Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.3	102.92	102.61
126.94	127.7	127.32

Društvo

30.01.2016 u 08:05

Kad tražiš srodnu dušu, a nađe te prevarant

„Mislim da sam konačno pronašla svoju srodnu dušu“, pohvalila se svojoj najboljoj prijateljici mlada amerikanka Samanta Blejk koja je, razočarana potragom za emotivnim partnerom, rešila da sreću potraži na jednom od brojnih sajtova za upoznavanje. Nakon nekoliko nedelja kontaktirao ju je student elektrotehnike iz Sidneja koji se bavi sportom, sluša istu muziku kao i ona i u svojoj videoteci kolekcionira filmove njenih omiljenih reditelja. Ono što Samanata ni u najluđim snovima nije mogla da pretpostavi jeste da je njen momak iz snova ukrao fotografiju sa tuđeg profila na instagramu kako bi joj se dopao, a potom je pažljivo studirao njen profil pre nego što joj je poslao zahtev za upoznavanje. Tako je otkrio da sport čini sastavni deo njenog života, da ona voli romantične komedije

Društvo

25.01.2016 u 22:05

Meda, lopta i bicikl – igračke za sva vremena

U godini u kojoj je nastala „Politika” deca su se igrala istim igračkama kao i danas. Čuvari detinjstva bili su i ostali meda, lopta i bicikl. Tim redom. Razlika je samo u kvalitetu ali – u korist igračaka nastalih pre 112 godina. Meda se tada pravio od pliša, punio strugotinom. Nije bilo sintetike od koje se uglavnom prave moderni medvedići. Lopte su se šile, a bicikli pravili od drveta i metala, a ne od plastike, zahvaljujući čemu su ih nasleđivale generacije mališana. Ove igračke ostale su nezamenljive kao i „Politika” čitaocima duže od jednog veka. Nove elektronske igračkice nestaju brzinom kojom i nastaju. Gejmboj je „pojeo” tetris, a sada je sve u telefonu, tabletu, kao što se i „Politika” čita onlajn. Iako je na mnoge igračke koje su nastale u istoj deceniji kada i „Politika” pala

Društvo

23.01.2016 u 09:05

Majke u Srbiji pet puta češće doje sinove nego kćeri

Majke u Srbiji neuporedivo češće doje mušku nego žensku decu, pokazuju rezultati istraživanja koje su od marta do maja 2014. godine u našoj zemlji sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku. Čak 22 odsto dečaka i samo 3,9 odsto devojčica isključivo je dojeno do šestog meseca života. To znači da su svaki peti dečak i tek svaka dvadeseta devojčica hranjeni samo majčinim mlekom do polovine prve godine života. U Unicefu ističu da je, uprkos preporukama pedijatara, stopa isključivog dojenja dece u našoj zemlji izuzetno niska – svega 13 odsto. Inače, u zemljama našeg okruženja Unicef nije radio istraživanja o tome da li majke češće doje decu određenog pola. Dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije, kaže da nema nikakve razlike u dojenju muških i ženskih beba koje

Društvo

19.01.2016 u 09:05

Deca u objektivu epohe

Dok je jednom prilikom posmatrala mladu majku koja odmah po ulasku u avion mobilnim telefonom fotografiše svog malog sina, potom pravi selfi a zatim moli stjuardesu da ovekoveči poletanje, dr Milanka Todić, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti i autorka knjige „Moderno dete i detinjstvo – modeli fotografske reprezentacije deteta”, kaže kako je pomislila da li ova mama zna da su pre jednog veka deca u Srbiji fotografisano u proseku – jednom godišnje. Fotografisanje naslednika nekada je bilo stvar prestiža, a privilegiju da na taj način ovekoveče prizore svog života imale su retke porodice. Sortirajući sopstvene porodične fotografije, profesorka Todić došla je na ideju da zaviri u nacionalnu prošlost fotografije i istraži kako su na njima prikazani najmlađi članovi

Društvo

11.01.2016 u 22:05

Januar – mesec zaricanja

„A od sutra – ni zalogaj!“, zaričemo se nad prepunom božićnom trpezom, naivno verujući da do Uskrsa nećemo uzeti ni zalogaj visokokaloričnih đakonija i da ćemo preživeti zahvaljujući detoks sokovima, hrono ishrani i namirnicama bez glutena. Ako može Novak Đoković, možemo i mi! Naoružani viškom kilograma i ničim izazvanim optimizmom, u pauzi između sedamnaeste reprize „Žikine dinastije” i božićnog specijala „Boljeg života” donosimo novogodišnju odluku: „U ponedeljak počinjem da vežbam!”. Samouvereno krećemo u sportski centar, naoružani uverenjem da ćemo naći neku rekreaciju koja će postati sastavni deo vašeg života u novoj godini. Bazen preskačemo iz razumljivih razloga – nijedna osoba čije je samopouzdanje u stanju kliničke smrti zbog broja kilograma nagomilanih tokom novogodišnjih

Društvo

07.01.2016 u 18:05

Kako da nepromišljenim tvitom sebi upropastite život

U želji da prekrati dugometražno putovanje od Njujorka do Južne Afrike, na koji je krenula da bi posetila svoju porodicu, tridesetogodišnja Džastin Sako, viša direktorka korporativnih komunikacija u kompaniji IAC, podelila je sa svojim pratiocima na Tviteru neke utiske o neugodnostima interkontinentalnog putovanja. Jedan se odnosio na putnika koji je sedeo pored nje. “Čudan nemački tip. Poželim da mu kažem: Hej, druškane, sada je 2014. godina! Nabavi neki dezodorans!”, napisala je Džastin Sako. Pre nego što je sa aerodoroma Hitrou poletela za Kejptaun, Džastin je tvitovala: “Idem u Afriku! Nadam se da neću dobiti sidu! Šalim se, ja sam belkinja, nemam razloga za brigu!” Džastin se u sebi smejala ovom tvitu dok je obilazila aerodromske radnje, bacajući povremeno pogled na telefon.

Društvo

01.01.2016 u 10:05

Angelina i Anđela nahranile srca hraniteljske porodice Matić

Veličku Matiću (57) tri datuma podjednako su u srcu – dani kada su rođene njegove kćerke Jovana i Miljana i 26. novembar 2014. godine, kada su dvoipogodišnje bliznakinje Angelina i Anđela stigle na spisak stanara njegove porodične kuće u Boljevcima, selu nadomak Beograda. Kada su Veličko i njegova supruga Ružica podneli zahtev za starateljstvo, nadali su se da će im u dom doći slatka plava devojčica, kao sa novogodišnje čestitke. Umesto nje, u kuću Matića stigle su crnokose i crnooke bliznakinje iz Doma za decu bez roditelja u Zvečanskoj ulici. Ružicu su istog dana počele da zovu „mama”, a oslovljavanje Velička sa „čika” devojčice su poslale u zaborav posle samo nedelju dana provedenih u ovoj toploj porodici.

Društvo

24.12.2015 u 10:05

Kako vaspitnu ćušku uobličiti u paragraf

Zamislite sledeću situaciju: dete gura prstiće u šteker, davi kućnog ljubimca, naginje se preko terase ili se otima iz roditeljskog naručja i počinje da pretrčava prometnu ulicu. Ako je suditi prema iskustvu roditelja, upravo su ovo situacije koje izvode iz takta većinu mama i tata, koji dilemu „biti ili ne biti” rešavaju tako što udare dete po guzi. Iako nacrt Građanskog zakonika predviđa zabranu fizičkog kažnjavanja dece, istovremeno se ne isključuje mogućnost da dete zbog nestašluka u određenim situacijama može da dobije vaspitnu „ćušku”. Međutim, autorima ovog zakona izuzetno je teško da objasne šta zapravo znači ta ćuška. Da li se pod tim smatra udarac po guzi, čvrga po glavi ili udarac po prstićima? Olga Cvejić Jančić: U slučaju nabrajanja, uvek postoji opasnost da se izostavi

Društvo

23.12.2015 u 11:05

Naši sudovi ne prepoznaju sindrom pretučene žene

Na deset muškarca koji se pojave pred licem pravde, dolazi samo jedna žena, govori svetska kriminološka statistika, koju potkrepljuje i naša sudska praksa. Prema podacima iz publikacije „Žene i muškarci”, koju svake četiri godine izdaje Republički zavod za statistiku, u 2013. godini 29.037 muškaraca bilo je osuđeno zbog najrazličitijih krivičnih dela, u poređenju sa 3.204 žene. Pet godina ranije, pred licem pravde našlo se 37.079 muškaraca i svega 3.801 žena. Da li ova rodna statistika potkrepljuje mišljenje oca psihoanalize da je „anatomija – sudbina”? Vesna Nikolić Ristanović, direktor Viktimološkog društva Srbije, ističe da žene uglavnom čine imovinska krivična dela...

Društvo

17.12.2015 u 09:05

Žene prave vesti, ali one nisu vest

Iako u Srbiji više od 90 odsto vesti na radiju, televiziji i u štampi prave žene, one se pojavljuju kao „subjekti” vesti samo u dvadeset odsto slučajeva, pokazuju rezultati istraživanja „Ko pravi vesti”, sprovedenog u okviru projekta „Global medija monitoring”. Osim što su skoro četiri puta manje prisutne od muškaraca, žene su u medijima uglavnom prikazane stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga – pripadnice lepšeg pola dominiraju u trivijalnim vestima iz oblasti zabave i estrade. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da je samo osam odsto priča u medijima tematski posvećeno ženama, a tri odsto pitanju rodne ravnopravnosti. U političkim vestima žene su prisutne u 14 odsto slučajeva, a u oblasti estrade, umetnosti, medija i sporta one dominiraju u 44 procenta. Žene su medijski

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević