„Pavlovićeva mast” ne leči koronu

Uprkos činjenici da je Svetska zdravstvena organizacija jasno istakla da se „ivermektin”, koji se koristi protiv glista i parazita, ne sme primenjivati u lečenju obolelih od virusa korona, već samo u kliničkim studijama, u Srbiji je trenutno najpopularnija vajber grupa LRNE – Lekari i roditelji za nauku i etiku, koja propagira upotrebu ovog leka. Uz to, razmenjuju se i „saveti” za lečenje obolelih i šire dezinformacije vezane za virus, vakcinaciju, zaražavanje i epidemiološke mere. Koliku opasnost predstavlja i to što u ovoj grupi ima čak i profesora medicinskog fakulteta, govori i podatak da je grupa koja je u četvrtak imala 8.000 članova u subotu po podne dostigla broj od 11.500 ljudi.

Na domaćem terenu lekari vode još jednu bitku: uporno pokušavaju da objasne kako „Pavlovićeva mast” ne predstavlja odbranu od respiratornih infekcija, nakon što je jedan od učesnika antivakserskih uličnih protesta savetovao da omiljenu dečju kremu protiv ojeda treba stavljati u nos.

Da li se treba čuditi ovim pojavama ako znamo da su naši sugrađani i pre pojave kovida 19 dijagnozu za mnoge svoje boljke tražili kod „dr Gugla”, a umesto lekova kupovali pomoćna lekovita sredstva?

„Strah od zaraze i bolnice, povišena smrtnost i nedostatak uspešnog leka čini da ljudi budu mnogo oprezniji u pogledu zdravlja i čuvaju ga svim sredstvima. Internet se pretvorio u onlajn apoteku, a nepoverenje u zvaničnu medicinu predstavlja ekstenziju egzistencijalnog straha. Čovek se hvata za slamku, traži rešenje, a neki veruju da je lek nadohvat ruke, da je jeftin i da zbog toga farmaceutske kuće kriju tajnu. Kod ljudi se javlja potreba da uzmu stvar u svoje ruke i sami učine ono što mogu – tako se stvara iluzija kontrole. Nekritično korišćenje lekova potencijalno je štetno, pogotovo kod ljudi s hroničnim bolestima, a suplementi mogu da stvore lažan doživljaj zaštite. Dobar san, odlična ishrana, fizička aktivnost i borba sa stresom deluju bolje na jačanje imuniteta od bilo kog suplementa”, kaže dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut.

Na konstataciju da je epidemija morbila 2017–2018. godine uzela petnaest života i pitanje kako objasniti činjenicu da je antivakserski pokret i pre pandemije virusa korona bio toliko snažan iako su brojna naučna istraživanja demantovala činjenicu da MMR vakcina izaziva autizam, naš sagovornik objašnjava:

„Jedan od značajnih objašnjenja dao nam je nobelovac Danijel Kaneman, koji kaže da se ljudi mnogo više boje da će im dete umreti od vakcine nego od bolesti. Jer ako se nešto dogodi detetu posle vakcine, roditelji su odgovorni za svoju odluku. Zato oni odlučuju da je bolje da ostanu pasivni i čekaju. Ljudi pod stresom razmišljaju brzo, refleksno, isključuje se spor, nameran i svestan napor procene rizika i koristi od vakcine. Tako pojedinačni primer štete postaje efikasniji i privlači više pažnje na internetu od svih naučnih činjenica. Pobijanje tvrdnji o povezanosti MMR vakcine i autizma smanjilo je pogrešne percepcije da vakcine uzrokuju autizam, ali nije promenilo mišljenje roditelja koji su imali najnepovoljnije stavove prema vakcini.”

Teorije zavere nisu kolateralna posledica korone, postojale su i ranije. Činjenicu da u njih veruje između dvadeset i trideset odsto naših sugrađana dr Ilić tumači u svetlu teze da teorije zavere eskaliraju u vremenima kriza, a razvojem društvenih mreža dobijaju pun zamah.

„Ove teorije su privlačne jer zadovoljavaju važne psihološke motive, a potreba za znanjem, informacijama i istinom odraz je želje za sigurnošću u vreme nesigurnosti i neizvesnosti. Istraživanja pokazuju da se osobe, kada nemaju doživljaj kontrole nad situacijom, osećaju nemoćno i razočarano i lakše se okreću teorijama zavere. S druge strane ako imate informacije do kojih ste prvi došli, potreba za jedinstvenošću može dati osećaj superiornosti i visokog samopoštovanja, a istovremeno učvršćuje položaj u grupi kojoj pripadate. Ukoliko postoji i doživljaj da je ta grupa potcenjena, jača doživljaj da je ona zapravo dobra i moralna, a da su drugi zli i pokušavaju da unište sve ostale”, navodi naš sagovornik.

Kako možemo da razumemo činjenicu da skoro petina naših sugrađana, nakon godinu i po dana pandemije, i dalje odbija da se vakciniše protiv virusa korona?

„Uz strah od igle kod nekih ljudi, kod većine nevakcinisanih osećaj neizvesnosti, doživljaj gubitka slobode, nemoć i preduga izloženost strahu dovode do toga da se na svaki oblik novog pritiska i naredbe reaguje otporom i inatom. Kada se u medicinu uplete politika, ekonomski interesi i zloupotreba statistike, gubitak poverenja postaje ključan. Pristrasnost potvrđivanja, predanost ličnim uverenjima i odbacivanje svega što nije u skladu s već postojećim uverenjem, održava naše stavove bez obzira na činjenicu da korist od vakcine višestruko nadmašuje broj i vrstu neželjenih dejstava. Svaki spoljni napad samo ojačava naša uverenja, a neodlučnost i prolongiranje vakcinacije principijelno nam čuva obraz i smanjuje odgovornost za odluku. Trenutni način informisanja o vakcinama u kojem se pojačava strah od smrti, doživljaj gubitka slobode, ispravljanje lažnih tvrdnji, ubeđivanje i pretnje su kontraproduktivni. Poruke treba uskladiti s razumevanjem temeljnih motiva kako bi se razmotrile nove informacije, a da to ne dovede u pitanje osećaj gubitka sebe ili pripadnosti grupi. Ovakav, pozitivan pristup nije isključiva odgovornost samo naučnika – cela zajednica treba da se uključi u ovom istorijskom trenutku”, odgovara Ilić.