Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.73	103.35	103.04
126.86	127.63	127.24

Društvo

30.08.2018 u 23:53

Uputila sam preporuku ministru Popoviću da se izvini LGBT zajednici zbog diskriminatorne izjave. Zakon o zabrani diskriminacije, po kome postupam kao poverenik za zaštitu ravnopravnosti, isti je za sve i jednako se odnosi na sve građane i građanke Srbije, uključujući i ministra, ističe Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u izjavi za „Politiku”. Ona naglašava da je i u ovom slučaju poštovan rok od 90 dana za donošenje mišljenja o nekom slučaju. Od trenutka dobijanja mišljenja, ministar ima rok od 30 dana da postupi po preporuci, a ako to ne učini, izriče mu se opomena i daje rok od još 30 dana. Nakon toga, u slučaju nepostupanja, poverenik za zaštitu ravnopravnosti o tome obaveštava javnost. Na pitanje da li su iscrpljena sva pravna sredstva nakon obaveštavanja

Društvo

29.08.2018 u 22:00

Počele čarke uoči Parade ponosa

Neću prihvatiti preporuku Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i neću se izviniti LGBT osobama. Nisam prekršio nijedan zakon. Pravi se histerija oko moje izjave koja je potpuno u okviru Ustava Republike Srbije. Moj posao je da štitim Ustav i zastupam onu politiku za koju mislim da je u najboljem interesu građana. Neću odustati od svojih uverenja – kaže ministar Nenad Popović za „Politiku“, komentarišući preporuku Brankice Janković da bi trebalo da se izvini pripadnicima LGBT populacije, zbog toga što je na „Tviteru” napisao „Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata”.

Društvo

27.08.2018 u 09:30

Domaćici ni „hvala” a ni plata za sve što uradi

Vidno iznervirana nemarom svojih ukućana i njihovom nezainteresovanošću da sklanjaju svoje stvari i pomažu joj u kućnim poslovima, jedna mama nedavno je na „Fejsbuku” okačila cenovnik svojih dnevnih „usluga”. Ističući da nije ničiji sluga, ona je naglasila da njen rad košta 500 dinara dnevno, a u tu računicu ulazi: raspremanje kreveta – sto dinara, slaganje odeće – 200 dinara, skupljanje šoljica za kafu – 50 dinara, sakupljanje ostalih stvari – 50 dinara, slaganje obuće u orman – 50 dinara i unošenje obuće na terasu – 50 dinara. I dok su žene na ovoj popularnoj socijalnoj mreži uglavnom aplaudirale ovoj mami i podsećale je da nije „naplatila” kuvanje, pranje i peglanje, komentari muške publike bili su podeljeni – jedni su pitali ko u kući popravlja šporet, čisti sneg i vodi porodicu na

Društvo

26.08.2018 u 11:00

Ne može se svuda u kratkoj suknji i sandalama

Dalje nećeš moći! – bio je izričit radnik obezbeđenja kada je popularni beogradski glumac, inače učesnik u jednom sudskom sporu, pokušao da uđe u sud odeven u letnju garderobu da bi doneo dodatnu dokumentaciju neophodnu za sudski postupak. Kada je glumac počeo da protestuje zbog odluke sudske straže i pravda svoj letnji „autfit” činjenicom da je na snazi narandžasti meteo-alarm, u raspravu se uključio i jedan sudija u respektabilnim godinama, koji je glumca podučio pravilima oblačenja i zaključio da, ako pojedinim sudijama nije problem da nose toge, ni posetiocima ne bi trebalo da predstavlja problem nošenje pantalona i košulje. Glas razuma ipak je presudio da se ova epizoda završi na konstruktivan način, pa je glumac potrebnu dokumentaciju dostavio – kroz prozor. Na ulaznim vratima

Društvo

19.08.2018 u 23:38

Vrućine podstiču psihičke probleme

Visoke temperature napravile su priličnu gužvu u čekaonicama Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”. Od kada je živa u termometru prešla 30 stepeni, u ovoj bolnici beleže čak 30 hitnih pregleda dnevno, što je za trećinu više nego onim danima kada televizijski dnevnik ne počinje meteorološkim vestima. Dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike „Dr Laza Lazarević”, koja 24 časa dnevno prima najteže duševne bolesnike i u kojoj se godišnje hospitalizuje oko 40.000 pacijenata, ističe da 30 stepeni u hladu ne prija ni zdravim osobama. Zbog toga se većina u vreme vladavine narandžastog meteo-alarma oseća nervozno, razdražljivo i bezvoljno, odnosno nema snage za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Tema nedelje

18.08.2018 u 22:00

Kako preživeti prolupale roditelje

Kada je popularna modna blogerka Zorana Jovanović, alijas Zoranah, postala najveća zvezda Beogradskog sajma knjiga 2015. godine, zahvaljujući svom priručniku za lepotu pod nazivom „Život i stil”, koji je bio jedan od deset najprodavanijih štiva na sajmu, svi su bili iznenađeni sem – knjižara. Oni znaju da su mladi odavno odustali od velikana pisane reči – „Anu Karenjinu” zamenili su knjigom „Zašto se muškarci žene kučkama”, umesto „Otela” kupuju „Kako dresirati sopstvenog muškarca”, „Romea i Juliju” zamenili su novi klasici tipa „Okreni novi list: Kako da zaboraviš bivšeg dečka – radna sveska sa vežbankom”... Umesto knjige „Na Drini ćuprija” oni radije kupuju priručnik „Kako da preživim prolupale roditelje”, „Banović Strahinja” im je manje zanimljiv u poređenju s knjigom „Dvanaest laži

Društvo

18.08.2018 u 22:00

U EU i Srbiji više žena nego muškaraca

U svim zemljama Evropske unije žene žive duže od muškaraca, a broj pripadnica lepšeg pola premašuje broj muškaraca, pokazuje najnovije istraživanje Eurostata. Kako se navodi u studiji evropskog statističkog biroa, na sto muškaraca dolazi 105 žena, a najveća disproporcija je u Letoniji, gde živi čak 18 odsto žena više nego muškaraca, i u Estoniji, gde na 100 muškaraca dolazi 113 žena. Iako Srbija nije deo EU, podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe svedoče da žene u Srbiji žive pet godina duže od muškaraca, a očekivano trajanje života za pripadnice lepšeg pola je 78 godina. U našoj zemlji živi 181.228 žena više nego muškaraca, a polna neravnoteža naročito je izražena u gradovima, u kojima broj žena umnogome premašuje broj muškaraca – samo u seoskim sredinama živi više pripadnika jačeg

Društvo

14.08.2018 u 22:00

Najviše vanbračne dece u Kostolcu, najmanje u Ivanjici

Skoro polovina beba u zemljama Evropske unije rađa se van braka, svedoče najnoviji demografski podaci Eurostata, koji pokazuju da se najviše „bračne” dece rađa u Grčkoj, a najmanje u Francuskoj. Ilustrativni dokaz da je burma visoko kotirana u vrednosnom sistemu Grka jeste podatak da se tek svako deseto dete u ovoj komšijskoj zemlji rađa van braka. Zanimljiva geografija govori da se najmanje vanbračne dece na evropskom kontinentu rađa u Hrvatskoj i na Kipru, a najviše na Islandu, na kome čak 70 odsto mama na porođaj odlazi bez burme. Regionalno posmatrano, u skandinavskim zemljama najveći broj majki rešava da dete rodi u vanbračnoj zajednici, a u mediteranskim zemljama veoma malo ih se odlučuje na ovaj čin. Najviše vanbračne dece rađa se u Norveškoj, Sloveniji, Danskoj, Bugarskoj i

Društvo

13.08.2018 u 21:51

NVO protiv uslovljavanja socijalne pomoći redovnim školovanjem

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeno je 506 zahteva za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti – od toga je 115 zahteva stiglo od organizacija civilnog sektora. Grupa organizacija civilnog društva, koju čine Trag fondacija, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Evropski pokret u Srbiji, Astra, Autonomni ženski centar, Građanske inicijative, Fondacija „Centar za demokratiju”, Inicijativa za razvoj i saradnju, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, SeCons – Grupa za razvojnu inicijativu i CRTA, u toku prošle nedelje pokrenula je inicijativu za povlačenje iz procedure Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti. Oni zahtevaju da se otvori javna diskusija sa ključnim domaćim i

Društvo

12.08.2018 u 22:00

Mladi lako odluče da dignu ruku na sebe

Samoubistvo mlade Novosađanke ostavilo je u šoku i neverici njene roditelje i prijatelje, ali i javnost, koja već danima pokušava da dokuči razloge koji su devojku naveli na ovako dramatičan čin. Nedavno su lekari jedva spasili život dvadesetšestogodišnjaka koji je sebi prerezao vrat nakon svađe sa devojkom. Nažalost, surova statistika burnog tinejdžerskog doba svedoči da svake godine oko 90 adolescenata u Srbiji digne ruku na sebe, a sudeći po oproštajnim pismima koja ostaju iza mladih samoubica, ljubavni i porodični problemi najčešće pokreću dilemu „biti ili ne biti”. Slavica Ranisavljev, psiholog iz Humanitarnog centra za prevenciju samoubistva „Srce”, navodi podatak da mladi, osim zbog ljubavnih problema, ruku na sebe dižu i zbog vršnjačkog nasilja. Dodaje da svake godine oko 4.000 osoba

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević