Kazna i za objavljivanje video-snimka sa koncerta na „Fejsbuku”

Ako odete na koncert omiljenog pevača i nakon toga objavite video-snimak ovog događaja na svom instagram ili fejsbuk profilu u želji da sa bližnjima podelite uživanje u koncertu, možete očekivati dva scenarija. Po jednom ćete dobiti veliki broj lajkova od prijatelja i pratilaca, a po drugom može da usledi blokada ove objave, jer za dozvolu nije pitan vlasnik autorskih prava. Ukoliko je vaš instagram nalog javan, vlasnik autorskog prava, odnosno pevač, može da se obrati „Instagramu” i traži da se video-zapis ukloni – ako proceni da će to, recimo, smanjiti broj prodatih karata na nekom od njegovih narednih koncerata.

Ovo je samo mala ilustracija teze šta se može dogoditi ako na internetu neovlašćeno preuzimamo i delimo tuđe autorsko delo. Kada govori o zaštiti autorskih prava, dr Dušan Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta, koji predaje studentima o pravu intelektualne svojine i pravu interneta, često navodi primer francuske televizijske stanice koja je u centralnim informativnim vestima objavila prilog o izložbi slikara za koju se plaćala ulaznica. S obzirom na to da je taj televizijski prilog trajao tri minuta, tokom kojih je prikazano svih 15 radova tog umetnika, on je tužio i – dobio ovu stanicu, jer je prekršila Zakon o autorskom pravu. Slična situacija dogodila se i u Nemačkoj, kada je prilikom izvođenja pozorišne predstave glumac gotovo deset minuta čitao odlomke iz jednog romana, čiji autor nije dao dozvolu za taj čin.

– Otkako je internet postao deo naših života, na globalnoj informatičkoj mreži gotovo svakog dana primetno je kršenja autorskih prava, tako što se neovlašćeno objavljuju tuđi tekstovi ili njihovi delovi, fotografije, video ili audio zapisi. Većina ljudi misli da, ako je nešto dostupno i besplatno na internetu, to mogu da koriste svi, što je netačno. Ako na nekom sajtu pronađemo zanimljivu fotografiju ili tekst, ne možemo da ih uzmemo i postavimo na svoj sajt bez dozvole autora. U Zakonu o autorskom i srodnim pravima striktno su navedene situacije u kojim se može koristiti tuđe autorsko delo – ja u nastavi mogu da citiram delove iz nečije knjige ako pritom navedem ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, odnosno kada je i gde je citirano delo objavljeno. Osim toga, mora se voditi računa o obimu citiranog dela – nije dozvoljeno u celini citirati tuđe autorsko delo bez dozvole autora – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da je predmet Zakona o autorskom pravu sve ono što je produkt intelektualne svojine i što je originalna tvorevina, bilo da je reč o aforizmu ili romanu u pet tomova. Ključna reč je originalnost i autentičnost, bez obzira na vrednost autorskog dela. 

Iako se na internet preselio najveći deo povreda intelektualne svojine, odnosno neovlašćenog preuzimanja tuđih autorskih dela – počev od tekstova, preko fotografija, pa sve do audio i video zapisa – prosečan korisnik interneta i društvenih mreža najčešće ne zna da je otvaranjem naloga na „Fejsbuku” i „Instagramu” dao pravo vlasniku ovih sajtova da njegove objave i fotografije može da koristi za sve svoje „povezane” delatnosti. Suštinski, to su tipski ugovori i mi nemamo izbora ako želimo da otvorimo profil sem da ove uslove prihvatimo. Međutim, autorsko pravo često povređuju i akademci, koji su veoma svesni da plagiranje naučnih radova predstavlja kršenje zakona.

– Plagiranje naučnih radova je čest slučaj u akademskoj praksi, tako da se na našem fakultetu ne zakazuje polaganje diplomskog, magistarskog ili doktorskog rada pre nego što taj rad ne prođe anti-plagijat proveru. Taj softver košta nekoliko hiljada evra i to mogu da plate samo bogati fakulteti. Međutim, problem je u tome što ovaj softver prepoznaje samo delove teksta na srpskom ili srodnim jezicima, pa je teoretski moguće da neko plagira tekst koji je originalno napisan na stranom jeziku. Mentorima nije lako da se izbore sa ovim problemom, jer od njihove obaveštenosti i intuicije zapravo najviše zavisi da li će da posumnjaju u autentičnost naučnog rada – zaključuje naš sagovornik.