Propala porodica, propali snovi

Karlove Vari – Danska kinematografija još jednom dokazuje da su porodična okupljanja idealno mesto za psihološke filmske drame. Najsvežiji primer je „Gost”, dugometražni debitantski film reditelja Madsa Mengela, koji se takmiči za „Kristalni globus” u glavnom programu 60. KVIFF-a.

Ova briljantna autorova istraga o raspadu porodičnih odnosa gledaoca ne ostavlja ravnodušnim. Mengel jednu lepu i važnu proslavu pretvara u dinamično vođen i vrhunski sročen sukob unutar odavno nezdrave porodice. A sve počinje romantično i divno i na prelepom mestu negde na severnom moru gde se Karl (Simon Bjeneberg) i Emili, mladi bračni par, pripremaju u luksuznom hotelu za ceremoniju krštenja svog sina. Ovu idilu je poremetila neočekivana i nepozvana gošća – Karlova odavno otuđena majka Vibeke (slavna Trine Dirholm). Njen nenajavljeni dolazak stvara napetost, postepeno otkriva stare traume iz detinjstva i nerešene porodične sukobe. Danska filmska ikona Trine Dirholm u ulozi Vibeke pruža zadivljujuću izvedbu kao nametljiva, ali iznutra slomljena majka, oscilirajući između nespretnosti i iskrenog pokušaja da se iskupi. Vešto je podržava Simon Bjeneberg kao sin Karl obuzet dubokom unutrašnjom anksioznošću. Gledanje ovog para sin–majka u zagušljivoj hotelskoj atmosferi ponekad je, zbog nervoznog emotivnog naboja, iscrpljujuće za gledaoca, ali je fascinantno iz glumačke perspektive.

Reditelj Mads Mengel uspešno održava ritam i tempo filma koji nudi kombinaciju crnog humora i užarenog psihološkog bola. Mengel se ne libi ni ustaljenih žanrovskih klišea poznatih iz sličnih festivalskih drama o disfunkcionalnim porodicama. Ne trudi se da dokazuje formalnu ličnu rediteljsku hrabrost, već se fokusira na gradnju atmosfere ovog na trenutke smešnog i istovremeno dirljivog filma koji funkcioniše kao briljantno odglumljena studija generacijske traume i oproštaja, uz stalno prisutni osećaj da nerešena porodična prošlost nikada neće dozvoliti protagonistima da zaborave ko su zaista i od koga potiču.

Dobitnici pobedničkog „Kristalnog globusa” 2019. godine za film „Otac” – bugarski autorsko-rediteljski tandem Kristina Grozeva i Petar Valčanov – vratili su se u Karlove Vari sa tragikomičnim portretom generacije primorane da preispita svoje vrednosti i sve ono što se smatra crno-belim u postsovjetskom društvu. Reč je o filmu „Crne pare za bele noći”, koji priča o šezdesetogodišnjoj Marini i njenom suprugu Goši, koji se posle silnih godina štednje novca, stečenog uglavnom od sitnog mita, spremaju za dugo sanjano putovanje. Pripremaju se za odlazak u Sankt Petersburg kako bi konačno doživeli i proživeli Bele noći. Ali đavo nikada ne spava, počeo je rusko-ukrajinski sukob i turistička agencija preko koje su uplatili aranžman nestala je bez traga sa svom Marininom i Goševom ušteđevinom. San ovog vremešnog bugarskog para ruši se zajedno sa njihovom iluzijom o kontroli nad svojim moralnim principima i odnosom koji imaju jedni sa drugima.

I tako su Grozeva i Valčanov ponovo stvorili moćan i autentičan film koji je poput njihovih prethodnih „Lekcija”, „Slava”, „Otac” i „Trijumf” inspirisan stvarnim događajima iz bugarske svakodnevice, sumorne i neperspektivne, u kojoj uvek postoji to uznemirujuće suočavanje pojedinca i društva opterećenog korupcijom. U najkraćem, Grozeva i Valčanov često ukazuju da pošten čovek uverljivo gubi bitku sa nemanima okruženja zaraženog bolestima tranzicije. U slučaju filma „Crne pare za bele noći” ta „zaraza” je ušla i u samu porodicu...

Miloš Ivanović: Zasad bez podrške Srbije

Karlove Vari – Projekat za igrani film „Jugoslavija, moja domovina”, prema romanu Gorana Vojnovića i u njegovoj režiji, predstavlja se pred potencijalnim evropskim koproducentima na ovogodišnjem 60. KVIFF-u u okviru industrijskog dela festivala.

Reč je o koprodukciji Slovenije, Srbije i Severne Makedonije, a srpsku produkciju potpisuje „Set Sail Films” na čelu sa producentom Milošem Ivanovićem. To je priča o tridesettrogodišnjem docentu Vladanu Borojeviću, koji vodi miran život sa devojkom Nađom sve do trenutka kada otkrije da je njegov otac Nedeljko, nekadašnji general vojske Jugoslavije za koga se smatralo da je mrtav, sada optužen za ratne zločine i da se krije od Haškog tribunala. U potrazi za istinom, Vladan se ponovo povezuje sa otuđenom majkom, putuje iz Slovenije u Bosnu, tragajući za očevom poslednjom poznatom adresom, sve dublje zalazi u prošlost i otkriva da su ljudi i posle jugoslovenskih ratova i dalje spremni da ubijaju kako bi sačuvali tajne. U glavnim ulogama su srpski glumci Dragan Mićanović i Zoran Cvijanović, a kako za „Politiku” kaže Miloš Ivanović, snimanje treba da počne u septembru na lokacijama u Sloveniji, BiH i Srbiji.

– Projekat „Jugoslavija, moja domovina” dobio je podršku MEDIA fonda, kao i nacionalnih fondova Slovenije i Severne Makedonije. Podrška Filmskog centra Srbije zasad izostaje usled obustavljanja konkursa – kaže naš producent.

Inače, njegova producentska kuća je do sada realizovala 12 filmova i ima bogato iskustvo u evropskim koprodukcijama. Među ovim filmovima izdvajaju se „Izgubljeni drim tim” sa „Netfliksovom” distribucijom, „78 dana” Emilije Gašić sa osvojenih više od 30 nagrada na svetskim festivalima i nagrađivani „Sneg i medved” turske rediteljke Seldžen Ergun...