Srbija pravi listu poslova zabranjenih za maloletnike

Tokom protekle godine stručnjaci centara za socijalni rad oduzeli su od roditelja pedesetoro zanemarene dece. Njih 26 smešteno je u hraniteljske porodice, a 24 u odgovarajuće institucije. Reč je o mališanima iz porodica sa duboko poremećenim odnosima, u kojima neretko caruju nasilje, alkoholizam i narkomanija, a osim što su bila vaspitno zanemarena, ova deca su podvrgnuta radnoj eksploataciji.

Iako je za veći deo javnosti prosjačenje, pranje vetrobrana na semaforizovanim raskrsnicama i sakupljanje sekundarnih sirovina prva asocijacija na pomen prisilnog dečjeg rada, zakonska regulativa čija je priprema počela trebalo bi da sadrži mnogo duži popis. Srbija je još 2003. godine ratifikovala međunarodnu Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada, pa se od naše zemlje očekuje da napravi listu opasnih zanimanja koja su zabranjena za mlađe od 15, odnosno 18 godina.

Milica Đorđević, koordinatorka projekta Međunarodne organizacije rada pod nazivom „Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smanjenje pojave dečjeg rada”, kaže da se posle dve godine priprema u februaru započelo sa realizacijom, uz podršku Ministarstva za rad SAD. U okviru ovog projekta, u saradnji sa tehničkom radnom grupom koju bi trebalo da formira Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, biće izrađena lista opasnih poslova za decu. Nakon toga biće preduzete mere kako bi se najgori oblici dečjeg rada zabranili i eliminisali u praksi.

– Važno je napomenuti da je u toku usaglašavanje Direktive o zaštiti mladih na radu u okviru Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, kojom će biti regulisano pitanje opasnih poslova za uzrast od 15 do 18 godina – kaže Milica Đorđević.

Pod opasnim poslovima podrazumeva se rad koji je potencijalno štetan po zdravlje, bezbednost ili moral dece, a na listi opasnih zanimanja najčešće se nalaze poslovi koji uključuju rukovanje  kancerogenim materijalom, rad na visini, rad pod zemljom i izloženost otrovnim materijama. Međutim, zemlje potpisnice Konvencije o najgorim oblicima dečijeg rada sastavljaju svoju originalnu listu, shodno specifičnostima podneblja i prilikama u društvu. Skoro sve zemlje popisnice konvencije usvojile su zakone ili propise koji predviđaju stroge restrikcije i zabranu rada dece u opasnim zanimanjima.

Kreiranje liste je plod zajedničkog rada relevantnih ministarstava, udruženja poslodavaca, sindikata i organizacija civilnog društva, a na kraju ovog procesa nadležni organi – najčešće Ministarstvo rada i Ministarstvo zdravlja – usvajaju ovu listu.

– U većini zemalja pod opasnim radom podrazumeva se rad pod zemljom, brodogradnja, usluge na brodu i pomorski rad (posebno u potpalublju), rad sa mašinama koje su u pokretu, rad sa eksplozivom ili štetnim materijama i rad sa olovom ili cinkom. Ovi poslovi su u najvećem broju zemalja zabranjeni za mlađe od 18 godina ili zakonodavac traži povećavanje starosne granice za zaposlenje – objašnjava Milica Đorđević.

U procesu definisanja liste posebna pažnja će se obratiti na dualno obrazovanje, odnosno obavezno obezbeđivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu tokom sticanja praktičnih veština, dodaje naša sagovornica.

U stvaranju ove liste, nadležnima će svakako biti od pomoći iskustva država koje su ovaj posao već okončale. Na primer, 33 zemlje koje su ratifikovale konvenciju, zabranjuju dečji rad koji nije srazmeran snazi. U Finskoj, zabranjen je rad koji za mladu osobu predstavlja nerazuman pritisak i odgovornost ili koji podrazumeva odgovornost za bezbednost druge osobe. U Meksiku je zabranjeno da deca rade sa fizičkim, hemijskim ili biološkim supstancama ili sirovinama koje provereno utiču na život, razvoj i fizičko i mentalno zdravlje. Slovenija takođe zabranjuje rad koji može ozbiljno ugroziti zdravlje i razvoj dece. Švedska sankcioniše dečji rad koji uključuje rizik od nesreća, preterano naprezanje ili bilo koji drugi štetni efekat po zdravlje.

Pojedine zemlje definisale su opasnosti kojima deca ne smeju biti izložena tokom rada – ove odredbe uglavnom se odnose na svetlo, zvuk, vibracije, nivo vlage kao i vazdušni pritisak. U Kini je, primera radi, zabranjeno da osobe mlađe od 18 godina rade posao koji podrazumeva održavanje određenog položaja tela duže vreme ili ponavljanje iste akcije više od 50 puta. U SAD je zabranjeno da deca rade u rudarstvu i pomorstvu, a zabranjen je i rad sa mašinama u pokretu i podizanje teških tereta.

U našem regionu, Hrvatska je na popis stavila zabranu rada mlađima od 18 godina u klanicama, u Bugarskoj je za taj uzrast zabranjen noćni rad i u fabrikama i u kancelarijama, kao i onaj rad koji zahteva veću snagu od one koju dete ima. Takođe (a takva formulacija je na snazi i u Rumuniji), nije dozvoljeno da maloletnici rade poslove tokom kojih su izloženi štetnim hemijskim i biološkim agensima

Kosovo je na listu stavilo rad na ulici i neke poslove u šumarstvu i poljoprivredi, a u makedonskom Zakonu o radu propisano je da mlađi od 18 godina ne smeju da budu izloženi jonizujućem zračenju, niti angažovani na radu u hiperbaričnoj sredini, rudnicima, na kopanju tunela, na ekstremnoj toploti i hladnoći, a ne smeju ni da obavljaju poslove koji podrazumevaju ekstreman fizički napor i dizanje tereta koji je veći od kilaže deteta.