Čak 115.000 dece živi u velikom siromaštvu

Veoma smo zabrinuti zbog broja siromašne dece u Srbiji. Poslednji podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije govore da se procenat dece koja žive u apsolutnom siromaštvu u 2017. godini popeo na 9,5 odsto, što znači da 115.000 najmlađih živi u ekstremnoj bedi. Ako mislite u slikama – to je grad veličine Leskovca. Iz začaranog kruga siromaštva teško se izlazi i ova nemaština najčešće se prenosi na sledeću generaciju, kaže Ređina de Dominičis, nova direktorka Unicefa u Srbiji, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta.

Opisujući položaj mališana u našoj zemlji, naša sagovornica kaže da je povećan broj onih koji su primili sve vakcine planirane kalendarom imunizacije do svog trećeg rođendana, ali zabrinjava loša imunizacija marginalizovanih grupa dece. Naime, svega 44 odsto romskih mališana dobilo je sve neophodne vakcine, u poređenju sa 80 procenata dece iz opšte populacije, a izuzetno mali obuhvat vakcinacijom beleži se i kod dece migranata.

– Polovina majki u Srbiji doji decu, ali mali procenat porodilja (svega 13 odsto) hrani decu isključivo majčinim mlekom. Najveći broj majki koje doje deci istovremeno daje i vodu, čaj i sok, što nije u skladu s preporukama pedijatara. Mali broj novopečenih majki u Srbiji svestan je da je majčino mleko najbolja hrana za odojče i da u prvih hiljadu dana od začeća mora da obezbedi svojoj bebi najadekvatniju ishranu. Majčino mleko nema alternativu – ono snabdeva bebu svim vitaminima i mineralima neophodnim za njen razvoj – naglašava Ređina de Dominičis i dodaje da fenomen gojaznih mališana i epidemija brze hrane nisu zaobišli ni Srbiju – svako sedmo dete u našoj zemlji je gojazno.

Iako je vrtić najprirodnije okruženje za decu i jedan od najvažnijih faktora za intelektualni i socijalni razvoj, polovina dece u Srbiji uzrasta od tri do pet godina ne ide u obdanište, a ovi procenti još su niži kad je reč o marginalizovanim mališanima. Naime, svega devet odsto najsiromašnije dece tog uzrasta ide u vrtić, u poređenju sa 82 odsto dece iz najbogatijih slojeva društva.

Ređina de Dominičis ističe da Unicef posebno zabrinjava položaj marginalizovane dece u Srbiji – brojke govore da je svega 64 odsto romske dece završilo osnovnu školu, u poređenju sa 93 odsto dece iz opšte populacije, a svega petina romskih đaka pohađa srednju školu. Zbog rane udaje, siromaštva porodice i uverenja roditelja da obrazovanje nije jedina viza za bolji život, tek svaka sedma romska tinejdžerka nastavlja osnovno obrazovanje. Poslednje istraživanje Unicefa o višestrukim pokazateljima stanja žena i dece u našoj zemlji pokazalo je da se oko 60 odsto romskih devojčica uda pre 18. godine, u poređenju sa sedam odsto tinejdžerki iz opšte populacije.

Brojke govore da veliki broj roditelja u našoj zemlji i dalje veruje da je „batina iz raja izašla” i fizički disciplinuje decu.

– Zanimljivo je da čak 93 odsto roditelja smatra da kazna nije neophodna za disciplinovanje dece. Međutim, čak 43 odsto dece dobija batine od nekog člana domaćinstva, a fizičkog disciplinovanja nisu pošteđena ni najmanja deca – jedno od četvoro dece između prve i druge godine dobija batine – sa žaljenjem konstatuje naša sagovornica.

Međutim, dodaje da ohrabruje činjenica da je stopa institucionalizacije dece najniža u Evropi i duplo smanjena u odnosu na 2008. godinu – svega 730 mališana danas detinjstvo provodi u ustanovama.

– Zahvaljujući projektu Unicefa pod nazivom „Porodični saradnik”, čiji je cilj osnaživanje porodica i sprečavanje institucionalizacije dece, čak 2,5 odsto dece manje bilo je smešteno u ustanove 2017. godine. Iako je najveća korist od ovog projekta činjenica da su deca ostala sa roditeljima i nisu smeštena u instituciju, odnosno u hraniteljsku porodicu, nisu zanemarljivi ni njegovi finansijski efekti. Podaci govore da mesečna cena rezidencijalnog smeštaja deteta iznosi oko 50.000 dinara, a angažovanje porodičnih saradnika mesečno košta između 11.400 i 17.500 dinara. Osim toga, ako dete jednom uđe u instituciju, praksa govori da je potrebno oko sedam godina da iz nje izađe – zaključuje naša sagovornica.

Velika smrtnost mlađih od pet godina

Podaci koji skiciraju položaj dece u svetu govore da je 262 miliona dece van škole, a predškolskim obrazovanjem nije obuhvaćen 41 milion dece. Prošle godine u svetu je 5,4 miliona dece uzrasta do pete godine umrlo od bolesti koje su se mogle sprečiti, a 650 miliona devojčica stupilo je u brak pre 18. godine. Raste broj dece iz Sirije, Iraka i Nigerije koja su pogođena ratnim sukobima i detinjstvo provode u izbegličkim kolonama. Svakih deset minuta u Jemenu jedno dete umre od gladi, a 1,8 miliona mališana u ovoj zemlji je pothranjeno.