafine, ili brze pruge koje će nas dovesti do švedskog standarda.

Iluzija se, međutim, nastavila i kada su se na horizontu pojavili obrisi demokratije, tako da i Ljubiša Trgovčević, kojem se svašta javljalo, i dalje radi. Sada izdaje fiskalni račun za proricanje svetle budućnosti.

Najslavniji vračevi su, ipak, braća Miloš i Mitar Tarabić, kojima su se, posle nekoliko popijenih čašica rakije, priviđali budući vladari, kataklizme ili velike nacionalne pobede. Priča o njima je došla do Beograda, gde su ondašnji spin doktori s dvora uočili kako „Kremansko proročanstvo” može predstavljati dragoceno štivo za oblikovanje javnog mnjenja.

Od tada se ono iznova dopisuje, a pravi autori najpoznatijeg magijskog udžbenika u Srba uvek su bili daleko od Kremana. Ako se uskoro pojavi neko od najnovijih tarabićevskih proročanstava, bićemo svedoci još jedne paranormalne pojave. Da Miloš i Mitar, s onoga sveta, diktiraju novo, prošireno izdanje svog bestselera!