Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Tema nedelje

14.07.2018 u 22:00

Pražnjenje Balkana

Na prostoru države koja se nekada prostirala od Vardara pa do Triglava danas živi oko dva i po miliona ljudi manje nego 1991. godine, kada je počeo raspad SFRJ. Najveći gubitak stanovništva pretrpela je Bosna i Hercegovina, zemlja u kojoj je svaki treći brak bio mešovit – na prostoru Republike Srpske i Federacije BiH danas živi čak 922.823 stanovnika manje nego 1991. godine. Iako se na teritoriji Srbije nije vodio građanski rat, naša zemlja je siromašnija za čak 801.949 stanovnika. Negativni prirodni priraštaj i iseljavanje proizveli su isti efekat kao i bombe. U Srbiji danas živi manje od sedam miliona ljudi, govore podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji svedoče da u novijoj istoriji nikada nije živelo manje stanovnika nego danas.

Društvo

10.07.2018 u 22:00

Brak puca u prvim godinama ili posle srebrne svadbe

Najveći broj brakova u Srbiji razvede se u prvim godinama, a polovina supružnika ne uspeva da proslavi ni deceniju zajedničkog života, svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Ilustrativni dokaz teze da deca nisu malter koji cigle bračne zajednice drži na okupu jeste podatak da više od polovine supružnika koji su prošle godine stavili tačku na brak ima decu. Najnovija brakorazvodna statistika obiluje zanimljivim podacima i demantuje predrasude da su najstabilniji brakovi onih supružnika koji su proslavili srebrnu svadbu – svaki sedmi brak razveden protekle godine trajao je duže od 25 godina. Kada su ispratili decu na put, čak 1.393 para rešila su da svako krene svojim putem. Posmatrano iz vizure statistike, svaki četvrti bračni par u Srbiji svoje snove o proslavi

Društvo

05.07.2018 u 22:00

Mladi bi posao u kraju i, ako može, od podneva

Kada je mlad i sveže diplomirani dvadesetčetvorogodišnji ekonomista sa zavidnim fakultetskim prosekom samouvereno konkurisao za posao u jednoj međunarodnoj revizorskoj kompaniji bio je neprijatno iznenađen pitanjem menadžera ljudskih resursa zbog čega je njegova radna biografija prazna, odnosno zašto nema nikakvo radno iskustvo. – Očekujete od mene da sa 26 godina imam iskustvo u radu kao ekonomista? – upitao je mladi diplomac. – Ne, ali očekivao sam da u tvojoj radnoj biografiji pročitam da si zarađivao džeparac tokom studija – da si radio u kafiću, prodavao sladoled ili volontirao u nekoj kompaniji. Ti nemaš nikakvo radno iskustvo i nisam siguran da ćeš uspeti da odgovoriš zahtevima naše kompanije – uzvratio mu je menadžer.

Društvo

03.07.2018 u 22:00

Za blizance jedan dodatak odmah, a drugi u ratama

Umesto dosadašnjih 39.000 za rođenje prvog deteta, svi roditelji u Srbiji od 1. jula dobijaće 100.000 dinara – zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Iako je prvobitno bilo planirano da se ovaj iznos podeli na 24 rate, zakonodavac je odlučio da novčanu čestitku roditelji dobijaju u punom iznosu, s obzirom na to da troškovi kada beba dođe na svet iznose najmanje hiljadu evra. Za rođenje drugog deteta roditelji će dobijati 10.000 dinara mesečno tokom dve godine, za treće dete po 12.000 dinara mesečno deset godina, a za četvrto 18.000 dinara mesečno takođe deset godina. Te mere važiće za svu decu koja su rođena posle 25. decembra prošle godine, kad je Zakon stupio na snagu.

Društvo

02.07.2018 u 22:00

Svi putevi vode u Beograd

U Beograd su se tokom protekle godine iz drugih mesta i gradova Srbije doselile 15.433 osobe i najveći broj novih stanovnika prestonice danas živi na Zvezdari, Paliluli i Voždovcu. Od četiri regiona Srbije, samo su beogradski region i region Vojvodine u 2017. godini imali pozitivan migracioni saldo, odnosno veći broj doseljenih u odnosu na odseljene. Međutim, bez obzira na činjenicu što u Beogradu živi skoro četvrtina stanovništva Srbije i što se svake godine oko 15.000 osoba doseli u prestonicu, nijedna beogradska opština nije imala pozitivan prirodni priraštaj tokom prethodne godine. Najveći broj internih migranata, odnosno osoba koje su promenile mesto stanovanja i tu promenu prijavile MUP-u ima između 25 i 35 godina...

Društvo

01.07.2018 u 15:00

Porodicama s bebom pomoć stiže svakog meseca

Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje stupaju na snagu sutra, značajno se povećava iznos roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Umesto sadašnjih 39.000 dinara, zakonom je predviđeno da roditelji za rođenje prvog deteta jednokratno dobiju 100.000 dinara, za drugo dete dobijaće 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete po 12.000 dinara mesečno deset godina, a za četvrto 18.000 dinara mesečno celu deceniju. Međutim, da bi očevi i majke dobili roditeljski dodatak, zakonodavac je postavio nekoliko uslova

Društvo

29.06.2018 u 22:00

Broj stanovnika u Srbiji pao ispod sedam miliona

Broj stanovnika u Srbiji pao je ispod sedam miliona, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, tako da demografi ističu da u našoj zemlji, bar u novijoj istoriji, nikada nije živelo manje stanovnika nego danas. Za svega godinu dana Srbija je ostala bez 37.500 stanovnika, što se i moglo očekivati s obzirom na to da je lane svega šest opština imalo pozitivni prirodni priraštaj. Kad već zavirujemo u brojke o priraštaju, što znači i u brojke iz porodilišta, u Srbiji su prošle godine rođene 64.894 bebe – samo 160 više nego 2016. godine, kada je u matične knjige rođenih upisano najmanje dece od početka 20. veka. Novorođenih je bilo više i za vreme balkanskih ratova, a svake godine u poslednjoj deceniji na ovim prostorima nestane opština poput Bečeja, Savskog venca ili Prijepolja,

Magazin

13.06.2018 u 08:15

Nova zvezda Ateljea 212

Ako bi upecala zlatnu ribicu, šta bi poželela? Na ovo majčino pitanje, desetogodišnja Sofija Juričan je malo razmislila, pa je odgovorila: „Prva želja je da svi koje volim budu zdravi – i ljudi i životinje. Druga želja je da vaga uvek pokazuje istu težinu – bez obzira na to šta pojedem. Treća je da dobijem ono za šta se dovoljno potrudim.” Kada je to isto mama nedavno upitala svoju kćerku, danas tridesetšestogodišnju poznatu glumicu, Sofija je rekla da su joj želje ostale iste. A „zlatna ribica i sudbina” potrudile su se da ova mlada žena napornim radom stekne najpre titulu studenta generacije Fakulteta dramskih umetnosti u klasi Gordane Marić akademske 2003/2004. godine, a potom i zvezde Ateljea 212, koja danas praktično „nosi” repertoar ovog kultnog gradskog teatra. Sofija poslednjih deset

Društvo

11.06.2018 u 10:01

Roditeljstvo – skupo i komplikovano „zanimanje”

„Generacija savremene dece je najželjenija otkako je sveta i veka. Odrastaju pod staklenim zvonom, sa sterilizatorima, jonizatorima, bebi-alarmima i kamerama, slušaju Mocarta i pevanje kitova zbog inteligencije i jedu probiotičke obroke iz teglica kako bi se razvijali po propisu. Njihovi roditelji čitaju hiljade stranica raznih priručnika i magazina o odgajanju dece kako bi obezbedili psihičku stabilnost svojih potomaka. Počeli su da veruju da se dete mora besomučno hvaliti i bodriti da ne bi postalo gubitnik, da se ne sme reći ’ne’ da se ne bi istraumiralo i da se ne sme izgovoriti ono tradicionalno ’zato što ja tako kažem’ jer će ono, ne daj bože, postati autistično. Umesto da ih vaspitavaju za surovu realnost, naši roditelji decu odgajaju kao da će po navršenom punoletstvu živeti u

Društvo

03.06.2018 u 22:00

Jugosloveni nestaju, Vlaha sve manje

Sudeći prema broju članova grupa na socijalnim mrežama koje nose jugonostalgične nazive, kao što su „Dobra stara vremena”, „Osamdesete su bile godine” i „Jugoslavija – naša jedina država”, više od sto hiljada osoba s nostalgijom se priseća odrastanja u zemlji koja se prostirala od Vardara pa do Triglava. Međutim, poslednji popis stanovništva svedoči da u Srbiji živi svega 23.303 Jugoslovena – čak 57.418 manje nego 2002. godine. Najveći broj Jugoslovena evidentiran je prilikom popisa stanovništva 1981. godine, a na pretposlednjem popisu stanovništva 2002. godine „jugovići” su bili četvrta po brojnosti nacionalna manjina u Srbiji. Međutim, Jugosloveni nisu jedina nacionalna manjina koja nestaje...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević