Zločinci iz našeg sokaka

Dva jeziva zločina u toku poslednja dva vikenda – masakr u Žitištu u kome je smrtno stradalo petoro, a ranjeno dvadesetak osoba, a potom silovanje i ubistvo trogodišnje devojčice u Vratarnici kod Zaječara, duboko su potresla javnost. Dr Dobrivoje Radovanović, psiholog i kriminolog, ističe da su oba slučaja izraz duboke patologije počinilaca, ali i opšte atmosfere sveprisutne i nabujale agresivnosti.

– Ubistvo devojčice kome je prethodilo silovanje jeste izuzetno težak slučaj pedofilije, koji će ući u anale srpske kriminologije. Ovaj zločin je eskalacija dubinskog poremećaja ličnosti, koji je verovatno kombinovan sa šizofrenijom ili paranojom. Na osnovu podataka kojima raspolažemo o počiniocu masakra u Žitištu, možemo pretpostaviti da je u pitanju slučaj patološke ljubomore koji se završio masakrom. Žestoka agresivnost koja preplavljuje psihički prostor osobe u oba ova slučaja završila se kriminalnim činom – objašnjava naš sagovornik.

Dr Radovanović primećuje da je agresivnost postala moneta za komunikaciju u našem društvu u poslednje dve i po decenije i objašnjava da su naši životi već dugo izmešteni iz definicije normalnosti.

– Dugotrajna teška situacija u društvu dovodi do toga da mnogi pojedinci pucaju po svim šavovima i u stanju takvog rastrojstva ili dižu ruku na sebe ili na ljude u svom okruženju. Mnogo je očajnih ljudi oko nas – ako imate stambeni kredit u švajcarcima, vi ste na rubu nervnog sloma. Ako uz to imate i jedno dete na školovanju, pitanje je vremena kada ćete pući – konstatuje naš sagovornik.

Vlada Arsić, autor knjige „Armagedon”, zbirke potresnih priča zasnovanih na istinitim događajima, čiji je zajednički imenitelj seksualno nasilje nad decom, ukazuje na neadekvatan odnos države prema vinovnicima nasilja.

– U Srbiji roditelji nemaju pravo da saznaju da li u njihovom komšiluku žive pedofili, a država saopštava da se u registru pedofila nalaze samo njih četvorica pravosnažno osuđenih. Dokle više da štitimo ljudska prava bolesnika? Koliko još dece treba da bude silovano i ubijeno da bi se roditelji izborili za pravo da saznaju da li je njihovo dete bezbedno u parku, vrtiću, školi ili na treningu? Paradoksalno je da u zemlji u kojoj postoji registar ukradenih automobila, građani nemaju pravo da saznaju da li pedofil živi u njihovoj blizini – kaže naš sagovornik.

Sakupljajući građu za svoju knjigu, Vlada Arsić je došao do podatka da je najveći broj uhapšenih u policijskoj akciji „Armagedon” (usmerenoj na borbu protiv pedofila) čine lekari, učitelji, sveštenici i socijalni radnici – osobe u koje roditelji imaju puno poverenje i u čijim rukama ostavljaju decu.

 – Pedofili biraju zanimanja koja će im omogućiti da budu u kontaktu sa mališanima. Nažalost, često se iza maske dobrog komšije, brižnog učitelja, ali i nove „drugarice” na „Fejsbuku” kriju osobe koje žele da zloupotrebe dečju naivnost. Ne možete ni da pretpostavite ko sve posmatra vaše dete na putu od kuće do vrtića ili škole ili u parku, ni ko gleda njegov profil na nekoj socijalnoj mreži. Iskustvo policajaca govori da su napasnici obično ljudi koje dete poznaju – komšije, rođaci ili školsko osoblje u koje ono ima poverenje. Kada detetu prilazi nepoznat čovek u parku, ono je oprezno, jer su mu roditelji rekli da ne priča sa neznancima, ali to dete se ne plaši osobe koja mu dolazi u goste ili koju svaki dan sreće u školi. Nažalost, stravičan zločin koji se dogodio u Vratarnici još jednom je pokazao da zapravo ne znamo ni ko su nam komšije – konstatuje Vlada Arsić i podseća da je u svom romanu opisao gotovo identičan zločin koji se pre nekoliko godina desio u jednom mirnom vojvođanskom selu, kada je brat žene koja je čuvala decu jednoj porodici silovao i ubio njihovu stariju devojčicu.

Iako se većina priča o kojima Arsić piše u svojoj knjizi odigrala u malim mestima, autor ističe da u gradovima vreba više opasnosti, jer ljudi često ne poznaju ni prve komšije. U manjim mestima ipak se zna koga „bije“ loš glas, pa su roditelji oprezniji. Nažalost, nema  pravila kada će i gde dete upasti u kandže pedofila, a slučaj silovane i ubijene trogodišnje devojčice je najstrašnija potvrda te teze.

U akciji „Armagedon“ do danas je uhapšeno više od stotinu osoba koji su snimali, razmenjivali distribuirali i prodavali video i foto materijale u kojima je prikazana dečja pornografija. Ipak, veliki broj ljudi još ne shvata da su otvoreni profili na društvenim mrežama isto što i otključana vrata stana.

– Ako se već ne upoznajete sa svakim ko vam priđe na ulici, zašto biste to radili u virtuelnom prostoru? Nažalost, roditelji koji dete vaspitavaju da ne stupa u razgovor sa nepoznatim čikom u parku nisu svesni da ono može biti nebezbedno i u svojoj sobi, dok sedi za računarom i krstari internetom – upozorava Arsić.

Pedofilija postoji od kada i čovečanstvo, ali pedofili nikada nisu imali ovoliko mogućnosti da deluju i da se udružuju kao danas, u doba interneta. Zbog toga treba apelovati na roditelje da ne stavljaju slike svoje dece na društvene mreže, jer će pedofili kad-tad poželeti kontakt sa detetom koje su videli u virtuelnom svetu – zaključuje Arsić.