Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

01.06.2022 u 21:30

Najteže im padaju redovi kod lekara

U želji da ustanove da li u Dispečerskom centru Hitne pomoći starost pacijenata utiče na brzinu reagovanja lekara ove medicinske ustanove, tim lekara iz Hitne pomoći i KBC „Zvezdara” analizirao je 1.667 poziva osoba koje su se žalili na bol u grudima. Rezultati njihovog istraživanja govore da osobe starije od 65 godina čekaju čak 68 sekundi više da se njihov poziv dodeli, to jest prosledi ekipama na terenu u odnosu na one koji su mlađeg životnog doba. Osim toga, starijim pacijentima ređe se dodeljuje oznaka „hitno jedan”, iako ih njihove godine života svrstavaju u vitalno ugroženije osobe. Ovo je samo jedan primer koji je dr Ivana Petrović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, navela kao ilustraciju teze da je diskriminacija starijih prisutna u gotovo svim sferama

Društvo

31.05.2022 u 18:42

Strah pacijenta bio je najveći saveznik kovida 19

Od kako je počela pandemija virusa korona u Srbiji psiholog Andrijana Vlačić iz Ministarstva odbrane Srbije provela je punih 66 nedelja u skafanderu u Vojnomedicinskom centru Karaburma i svoj svakodnevni kancelarijski rad u Odeljenju za razvoj psihološke delatnosti zamenila 24-časovnim radom sa pacijentima preplavljenim strahom od smrti. U protekle dve godine pružala je psihološku pomoć i podršku pacijentima koji su se lečili u kovid bolnici „Karaburma”, kao i onima koji su se lečili u „Beogradskoj areni” – što je ukupno bilo oko 5.000 osoba. Iako je sve praznike i obe Nove godine provela sa pacijentima, a roditelje nije zagrlila punih devet meseci, sve dok nije preležala kovid i potom primila vakcinu, ne žali zbog svih ličnih stvari kojih se odrekla i kaže da joj je pandemija donela ogromno

Društvo

30.05.2022 u 09:13

Pandemija „zarobila” u domovima i zaposlene i štićenike

Pandemiju virusa korona sistem socijalne zaštite u našoj zemlji dočekao je sa manjkom zaposlenih, povećanim obimom posla, nedostatkom resursa u zajednici i lošim imidžom u javnosti. Mnoge ustanove socijalne zaštite bile su angažovane 24 časa dnevno sedam dana u nedelji, a veliki broj zaposlenih u domovima za stare ili ustanovama socijalne zaštite odlazio je u četrnaestodnevni ili jednomesečni preventivni karantin, zajedno sa svojim štićenicima, kako bi se sprečilo da virus prodre u domove gde se nalaze najranjiviji. Ipak, istraživanje sprovedeno u drugoj godini pandemije na uzorku od 1.267 zaposlenih u sistemu socijalne zaštite pokazalo je da je gotovo svaki deseti izgubio svog kolegu zbog kovida 19, a brojke takođe govore da je skoro 40 procenta zaposlenih u ovom sektoru bilo zaraženo

Društvo

25.05.2022 u 19:40

Oko 40 odsto porodica u Srbiji ima dvoje dece

Najveći broj porodica u Srbiji ima samo jedno dete, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Oko 40 odsto porodica ima dvoje dece, svega 6,7 procenta njih odlučuje se na troje dece, četvoro mališana odrasta u 1,4 odsto domaćinstava, dok je broj roditelja koji imaju četvoro, petoro ili više dece na nivou statističke greške. Teret samohranog roditeljstva nosi oko 13,7 odsto majki i 3,6 procenta očeva u našoj zemlji, a gotovo svaki treći bračni par nema decu. Uvreženo mišljenje da se deca ne rađaju u soliterima, već na selu demantuje zvanična statistika koja upozorava da najveći broj porodica bez naslednika živi u ruralnim krajevima naše zemlje. Dan porodice, koji se obeležava u celom svetu uvek bude povod da se prelistaju podaci, kao što to i činimo, ponešto zaključi i

Svet

22.05.2022 u 20:05

Izbeglicama iz Ukrajine veoma je važna psihološka podrška

Od našeg specijalnog izveštača Varšava – Od početka ratnih sukoba u Ukrajini, iz ove zemlje izbeglo je više od pet miliona ljudi, od kojih je preko 3,3 miliona njih utočište pronašlo u Poljskoj. S obzirom na to da je po ukrajinskom zakonu muškarcima zabranjeno da napuštaju zemlju dok traje ratno stanje, u kilometarskim izbegličkim kolonama uglavnom se nalaze žene i deca, koje je rat razdvojio od njihovih najmilijih – očeva, muževa, braće i ostalih muških članova porodice. Portparol UNHCR-a u Poljskoj Rafael Kostrzinski podseća da su u svakom ratnom sukobu žene i deca pod posebnim rizikom: počev od toga da budu žrtve silovanja ili trgovine ljudima, pa sve do mogućnosti da budu svedoci stravičnih ratnih zločina i razaranja. Zbog toga im je potrebna i psihološka podrška, a agencija Ujedinjenih nacija

Društvo

20.05.2022 u 19:00

U školskim klupama u Poljskoj oko 200.000 đaka iz Ukrajine

Od našeg specijalnog izveštača Varšava – Petnaestogodišnji Miša Nikolenko iz Kijeva već mesec i po dana pohađa srednju ekonomsku školu u Lublinu, gradu smeštenom u blizini granice sa Ukrajinom, koji je primio nekoliko desetina hiljada izbeglica iz ratnog vihora. Školovanje u glavnom gradu Ukrajine Miša je prekinuo početkom aprila, kada je postalo jasno da se ratni sukobi neće smiriti, a njegovi roditelji ostali su u Ukrajini. Iako neprestano razmišlja o njihovoj bezbednosti, srećan je što je dobio priliku da nastavi svoje školovanje u Poljskoj, a u savladavanju školskog gradiva ima pomoć prevodioca. I Ivona Stukalo sa još pedeset drugara iz Ukrajine već mesec i po dana uči poljski jezik u posebnim odeljenjima srednje ekonomske škole u Lublinu. – Nije teško učiti jezik, jer je

Društvo

17.05.2022 u 19:47

Na SOS telefone u protekloj godini upućeno 18.765 poziva

Od 30 ženskih nevladinih organizacija koje rade u našoj zemlji, 24 pružaju uslugu SOS telefona za žene žrtve nasilja, a istraživanje Viktimološkog društva Srbije govori da su tokom protekle godine svi SOS telefoni primili ukupno 18.765 poziva, a za pomoć su se obratile 4.332 osobe. Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, organizovanoj povodom 16. maja, Međunarodnog dana SOS telefona, istakla predstavnica ove organizacije Jasmina Nikolić, finansijska podrška za kontinuirani rad ovih telefona uglavnom dolazi od stranih donatora – 75 odsto ih finansira se na taj način, dok svega četvrtina ženskih nevladinih organizacija novac dobija iz budžeta lokalnih samouprava. – SOS telefonske linije su među najvažnijim uslugama za žene koje su preživele nasilje, jer se njima žrtve

Svet

15.05.2022 u 17:17

San o povratku u stari dom

Od našeg specijalnog izveštača Varšava – Četrdesetsedmogodišnja Ukrajinka Svetlana Šelehanj bila je sigurna da nikada neće otići iz rodne Baraklije, grada smeštenog u srcu Harkovske oblasti, ali život je, nažalost, imao drugačije planove za nju. Nakon što su na njen grad počele da padaju bombe, Svetlana je 27. aprila uspela da u ranac stavi samo lična dokumenta i sa sestrom se pridruži koloni ljudi koji su hrlili put Poljske. U ovim trenucima ona se nalazi pred nerešivom dilemom – ako ostane u Poljskoj, rizikuje da u Barakliji izgubi posao, koji je njen jedini izvor sredstava za život. Ako se vrati, rizikuje da izgubi život. Ana Kanjenska (38) iz Kijeva, koja je s majkom, sestrom i njenom decom pobegla iz ratnog pakla Ukrajine i sada živi u zgradi bivšeg varšavskog sajma „Ptak

Svet

15.05.2022 u 17:02

Glava u torbi, život u rancu

Od našeg specijalnog izveštača Varšava, granični prelaz Dorohusk – Od početka ratnih sukoba u Ukrajini iz ove zemlje je izbeglo skoro šest miliona ljudi, od kojih je preko 3,3 miliona utočište pronašlo u Poljskoj. Prema podacima UNHCR-a, u ovoj zemlji trenutno boravi između milion i milion i po izbeglica – uglavnom žena i dece, a poljsku granicu svaki dan pređe oko 20.000 ljudi. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Poljske Lukaš Jasina ističe da su proteklih nekoliko meseci bili najteži u životu svakog Poljaka posle Drugog svetskog rata i dodaje da do 24. februara niko zaista nije verovao da će Rusija napasti Ukrajinu, uprkos informacijama koje su dobijali od dobro obaveštenih izvora. Najgori scenario se, nažalost, obistinio i reka izbeglica zapljusnula je granice Evrope. Preko tri miliona

Društvo

06.05.2022 u 20:01

Prošle godine 570 prijava zbog nasilja u školama

Bez obzira na činjenicu da su zbog pandemije virusa korona đaci veći deo prošle godine nastavu pratili preko onlajn platforme ili je pohađali po kombinovanom modelu – jedan dan u školi, a drugi kod kuće, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prijavljeno je čak 570 situacija nasilja, koje su obrazovne ustanove dužne da prijave ministarstvu, odnosno nadležnoj školskoj upravi. Kako u razgovoru za naš list ističe docent dr Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju, od početka ove godine na adresu Ministarstva prosvete stiglo je 212 prijava situacija takozvanog trećeg nivoa nasilja.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević