Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.37	102.99	102.68
127.19	127.95	127.57

Društvo

28.03.2016 u 08:05

Naš izraz lica signal drugima šta se deševa

Kada je američki psiholog Pol Ekman posetio jedno od civilizacije izolovano pleme u Novoj Gvineji, njegovim pripadnicima je za potrebe istraživanja facijalne ekspresije pokazivao različite izraze lica ljudi. Oni su gotovo bez greške protumačili svaki emocijalni izraz. Nisu imali nikakvih dilema oko toga koje je lice ljutog, srećnog, tužnog ili uplašenog čoveka zapadne civilizacije 21. veka. Ovo je, prema rečima dr Žarka Trebješanina, psihologa i autora nedavno objavljene knjige „Neverbalna komunikacija”, napisane u koautorstvu sa antropologom Bojanom Žikićem, još jedna ilustracija teze da je mimika univerzalna u svim kulturama. Jer naši emotivni izrazi oblikovani su evolucijom. „Naš izraz lica predstavlja signal drugima šta se dešava. Primera radi, kada se nađemo u

Društvo

24.03.2016 u 17:53

Karleuša i Pajtić najviše napadani na „Tviteru”

Najviše napadane javne ličnosti na „Tviteru” su Jelena Karleuša, Bojan Pajtić, Vesna Pešić, Ivan Tasovac i Marjan Rističević, rezultati su istraživanja Centra za nove medije Liber, sprovedenog od aprila do novembra prošle godine. Analiza 37.614 tvitova, pokazala je da govora mržnje ima u 2.547 tvitova, kao i da tvitovi muškaraca neuopredivo češće sadrže verbalnu agresiju nego tvitovi žena. Najčešći okidači za govor mržnje su nečija nacionalna pripadnost, fizički izgled, seksualna orijentacija i profesionalne kompetencije. Kako su istakli predstavnici Centra za nove medije Liber, zabrinjava podatak da nijedna osoba nije sudski procesuirana zbog govora mržnje na „Tviteru”.

Društvo

24.03.2016 u 08:05

Plate padaju u profesijama koje „preplave” žene

Od 30 najplaćenijih poslova u SAD, u 26 su brojniji muškarci. Važi i obrnuto – od 30 nisko plaćenih poslova, u 21 dominiraju žene, pokazuje najnovija analiza američkog Ministarstva rada. Prosečni nedeljni novac u zanimanjima u kojima dominiraju muškarci iznosi 962 dolara i veća je nego u profesijama u kojima većinu zaposlenih čine žene. Čak i kada se muškarci i žene bave poslovima za koje je potreban sličan nivo obrazovanja, sposobnosti, odgovornosti, postoji jaz u zaradama. Primera radi, muškarci koji su menadžeri u oblasti informacionih tehnologija plaćeni su 27 odsto više od žena koje su menadžerke ljudskih resursa. Domari zarađuju za petinu više od čistačica i sobarica. Istraživanje Klaudije Goldin, profesora ekonomije na Univerzitetu Harvard pokazalo je da cena rada u nekoj profesiji

Teme nedelje.

12.03.2016 u 22:00

Generacija kojoj je ukradena budućnost

Ima ih 78 miliona u svetu i 24 časa su ulogovani u nova tehnološka čuda pomoću kojih žive onlajn život. Do 18 godine videli su oko 500.000 reklama, u jednoj ruci drže ajpod, a drugom rukom šalju MMS poruke. Oni ne čitaju knjige i časopise, pogledaju poneki 3-D film ili rijaliti šou, jer žive u selebriti kulturi u kojoj svako može biti zvezda i živeti Vorholovski san. Zameraju im nepismenost jer govore u skraćenicama LOL, BFF i OMG koje samo oni razumeju. Reč „kul” pokriva mnoga značenja, engleske reči i fraze uveliko preplavljuju njihov jezik, a emocijama najčešće „saopštavaju” pomoću emotikona. Vizuelno ih prepoznajemo po tome što nose proteze sa cirkonima, tetovaže i pirsing

Društvo

12.03.2016 u 08:05

Profesionalni političar se ne rađa – on se stvara

Prema nedavno objavljenom Indeksu rodne ravnopravnosti, Srbija je u konkurenciji sa državama Evropske unije zauzela 22. mesto, ispred Rumunije, Slovačke, Portugalije, Grčke, Bugarske, Hrvatske i Litvanije. Po metodologiji koju sprovodi Evropski institut za rodnu ravnopravnost, svaka država se vrednuje u šest oblasti: rad, zarada, obrazovanje, korišćenje slobodnog vremena, moć i zdravstveni status. Srbija je najbolje rangirana (na 10. mestu) u domenu moći (društvene, ekonomske i političke) ponajviše zbog toga, kako je objašnjeno, što je žena na čelu Narodne banke, a to se u svakoj državi smatra jednom od najmoćnijih pozicija. Dalji uspon na ovoj listi naša zemlja bi nesumnjivo ostvarila ukoliko bi, na primer, na predsedničkim izborima u Srbiji pobedila – žena. Koliko je takva

Društvo

09.03.2016 u 09:05

Žena nije direktorka nijednog javnog preduzeća u Srbiji

Uz ružu u ruci sa kojom će danas šetati mnoge pripadnice lepšeg pola, Međunarodni dan žena naša zemlja obeležava i sa ovom statistikom: za isti posao žene su plaćene čak 11 procenata manje nego muškarci, što znači da žena treba da radi 40 dana više da bi dobila istu platu kao muškarac. Žena se danas ne nalazi na čelu nijednog javnog preduzeća u Srbiji, od 160 lokalnih samouprava samo jedna ima gradonačelnicu. Svega 30 odsto žena u Srbiji su vlasnice nekretnina, što ih stavlja u potencijalno ranjiv položaj kada je reč o nasilju u porodici i razvodu braka. Takođe, svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja – bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a to nasilje često ostaje „nevidljivo” sve dok se ne desi tragičan ishod. Tokom prethodne godine 34 žene ubijene su u

Društvo

29.02.2016 u 08:15

Sećanja i zaborav iz Alchajmer kafea

„Koliko godina imate?”, pitamo dobrodržećeg stanara Doma Gerontološkog centra Beograd „Bežanijska kosa” koji sa svojom suprugom ispija kafu u „Alchajmer kafeu”, smeštenom u sunčanom krilu ovog doma za stara lica. „Napunio sam 80”, ponosno odgovara deda šestoro unučadi koju su mu podarile njegove dve kćerke. „Kako Petre, kad si rođen 1941. godine? Ti imaš 75 godina”, sa blagim prekorom kaže njegova supruga Branka (67 godina), koja je sa Petrom 47 godina u braku i koja je brigu o njegovoj Alchajmerovoj bolesti morala da prepusti lekarima Gerontološkog centra Beograd. „Prestao sam da brojim godine kada sam oboleo”, u svoju odbranu kaže Petar koga je bolest odvojila od onih koje najviše voli. „A kako nam se zovu unuci?”, pita supruga Branka. „Luka, Vlada, Lav....”, ređa Petar i

Društvo

20.02.2016 u 08:05

Direktori se žene – sekretaricama

Mit o suprotnostima koje se privlače uverljivo demantuju grafikoni Republičkog zavoda za statistiku. Analiza izvedena na osnovu 36.429 brakova sklopljenih u 2014. godini svedoči da su u čak 91 odsto slučajeva pred matičara izašle osobe iste nacionalnosti. U čak 64 odsto skloljenih brakova partneri imaju istu školsku spremu, a na ludi kamen najčešće staju supružnici koji su rođeni u istoj deceniji. Iako brojna sociološka istraživanja pokazuju da je posao mesto na kome se upoznaje najveći broj savremenih bračnih parova, nacionalna statistika svedoči da se svega 0,9 odsto bračnih partnera bavi istim zanimanjem. Zanimljiv je i podatak da čak petina mladoženja ima nižu školsku spremu od neveste, što nije iznenađujuće s obzirom da su žene obrazovaniji deo populacije. Istraživanje koje je

Društvo

18.02.2016 u 08:05

Zašto je povučen zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je preimenovan u zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca, trebalo je da bude usvojen po hitnoj proceduri. Ali, iznenada je povučen iz skupštinske procedure prošlog petka – zbog dodatnih konsultacija. Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović za „Politiku” ovaj potez tumači činjenicom da je potrebno da postoji društveni konsenzus oko ovog zakonskog akta

Društvo

01.02.2016 u 10:05

Rad domaćice u Srbiji vredi 1.000 evra mesečno

Sa malim varijacijama, radni dan domaćice počinje pre svih članova porodice. Dok ukućani još spavaju, ona počinje da sprema doručak, a kada muža i decu isprati na „radne zadatke“ obično i ona kreće na pijacu i u prodavnicu. Po povratku kući, rešava hamletovsku dilemu – da li da se uhvati u koštac sa brdom neopeglanog veša ili sa spremanjem sobe mališana koja izgleda kao da je protutnjao omanji zemljotres. Ovo razmišljanje možda prekida cviljenje ljubimca koji je podseća da zakoni biologije imaju pravo prvenstva nad sređivanjem igračaka. Po povratku iz parka ona shvata da će jedno od dvoje dece uskoro stići kući i počinje da sprema glavni i „pomoćni“ ručak za slučaj da naslednik neće da jede „kašikom”. Dok čeka povratak deteta iz škole, usisava, pegla i sređuje haos koji su iza sebe

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević