Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

23.05.2022 u 08:39

Rad u crvenoj kovid zoni najviše opteretio lekare

U Vojvodini na 100.000 stanovnika dolazi 249 lekara, dok u Austriji o istom broju građana brine čak 530 doktora. Istovremeno, u severnoj srpskoj pokrajini primetna je i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta u zdravstvenim ustanovama. Daleko od lagodne, situaciju je iskomplikovala i epidemija kovida 19, pa je samo tokom 2020. godine više od četvrtine zdravstvenih radnika obolelo od novog virusa korona. Zbir svih ovih rezultata pokazao je da je neophodno strateško planiranje kadrova, organizacije posla i podrške kako bi se zaštitilo zdravlje zdravstvenih radnika, a samim tim i stanovništva. Ovo je zaključak jučerašnjeg panela koji je Institut za javno zdravlje Vojvodine organizovao povodom Evropske nedelje javnog zdravlja. – U Vojvodini ima dovoljno lekara kada je reč o službi za

Društvo

20.05.2022 u 21:00

Javno zdravlje na udaru klimatskih promena

Kako klimatske promene utiču na zdravlje i šta lekari predlažu kad je reč o očuvanju životne sredine, bila je tema nedavnog onlajn panela koji je Institut za javno zdravlje Vojvodine organizovao povodom Evropske nedelje javnog zdravlja. Sve je vidljivija veza između klime i kardiovaskularnih, respiratornih bolesti, karcinoma respiratornog trakta, dijabetesa, uvećavanja vektorskih zaraznih bolesti. Zato statistika o prosečnom godišnjem povećanju temperature, kvalitetu voda, stanju vazduha, problemima sa odlaganjem otpada nije važna samo borcima za zaštitu prirode, već i lekarima koji brinu o javnom zdravlju. Povećanje temperature jedan je od osnovnih elemenata koji se prati, a zavisi od korišćenja fosilnih goriva, rekla je dr Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu

Društvo

17.05.2022 u 13:28

Zrenjanin sa 700.000 dinara finansira lov na šakale

Vlast u Zrenjaninu izdvojila je 700.000 dinara iz lokalnog fonda za zaštitu životne sredine za finansiranje lovačkih udruženja u akciji „suzbijanja šakala”. Da bi dobili novac za ubijanje ove divlje vrste pasa registrovana udruženja moraju da, među drugom konkursnom dokumentacijom, podnesu i predloge kako će to uraditi, odrede budžet i opišu kako će utrošiti taj novac. Ko će u ovom projektu učestvovati i koliko će novca dobiti odlučiće komisija, a cilj je, kako je navedeno u oglasu, zaštita ljudi i životinja na području Zrenjanina. Za „Politiku” u ovoj opštini nisu odgovorili zašto su se odlučili da raspišu ovakav konkurs. Ali kako su ranije nadležni objašnjavali vojvođanskim medijima problem je u povećanoj brojnosti ovih divljih pasa i njihovom sve češćem silasku u grad kako bi na deponijama

Društvo

20.04.2022 u 20:14

Zbog sakupljanja otrova ugrožen poskok

Ministarstvo zaštite životne sredine stavilo je zabranu na sakupljanje barske perunike, trepljastog, planinskog i rumelijskog kantariona, crne čemerike, ali i medicinske pijavice, šumske kornjače i poskoka. I to na teritoriji cele Srbije, dok u pojedinim delovima zemlje crveno svetlo važi za sakupljanje žaba i puževa. Zbog čega? Do ugrožavanja ovih vrsta, kako za „Politiku” objašnjavaju u Zavodu za zaštitu prirode, došlo je zbog njihovog skupljanja što zbog jela, a što iz medicinskih i komercijalnih razloga. Zato je, prema Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, zaštićeno 97 vrsta, među kojima su najbrojnije biljke – ima ih 63. Zaštićene su još i gljive, određeni lišajevi, neki gmizavci, tri vrste vodozemaca i četiri vrste beskičmenjaka. – Posledice

Društvo

28.03.2022 u 21:04

„Izađi u bar” i „Mauntin vejs” pobednici konkursa RISE

Aplikacija za pomoć na ski-stazi i bar u kojem bi se za posao konobara i barmena obučavale LGBTI osobe – pobednički su projekti u okviru programa za socijalne preduzetnike RISE, koji sprovodi organizacija „Smart kolektiv”. Četiri meseca kandidati su razvijali ideje, istraživali tržište, otkrivali tajne marketinga i javnog nastupa kako bi baš oni dobili priliku da kreiraju poslovna rešenja za određene društvene probleme. Gužve na skijalištima i unapređenje bezbednosti na planini bili su polazna tačka tima studentkinja Fakulteta organizacionih nauka (FON) koje su osmislile aplikaciju „Mauntin vejs”. – Ideja je nastala baš na stazi, dok sam bila na skijanju. Iako je prvenstveno zamišljena kao pomoć u orijentaciji, ona bi koristila i za informacije o gužvama na stazi, pružala bi informacije

Društvo

11.03.2022 u 22:05

Zalihe krvi stabilnije, ali dobrovoljci i dalje neophodni

Bolja epidemijska situacija uticala je i na poboljšanje stanja sa zalihama krvi u Institutu za transfuziju krvi Srbije (ITKS). Prethodnih dana, zahvaljujući manifestacijama koje podstiču dobrovoljce da daju krv, ova ustanova beležila je preko 300 davanja. Međutim, ovakvih dana godišnje je potrebno mnogo više kako bi ITKS mogao da odgovori na sve zahteve. – Trenutno su u blagom deficitu nulta pozitivna i B negativna krvna grupa. Stabilnijim rezervama doprinele su manifestacije koje se tradicionalno organizujemo povodom Međunarodnog dana žena „Ništa bez žena”, kada je u sali instituta krv dalo 196 osoba. Takođe, velika akcija koju smo organizovali s Fudbalskim klubom Partizan, koji je za sve ljubitelje svog tima pripremio kartu za utakmicu FK Partizan – FK Fejnord, doprinela je

Društvo

06.03.2022 u 19:54

Srpska heroina u američkoj verziji

U ratu bombaš i jurišnik koji je bio u stanju da sam zarobi 23 neprijateljska vojnika, a u miru šnajderka koja je odgajala i svoju i decu svojih rođaka. Borac u balkanskim i heroina Velikog rata, više puta ranjavana i dvanaest puta odlikovana, a u godinama nakon nemira čistačica Hipotekarne banke, koja je vratila stranu nacionalnu penziju. S puškom Milun, u svim ostalim prilikama – Milunka Savić (1892–1973). Kada su zaćutali meci, zaćutalo se i o njoj. Prvo spomen-obeležje dobila je 22 godine nakon smrti, i to u rodnom kraju, Jošaničkoj Banji podno Kopaonika. A ravno četiri decenije bilo je potrebno da njene kosti budu premeštene sa Novog groblja u Aleju velikana. Danas je situacija drugačija – o Milunki Savić mediji češće i rado pišu, snimljeni su brojni dokumentarci,

Zdravlje

03.03.2022 u 20:46

Peticija „Donorstvo je herojstvo” predata Ministarstvu zdravlja

Peticija „Donorstvo je herojstvo”, koju je za dve nedelje potpisalo više od 11.000 ljudi, a čiji je cilj poboljšanje procedura u vezi s presađivanjem organa, predata je juče Ministarstvu zdravlja. Kako je na konferenciji za medije objasnila inicijatorka ove peticije Ivana Jović, koja i sama čeka poziv na transplantaciju zbog policističnih bubrega, glavni zahtev je imenovanje koordinatora transplantacije u svim bolnicama koji bi porodice potencijalnog donora pitao za saglasnost. – Verujem da bi članovi porodice preminulih odgovorili potvrdno na pitanje o doniranju organa, ali je problem u tome što ih retko ko to pita – dodaje je Ivana Jović. Koliko je

Društvo

22.02.2022 u 19:49

Nema neozbiljne planine, ni bezopasnog terena

Pomagali su tokom NATO agresije na našu zemlju, Kraljevčanima kada ih je zadesio jak zemljotres, Obrenovčanima tokom poplava, tu su svakodnevno za one koji se povrede na ski-stazi, zalutaju na planini... Za 70 godina, koliko je prošlo od kada je osnovana Gorska služba spasavanja Srbije (GSS), spasli su više desetina hiljada povređenih. Ideju o osnivanju pokrenuli su kruševački planinari, i to kako bi brzo pomogli alpinistima koji se nađu u nevolji. Danas je oko 250 spasilaca spremno da pruži pomoć u jamama i pećinama, kanjonima, na brzim vodama... – Opis rada se mnogo promenio u odnosu na 1952. godinu, kada je GSS i osnovan po uzoru na slovenačku gorsku službu. Promenilo se mnogo toga i u poslednjih 15 godina. Dolaskom interneta obim našeg posla se uvećao jer sada zahvaljujući

Društvo

17.01.2022 u 23:27

Zidovi Beograda – od Miterana do Mladića

Prašina koju je podigao lik Ratka Mladića oslikan na zgradi u Beogradu izazvala je napetost između onih koji ga smatraju ratnim zločincem i onih koji ga nazivaju herojem. Ali, tenzije nisu bile ni blizu kao one koje je 1933. izazvao mural Dijega Rivere u Njujorku, kada su negodovali i oni koji su prezirali komunizam, ali još više oni koji su se gnušali cenzure. Naime, čuveni meksički slikar je gotovo neprimetno, ali radikalno, izmenio mural koji je trebalo da krasi novi Rokfelerov poslovni centar u srcu Menhetna. I to tako što je, u okviru slike koja sumira jednu eru, dodao ikonu komunizma – Vladimira Lenjina. Za Riveru to je bio odgovor na kritike da se prodao američkim kapitalistima, budući da je ovaj član Komunističke partije pre Rokfelera radio i niz murala za „Ford”. Rivera je odbio

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Višnja Aranđelović