Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.73	103.35	103.04
126.86	127.63	127.24

Tema nedelje

12.05.2019 u 22:00

Kako postati roditelj uz pomoć surogat-majke

Iscrpljeni dugogodišnjom borbom za dobijanje svog deteta, sredovečni bračni par odlučio je da naslednika dobije uz pomoć surogat-majke. S obzirom na to da zakoni naše zemlje zabranjuju surogat-roditeljstvo, oni su otišli u Indiju, gde su jednoj ženi platili da rodi dete koje je „napravljeno” od reproduktivnog materijala supruga i jajne ćelije anonimne donatorke. Pošto zakoni Indije dozvoljavaju surogat-materinstvo, u krštenicu ove bebe naša sugrađanka je upisana kao majka, a kao otac bebe upisan je njen suprug, a cela ova procedura koštala ih je oko 10.000 dolara. Kada su se vratili u Beograd, otišli su u opštinu i upisali dete u matičnu knjigu rođenih i tako postali roditelji i pred zakonima Srbije. Ovo je jedna od brojnih beba koja je rođena uprkos zakonima naše zemlje koji

Tema nedelje

12.05.2019 u 22:00

Želja za potomstvom jača od propisa

Ako biste u Srbiji platili surogat-majci da donese vaše dete na svet, rizikovali biste odlazak u zatvor, a sankcije bi trpela i medicinska ustanova u kojoj bi se sprovela ova procedura. Ukoliko to uradite u zemlji čiji zakoni dozvoljavaju surogat-roditeljstvo i vratite se s bebom u Srbiju, matičari će samo „prepisati” bebinu krštenicu u matične knjige rođenih. Donedavno, kupovina reproduktivnih ćelija bila je moguća samo u inostranstvu i dostupna osobama s dubokim džepom. Zahvaljujući novim pravilnicima Zakona o lečenju neplodnosti, parovima iz naše zemlje omogućena je donacija polnih ćelija i embriona i pružena mogućnost ženama bez partnera da postanu majke.

Magazin

12.05.2019 u 15:19

Milioneri ne vole komplikovane žene

Kada je mlad, bogat i obrazovan engleski aristokrata ušao u ordinaciju Suzi Embrouz, psihoterapeutkinje srpskog porekla, koja već 27 godina živi i radi u Velikoj Britaniji, sa konstatacijom da još uvek nije našao srodnu dušu, ona je shvatila da on uopšte nije usamljen slučaj. Tada je rešila da osnuje agenciju za upoznavanje i bračno posredovanje pod nazivom „Sedamdeset – trideset”, čiji su klijenti isključivo bogati i uspešni ljudi. Od 2001. godine do danas, više od 6.500 parova stalo je na ludi kamen, a u svakom momentu psiholozi ove agencije imaju zahtevan zadatak – da pronađu idealnu životnu polovinu za oko 350 osoba čiji godišnji prihodi premašuju milione evra. Iako većina osoba misli da bogati mogu da biraju emotivne partnere, istina je za bitnu nijansu drugačija. Glavni problem zbog kog

Društvo

07.05.2019 u 22:55

Najveći broj nezaposlenih ima diplomu društvenih nauka

Dve trećine nezaposlenih visokoobrazovanih osoba u Srbiji ima diplomu društveno-humanističkih i srodnih nauka, četvrtina njih poseduje diplomu prirodnih ili tehnoloških fakulteta, dok samo jedanaest odsto nezaposlenih ima diplomu medicinskih nauka, svedoči istraživanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Istovremeno, analiza indeksa brucoša koji su fakultete upisali akademske 2015/2016. godine svedoči da naš visokoškolski sistem proizvodi upravo one kadrove koji imaju problem sa zapošljavanjem. Naime, preko polovine akademaca upisalo je te godine društveno-humanističke nauke, 38 odsto njih steklo je indeks prirodnih i tehnoloških fakulteta, dok je devet odsto brucoša upisalo neki od medicinskih fakulteta.

Društvo

05.05.2019 u 20:30

Nije lako invalidima, ali ni majkama s bebama

Kad ništa ne pomogne, ni molbe, ni obraćanje svima koji bi mogli da nešto urade, kao slamka spasa ugroženima se čini obraćanje poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Tako je lane svaku četvrtu pritužbu poslatu na adresu poverenice podnela osoba sa invaliditetom, dok je nešto manje bilo pritužbi zbog diskriminacije na osnovu starosti i polne orijentacije. Sudeći po raspoloživim podacima za 2018, na listi su zatim diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, bračnog i porodičnog statusa i seksualne orijentacije. Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je protiv državnih organa, odnosno organa javne vlasti (50 odsto), a slede pravna lica (23 procenata) i fizička lica (12 odsto). Više od polovine pritužbi stiglo je iz beogradskog regiona, zatim iz

Društvo

04.05.2019 u 17:17

Zaštitnik građana radi i bez zamenika

Institucija zaštitnika građana već pet meseci nema zamenika za prava deteta i rodnu ravnopravnost, prava osoba sa invaliditetom, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava lica lišena slobode. Iako je mandat četiri zamenika građana istekao početkom decembra prošle godine, ombudsman Zoran Pašalić objašnjava da njihov izbor u ovom momentu nije prioritet i dodaje da će njegovi zamenici biti izabrani tek kada se urade izmene i dopune Zakona o ombudsmanu, koji nije menjan već deset godina i izradi platforma koja će evidentirati sve pritiske i napade na novinare. – U ovom trenutku mi postupamo po novoj sistematizaciji. Zakon o zaštitniku građana nije menjan deset godina, a institucija ombudsmana je najdinamičniji organizam u odnosu na sve druge ustanove. Izmene i dopune zakona su toliko

Društvo

26.04.2019 u 22:00

Samohrane majke često preživljavaju uz minimalac

U Srbiji živi oko 130.000 samohranih roditelja, a istraživanje o njihovom položaju na tržištu rada u Srbiji pokazuje da posebno teško dolaze do posla majke koje same podižu decu, kao i činjenicu da veliki broj ovih porodica živi ispod donje linije siromaštva. Samohrane majke imaju otežan pristup tržištu rada, pre svega zbog teškoća u usklađivanju privatnog i poslovnog života. One po pravilu imaju malu zaradu i češće rade na ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Svaka treća samohrana majka koja je učestvovala u ovom istraživanju Fondacije „Ana i Vlade Divac” istakla je da joj je bilo uskraćeno neko od radnih prava – od godišnjeg odmora do bolovanja zbog bolesti deteta, mada je veliki broj njih iskusio i nemogućnost napredovanja na poslu. Ovo su samo neki od podataka koji

Društvo

19.04.2019 u 23:00

Komisija ministarstva traži bolju zaštitu trudnica i porodilja

Komisija Ministarstva za demografiju i populacionu politiku koja je osnovana sa ciljem da analizira primenu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i sve pritužbe koje su stizale na račun ovog zakonskog akta, završila je rad i svoju analizu poslala na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Očekujemo da će narodni poslanici raspravljati o izmenama i dopunama ovog zakona na prolećnom zasedanju, izjavila je u razgovoru za „Politiku” dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku. Ona je istakla da je ova komisija detaljno analizirala sve efekte Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je donet početkom jula prošle godine i čija je primena veoma brzo pokazala da su najviše pogođene

Društvo

18.04.2019 u 21:00

Sa roditeljima najduže žive mladi Srbi, Makedonci i Hrvati

Mladi u Evropskoj uniji u proseku napuštaju roditeljski dom u 26. godini, a u momačkoj i devojačkoj sobi najduže ostaju Makedonci, Srbi, Hrvati, Italijani i Slovaci, koji se odvajaju od roditelja tek kada zakorače u četvrtu deceniju, pokazuje istraživanje Eurostata. Zvanična statistika evropskog statističkog biroa, koja brojkama slika osamostaljenje mladih, govori da su razlike od zemlje do zemlje veoma velike: iz „gnezda” najpre „odlete” mladi Šveđani – sa nepunih dvadeset godina, Danci ostaju sa roditeljima svega godinu dana duže, a Finci napuštaju porodični dom sa nepune 22 godine. Mladi u Luksemburgu, Estoniji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj u samostalan život kreću između 23. i 24. godine, Grci, Španci, Portugalci i Bugari oko 29. godine života, a mladi Srbi sa punih 30

Društvo

17.04.2019 u 21:00

Sve manje novorođenčadi, povećava se broj emigranata

Broj stanovnika Srbije pao je manje od sedam miliona, a prosečna starost našeg stanovništva iznosi 43 godine, što znači da smo dostigli stepen duboke demografske starosti. Broj starijih od 65 godina znatno premašuje broj dece, a procene govore da će nas do 2060. godine biti između milion i dva miliona manje. Broj osoba starijih od 80 godina znatno će porasti, što znači da će bar pet odsto onih koji imaju pravo glasa patiti od Alchajmerove bolesti ili demencije, upozorio je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić. On je na predstavljanju zbornika „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije” istakao da je broj onih koji ulaze u radno aktivni period dvostruko manji od onih koji iz njega izlaze, a broj korisnika invalidskih penzija – duplo veći nego u bliskoj prošlosti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević