Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.77	103.39	103.08
126.91	127.67	127.29

Društvo

04.10.2019 u 21:00

Koliko žrtvu košta prijavljivanje nasilja

Od početka ove godine 21 žena je ubijena u porodičnom nasilju, a statistika koja brojkama slika poremećene porodične odnose svedoči da se svakog meseca prijavi oko 4.000 slučajeva nasilja. Međutim, broj podnetih tužbi je čak sto puta manji – u avgustu su, primera radi, prijavljena 5.222 slučaja nasilja u porodici, ali su podnete svega 42 tužbe protiv nasilnika. Između ostalog i zato što to podrazumeva popriličan trošak za neophodne papire, poput lekarskog uverenja i sudske takse, kao i za angažovanje advokata. Da bi žrtva nasilnika prijavila tužilaštvu, neophodno je da lekar opiše njene povrede na odgovarajući način – ukoliko njihov opis nije kompletan, žrtva će znatno teže doći do pravde u sudskom postupku. Iako je Ministarstvo zdravlja pre deset godina donelo poseban protokol

Društvo

01.10.2019 u 22:55

Postnatalna depresija dovodi do čedomorstva

Majka koja je krajem avgusta u Žarkovu ostavila u kontejneru svog tek rođenog sina, a preživeo je zahvaljujući neverovatno srećnom sticaju okolnosti, patila je od postporođajne depresije, pa je optužena za znatno lakše krivično delo od teškog ubistva u pokušaju, saopštilo je ovih dana Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Kako se ističe u saopštenju, ova majka je prvobitno bila osumnjičena za teško ubistvo u pokušaju, za koje je zaprećena kazna od 10 do 40 godina zatvora. Međutim, kada je tužilaštvu dostavljen nalaz veštaka koji svedoče da je postnatalna depresija dovela do nemilog događaja, ovo delo je prekvalifikovano i u optužnom predlogu majka se tereti za krivično delo „pokušaj ubistva deteta pri porođaju”, za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Njoj je u međuvremenu

Društvo

24.09.2019 u 21:00

Za vršnjačko nasilje odgovorni i roditelji

I ove školske godine u prve minute nacionalnih dnevnika nisu stigli učenici koji donose medalje sa olimpijada znanja, već deca koja su postala žrtve ili počinioci vršnjačkog nasilja. Tuča petnaestogodišnjih učenica u Barajevu, obračun dečaka iz dve osnovne škole u Obrenovcu i učenika Osnovne škole „Branko Radičević” iz Velike Moštanice bacili su u drugi plan priču o tehnološkim viškovima i platnim razredima u prosveti. Podsećanja radi, prošle godine u ovo vreme dogodila se pobuna roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Marković” u Kraljevu, koji su svojoj deci zabranili odlazak na nastavu zbog agresivnog ponašanja učenika sedmog razreda

Društvo

18.09.2019 u 20:30

Svega pet odsto ulica u Beogradu nosi ženska imena

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je Skupštini Beograda inicijativu za određivanje naziva i obeležavanje ulica, trgova i zgrada na teritoriji glavnog grada, kojom se predlaže davanje naziva ulicama po znamenitim ženama našeg društva. Kako ističu u kancelariji poverenice, ovoj inicijativi je prethodila analiza o zastupljenosti, odnosno učestalosti davanja naziva ulica po ženama, koja je pokazala da od ukupnog broja ulica na teritoriji Beograda samo 4,48 odsto njih nosi nazive po ženama, dok je broj ulica koje nose naziv po muškarcima čak 50,19 procenata.

Društvo

15.09.2019 u 23:17

Džeparac ne bi trebalo da zavisi od školskog uspeha

Polazak deteta u školu predstavlja važan dan u životu svake porodice, a uz kupovinu školskih knjiga i garderobe roditelji treba da izdvoje i simboličan džeparac za svog đaka. Iako njegova visina uvek zavisi od porodičnog budžeta, većina roditelja ima dilemu kada je pravo vreme za džeparac, koje potrebe on treba da pokriva i da li količina novca treba da zavisi od školskog uspeha. – Dete bi trebalo da dobije džeparac u skladu sa uzrastom i finansijskim mogućnostima porodice, ali ne od prvog razreda osnovne škole. Prvačići, jednostavno rečeno, nisu „obučeni” za baratanje novcem, jer ne znaju gde bi on trebalo da se drži, a često ne umeju da sabiraju i oduzimaju, pa ne znaju ni da li im je prodavac dobro vratio kusur ili je tražio više novca za neki proizvod. Sasvim mala deca su sklona da gube

Društvo

14.09.2019 u 17:54

Maloletni mogu sami da odlučuju o promeni pola

„Ja sam rođena u pogrešnom telu i želim da promenim pol”. Ovo je rečenica kojom je šesnaestogodišnja devojčica iz temelja promenila život jedne beogradske porodice. Kada je, nakon početnog šoka, njena majka odgovorila da to neće moći da uradi bez njene saglasnosti, tinejdžerka joj je citirala član Porodičnog zakona koji eksplicitno kaže da „dete koje je napunilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata”. Kako je moguće da petnaestogodišnje dete ne može da glasa ili vozi automobil, ali može da promeni pol, postavlja retoričko pitanje njena majka Aleksandra M. – Primetila sam da se moja ćerka stidi grudi i ženskih oblina, da se povlači u sebe i provodi mnogo vremena na internetu, ali sam sve to pripisala uobičajenoj

Društvo

13.09.2019 u 22:06

Parada ponosa biće održana u nedelju

Parada ponosa, koja okuplja predstavnike gej, lezbijske, biseksualne i transseksualne orijentacije, i ove godine će biti održana pod sloganom „Ne odričem se” u nedelju 15 septembra. Za razliku od prethodnih manifestacija koje su najčešće počinjale u podne, početak šetnje planiran je za 17 časova, a okupljanje učesnika počinje na Trgu Slavija. Povorka će se kretati ulicom Kralja Milana do Trga Nikole Pašića, gde se nalaze gradski parlament i Narodna skupština, a učesnici prajda potom će skrenuti u Ulicu Kneza Miloša i šetnju nastaviti do zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici. Šetnja će biti završena velikom žurkom u parku Manjež, koja će biti otvorena za javnost, a organizatori ove manifestacije očekuju prisustvo premijerke Srbije Ana Brnabić i gradonačelnika Beograda dr Zorana

Društvo

12.09.2019 u 22:55

Blagoslov i teret modernih tehnologija

Internet je postao sastavni deo naših života pre nepune tri decenije, a većina ljudi danas ne može ni da zamisli kako bi izgledao život bez mobilnih telefona i računara. I tako se suočavamo sa paradoksom – dok polovina država na planeti nema globalnu informatičku mrežu, u većini razvijenih zemalja sveta praktično je nemoguće živeti samo „oflajn”. Obrazovanje je postalo nezamislivo bez pristupa internetu, a milioni ljudi širom planete svakog sekunda preko „mreže” plaćaju račune, obavljaju poslove, pronalaze ljubav svog života, ćaskaju sa prijateljima ili prate dete na putu od kuće do škole, kaže u razgovoru za „Politiku” Meri Čejko, profesorka na Univerzitetu Ratgers i autorka knjige „Superpovezanost”.

Društvo

11.09.2019 u 09:14

Srbija će zabraniti maloletničke brakove

Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona ukidaju se dečji brakovi, ekskluzivno saznaje „Politika“ u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kako u razgovoru za naš list ističe posebni savetnik ministra rada Dragan Vulević, svake godine se ovde sklopi oko 2.000 dečjih brakova. Budući da procene stručnjaka iz sistema socijalnog rada i policije svedoče da je postojeći zakon mnogim roditeljima nudio alibi za prodaju dece i trgovinu njima, odlučeno je da se ovoj pojavi stane na put. – Dečji brak predstavlja zajednica u kojoj je barem jedan od supružnika maloletan. Po slovu postojećeg Porodičnog zakona, dete starije od 16 godina može stupiti u brak na osnovu odluke suda u vanparničnom postupku, uz prethodno dostavljeno mišljenje centra za socijalni rad

Društvo

10.09.2019 u 22:55

Profil bahatog vozača – mlad, bezobziran i brz

Stravična nesreća na Ibarskoj magistrali koja se dogodila kod Lajkovca kada je automobil, koji se kretao iz pravca Čačka ka Beogradu iznenada prešao u levu traku na punoj liniji, poslednja je u nizu tragedija koje su obeležile ove leto. Statistika svedoči da je više od 300 ljudi od početka godine stradalo u saobraćajnim udesima, a javnost je prošle nedelje potresla priča o petnaestogodišnjoj tinejdžerki iz Kraljeva, koja je izgubila život u nesreći za koju se sumnja da je izazvana uličnom trkom dva automobila. Stručnjaci upozoravaju da su saobraćajne nesreće vodeći uzrok smrtnosti mladih na globalnom nivou – nijedna bolest ne usmrti toliko tinejdžera kao rizična vožnja. Nacionalna statistika svedoči da se avgust u najviše strada na putevima, ne samo zbog povećanog obima saobraćaja i činjenice da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević