Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

13.07.2021 u 19:33

Za trećinu manje venčanja, ali i razvoda

Nema sumnje da je pandemija virusa korona mnogima pokvarila planove za venčanje ili ih odvratila od odlaska kod matičara jer je prošle godine sklopljeno gotovo 12.000 brakova manje nego 2019. godine. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je u 2020. godini svega 23.599 mladenaca zvanično uplovilo u bračne vode, što znači da je u matične knjige venčanih upisana čak trećina manje brakova u odnosu na prethodnu godinu. Broj crkvenih venčanja praktično je preplovljen, a ovako dramatičan pad broja venčanja sociolozi tumače podatkom da u našoj kulturi i tradiciji dominiraju velike svadbe od 200 do 300 zvanica, koje niko nije smeo da pravi plašeći se da će se gosti zaraziti koronom, a mladenci završiti u zatvoru. Kod demografa ovaj podatak budi pesimizam – oni strahuju da će

Društvo

12.07.2021 u 17:10

Tek petina mladih primila vakcinu

Više od polovine naših ljudi već je primilo vakcinu ili je sigurno da će se imunizovati, a svega sedam odsto njih tvrdi „da se sigurno neće vakcinisati”. Iako su protivnici vakcinacije u stvarnosti u manjini i bez obzira na činjenicu da su oni veoma aktivni i agresivni na socijalnim mrežama, zabrinjava podatak da čak trećina naših građana nije sigurna da li treba da se vakciniše, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja Laboratorije za istraživanje individualnih razlika pri Filozofskom fakultetu u Beogradu i agencije „Ipsos”. Rezultati ovog istraživanja pretočeni su u brošuru „Kako komunicirati o vakcinaciji protiv kovid 19”, čiji je cilj, kako navode njeni autori, da obaveštava o raspoloženju javnosti kada je reč o vakcinama protiv virusa korona, opisuje tipične brige naših

Društvo

07.07.2021 u 21:00

Porodiljama četiri meseca garantovan minimalac

Iako su narodni poslanici usvojili dugo čekane Izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom, koji je stupio na snagu 1. jula 2018. godine i čijom su primenom oštećene brojne porodilje, stiče se utisak da će mame u Srbiji još dugo čekati na pravedniju raspodelu republičkog budžeta. Naime, novim izmenama i dopunama zakona sve porodilje u Srbiji dobiće garantovani minimalac, ali – samo za prva tri meseca bebinog života, a ne celu godinu, s obzirom na to da je zakonodavac pre nekoliko godina odsustvovanje s posla zbog rođenja deteta podelio na porodiljsko odsustvo, koje se otvara 45 dana, odnosno 28 dana pre termina određenog za porođaj i traje četiri meseca, i tzv. odsustvo radi nege deteta, koje traje od trećeg do dvanaestog meseca detetovog života. To u prevodu znači

Društvo

05.07.2021 u 20:21

Dete žrtva nasilja ne sme biti i žrtva pravosudnog postupka

Svake godine oko 900 mališana, sticajem nesrećnih životnih okolnosti, postanu žrtve krivičnog dela i prinuđeno je da nekoliko puta daju iskaz o traumatičnom iskustvu koje su doživeli pred predstavnicima različitih institucija: počevši od policije, preko tužilaštva, pa sve do suda. Njihov položaj dodatno problematizuje činjenica da je najveći broj njih bio žrtva seksualnog zlostavljanja ili fizičkog nasilja i da su jedini svedoci traumatičnog događaja. S obzirom na to da deci, kao i odraslima, odlazak u policiju, tužilaštvo ili sud predstavlja veoma stresno iskustvo, kancelarija Unicefa u Srbiji upozorila je da se pravosudni sistem mora prilagoditi specifičnim potrebama deteta. Čelnici agencije UN za prava deteta podsećaju da deca ne smeju biti izložena višestrukom saslušavanju i

Društvo

02.07.2021 u 17:49

Najmanje rođenih beba od početka 20. veka

U Srbiji je tokom protekle godine umrlo čak 15.195 ljudi više nego 2019, a najveći porast broja umrlih beleži se u poslednjem mesecu 2020. godine. Naime, u decembru je preminulo čak 8.518 ljudi više nego istog meseca godinu dana ranije, što predstavlja porast od 97 odsto. Osim toga, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je tokom prethodne godine čak 10.356 osoba umrlo od „bolesti koje mogu da se dovedu u vezu s kovidom 19”, iako je Ministarstvo zdravlja Srbije 1. januara saopštilo da je od posledica virusa korona u 2020. godini preminulo 3.211 osoba. To znači da je kovid 19 postao treći uzročnik smrtnosti naše populacije, a rodna statistika svedoči da je bolest bila fatalnija po muškarce nego po žene – od posledica kovida 19 preminulo je 3.727 žena i 6.629 muškaraca.

Društvo

02.07.2021 u 14:10

Koliko su teški uslovi za decu u ustanovama socijalne zaštite

Pogleda uprtog u sivilo plafona, bez mogućnosti da ustanu iz kreveta, zagrle plišanog mecu, izađu u dvorište ili se poigraju sa drugom decom, stotine mališana sa smetnjama u razvoju detinjstvo provode u metalnim krevetima sa visokim rešetkama u ustanovama socijalne zaštite, osuđeni na socijalnu smrt. Život dece sa različitim oblicima invaliditeta, koju su roditelji predali na staranje državi ili su ih se potpuno odrekli, lišen je bilo kakvog smisla: iako su nahranjena, okupana i presvučena, jer nikada nisu ugledala svetlo dana, niti su otišla u park, vrtić ili školu, upozorava se u najnovijem izveštaju Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI) pod nazivom „Zaboravljena deca Srbije”. Kako u razgovoru za naš list podseća Snežana Lazarević, predstavnica ove nevladine

Društvo

21.06.2021 u 08:37

I očevima je potrebna podrška u roditeljstvu

Iako je Zakon o radu još 2001. godine dozvolio očevima u Srbiji da uzmu odsustvo radi nege deteta, brojke govore da je procenat tata koji koristi tzv. porodiljsko odsustvo i dalje na nivou statističke greške, s obzirom na to da tek svaki dvestoti otac u Srbiji koristi ovu zakonsku mogućnost. Rezultat toga je da oba partnera pate – očevima nedostaje čvršća emocionalna veza s decom, a majke osećaju da nisu u stanju da se istovremeno ostvare na porodičnom i profesionalnom planu. Međutim, ovo relativno sporo „uključivanje” u očinsku ulogu ne znači da muškarci nemaju interesa ili motivacije da učestvuju u roditeljstvu. Naprotiv, podaci pokazuju da skoro 90 odsto muškaraca u Srbiji želi da provodi više vremena s decom. Štaviše, trećina očeva kaže da bi napustila posao da bi brinula o deci ako

Društvo

11.06.2021 u 21:22

Nekoliko stotina dece u Srbiji zvanično ne postoji

Iako Ustav Srbije i međunarodne konvencije svakom detetu garantuju pravo na upis u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, u našoj zemlji živi nekoliko stotina dece bez imena i ličnih dokumenata, koja zbog toga ne mogu da ostvare nijedno pravo iz oblasti socijalno-zdravstvene zaštite. Osim što nemaju pravo na zdravstvenu knjižicu, ne mogu da dobiju ni roditeljski dodatak koji po zakonu pripada svakom novorođenom detetu, kao ni dečji dodatak koji dobijaju materijalno ugrožena deca, a ne mogu da budu upisana ni u osnovnu školu – iako je osmogodišnja škola zakonska obaveza za svu decu u Srbiji. Ako imaju dovoljno sreće da im blagonakloni direktor škole „progleda kroz prste” i upišu se u školu, ne mogu da dobiju svedočanstvo o završenom osnovnom školovanju jer nemaju lična dokumenta.

Društvo

10.06.2021 u 09:08

Kako se kaže za žene u rodno senzitivnom jeziku – borci ili borkinje

Kada je dr Valentina Bošković Marković, profesorka engleskog jezika na Univerzitetu „Singidunum” u Beogradu, pre šest godina sprovela istraživanje u želji da sazna da li njeni studenti koriste rodno senzitivan jezik, čak 97 odsto njih odgovorilo je da nikad nije čulo za pojam rodno osetljiv jezik. Šest godina kasnije više od polovine njih ne samo da je čulo za ovaj pojam već je umelo i da ga objasni. Kako u razgovoru za naš list ističe dr Valentina Bošković Marković, ohrabruje i podatak da je u odnosu na 2015. godinu upotreba pogrdnih naziva za imenovanje žena značajno smanjenja – sadašnji akademci ne samo da ne koriste termine kao što su „polovnjača” i „torokuša”, već vrlo često i ne znaju njihovo značenje. Zanimljivo je i to što su pre samo šest godina službenicu MUP-a studenti nazivali „pandurkom”,

Društvo

06.06.2021 u 09:30

Stari često imaju osećaj da su na teretu društvu

U Srbiji je proteklih godina zabeležen porast siromaštva među najstarijim građanima, a više od 40 odsto njih ima penziju manju od 20.000 dinara. Osim materijalne oskudice, najstariji građani Srbije imaju doživljaj da su na teretu društvu i da ih njihovi sugrađani doživljavaju kao bolesne članove koji su zavisni od tuđe nege i brige. Ako se ima na umu podatak da se skoro 60 odsto starijih oseća neravnopravno u odnosu na druge građane, ne treba da čudi što su pritužbe zbog diskriminacije na osnovu starosne dobi bile na drugom mestu po brojnosti tokom 2020. godine, pokazuje poseban godišnji izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih građana i građanki u Srbiji. – Ako su rasizam i antisemitizam bili dominantni oblici diskriminacije u prošlom veku, ejdžizam

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević