Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Вишња Аранђеловић

Друштво

23.05.2022 у 08:39

Рад у црвеној ковид зони највише оптеретио лекаре

У Војводини на 100.000 становника долази 249 лекара, док у Аустрији о истом броју грађана брине чак 530 доктора. Истовремено, у северној српској покрајини приметна је и недовољна искоришћеност капацитета у здравственим установама. Далеко од лагодне, ситуацију је искомпликовала и епидемија ковида 19, па је само током 2020. године више од четвртине здравствених радника оболело од новог вируса корона. Збир свих ових резултата показао је да је неопходно стратешко планирање кадрова, организације посла и подршке како би се заштитило здравље здравствених радника, а самим тим и становништва. Ово је закључак јучерашњег панела који је Институт за јавно здравље Војводине организовао поводом Европске недеље јавног здравља. – У Војводини има довољно лекара када је реч о служби за здравствену

Друштво

20.05.2022 у 21:00

Јавно здравље на удару климатских промена

Како климатске промене утичу на здравље и шта лекари предлажу кад је реч о очувању животне средине, била је тема недавног онлајн панела који је Институт за јавно здравље Војводине организовао поводом Европске недеље јавног здравља. Све је видљивија веза између климе и кардиоваскуларних, респираторних болести, карцинома респираторног тракта, дијабетеса, увећавања векторских заразних болести. Зато статистика о просечном годишњем повећању температуре, квалитету вода, стању ваздуха, проблемима са одлагањем отпада није важна само борцима за заштиту природе, већ и лекарима који брину о јавном здрављу. Повећање температуре један је од основних елемената који се прати, а зависи од коришћења фосилних горива, рекла је др Сања Бијеловић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију

Друштво

17.05.2022 у 13:28

Зрењанин са 700.000 динара финансира лов на шакале

Власт у Зрењанину издвојила је 700.000 динара из локалног фонда за заштиту животне средине за финансирање ловачких удружења у акцији „сузбијања шакала”. Да би добили новац за убијање ове дивље врсте паса регистрована удружења морају да, међу другом конкурсном документацијом, поднесу и предлоге како ће то урадити, одреде буџет и опишу како ће утрошити тај новац. Ко ће у овом пројекту учествовати и колико ће новца добити одлучиће комисија, а циљ је, како је наведено у огласу, заштита људи и животиња на подручју Зрењанина. За „Политику” у овој општини нису одговорили зашто су се одлучили да распишу овакав конкурс. Али како су раније надлежни објашњавали војвођанским медијима проблем је у повећаној бројности ових дивљих паса и њиховом све чешћем силаску у град како би на депонијама

Друштво

20.04.2022 у 20:14

Због сакупљања отрова угрожен поскок

Министарство заштите животне средине ставило је забрану на сакупљање барске перунике, трепљастог, планинског и румелијског кантариона, црне чемерике, али и медицинске пијавице, шумске корњаче и поскока. И то на територији целе Србије, док у појединим деловима земље црвено светло важи за сакупљање жаба и пужева. Због чега? До угрожавања ових врста, како за „Политику” објашњавају у Заводу за заштиту природе, дошло је због њиховог скупљања што због јела, а што из медицинских и комерцијалних разлога. Зато је, према Уредби о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне, заштићено 97 врста, међу којима су најбројније биљке – има их 63. Заштићене су још и гљиве, одређени лишајеви, неки гмизавци, три врсте водоземаца и четири врсте бескичмењака. – Последице нестручног и

Друштво

28.03.2022 у 21:04

„Изађи у бар” и „Маунтин вејс” победници конкурса РИСЕ

Апликација за помоћ на ски-стази и бар у којем би се за посао конобара и бармена обучавале ЛГБТИ особе – победнички су пројекти у оквиру програма за социјалне предузетнике РИСЕ, који спроводи организација „Смарт колектив”. Четири месеца кандидати су развијали идеје, истраживали тржиште, откривали тајне маркетинга и јавног наступа како би баш они добили прилику да креирају пословна решења за одређене друштвене проблеме. Гужве на скијалиштима и унапређење безбедности на планини били су полазна тачка тима студенткиња Факултета организационих наука (ФОН) које су осмислиле апликацију „Маунтин вејс”. – Идеја је настала баш на стази, док сам била на скијању. Иако је првенствено замишљена као помоћ у оријентацији, она би користила и за информације о гужвама на стази, пружала би информације

Друштво

11.03.2022 у 22:05

Залихе крви стабилније, али добровољци и даље неопходни

Боља епидемијска ситуација утицала је и на побољшање стања са залихама крви у Институту за трансфузију крви Србије (ИТКС). Претходних дана, захваљујући манифестацијама које подстичу добровољце да дају крв, ова установа бележила је преко 300 давања. Међутим, оваквих дана годишње је потребно много више како би ИТКС могао да одговори на све захтеве. – Тренутно су у благом дефициту нулта позитивна и Б негативна крвна група. Стабилнијим резервама допринеле су манифестације које се традиционално организујемо поводом Међународног дана жена „Ништа без жена”, када је у сали института крв дало 196 особа. Такође, велика акција коју смо организовали с Фудбалским клубом Партизан, који је за све љубитеље свог тима припремио карту за утакмицу ФК Партизан – ФК Фејнорд, допринела је стабилнијим

Друштво

06.03.2022 у 19:54

Српска хероина у америчкој верзији

У рату бомбаш и јуришник који је био у стању да сам зароби 23 непријатељска војника, а у миру шнајдерка која је одгајала и своју и децу својих рођака. Борац у балканским и хероина Великог рата, више пута рањавана и дванаест пута одликована, а у годинама након немира чистачица Хипотекарне банке, која је вратила страну националну пензију. С пушком Милун, у свим осталим приликама – Милунка Савић (1892–1973). Када су заћутали меци, заћутало се и о њој. Прво спомен-обележје добила је 22 године након смрти, и то у родном крају, Јошаничкој Бањи подно Копаоника. А равно четири деценије било је потребно да њене кости буду премештене са Новог гробља у Алеју великана. Данас је ситуација другачија – о Милунки Савић медији чешће и радо пишу, снимљени су бројни документарци,

Здравље

03.03.2022 у 20:46

Петиција „Донорство је херојство” предата Министарству здравља

Петиција „Донорство је херојство”, коју је за две недеље потписало више од 11.000 људи, а чији је циљ побољшање процедура у вези с пресађивањем органа, предата је јуче Министарству здравља. Како је на конференцији за медије објаснила иницијаторка ове петиције Ивана Јовић, која и сама чека позив на трансплантацију због полицистичних бубрега, главни захтев је именовање координатора трансплантације у свим болницама који би породице потенцијалног донора питао за сагласност. – Верујем да би чланови породице преминулих одговорили потврдно на питање о донирању органа, али је проблем у томе што их ретко ко то пита – додаје је Ивана Јовић. Колико је постојање

Друштво

22.02.2022 у 19:49

Нема неозбиљне планине, ни безопасног терена

Помагали су током НАТО агресије на нашу земљу, Краљевчанима када их је задесио јак земљотрес, Обреновчанима током поплава, ту су свакодневно за оне који се повреде на ски-стази, залутају на планини... За 70 година, колико је прошло од када је основана Горска служба спасавања Србије (ГСС), спасли су више десетина хиљада повређених. Идеју о оснивању покренули су крушевачки планинари, и то како би брзо помогли алпинистима који се нађу у невољи. Данас је око 250 спасилаца спремно да пружи помоћ у јамама и пећинама, кањонима, на брзим водама... – Опис рада се много променио у односу на 1952. годину, када је ГСС и основан по узору на словеначку горску службу. Променило се много тога и у последњих 15 година. Доласком интернета обим нашег посла се увећао јер сада захваљујући друштвеним мрежама

Друштво

17.01.2022 у 23:27

Зидови Београда – од Митерана до Младића

Прашина коју је подигао лик Ратка Младића осликан на згради у Београду изазвала је напетост између оних који га сматрају ратним злочинцем и оних који га називају херојем. Али, тензије нису биле ни близу као оне које је 1933. изазвао мурал Дијега Ривере у Њујорку, када су негодовали и они који су презирали комунизам, али још више они који су се гнушали цензуре. Наиме, чувени мексички сликар је готово неприметно, али радикално, изменио мурал који је требало да краси нови Рокфелеров пословни центар у срцу Менхетна. И то тако што је, у оквиру слике која сумира једну еру, додао икону комунизма – Владимира Лењина. За Риверу то је био одговор на критике да се продао америчким капиталистима, будући да је овај члан Комунистичке партије пре Рокфелера радио и низ мурала за „Форд”. Ривера је одбио

Претходна Следећа

Почетна / Вишња Аранђеловић

20.06.2026 у 01:39

Уводи се такса од 50 евра за дневни улаз у Венецију

20.06.2026 у 01:27

У паду балона у Невади више људи тешко повређено

20.06.2026 у 01:09

Пожар у ексклузивном туристичком комплексу у Доминиканској Републици

20.06.2026 у 00:59

САД:Наредна рунда преговора Либана и Израела од 23. до 25. јуна у Вашингтону

19.06.2026 у 23:35

САД са 2:0 надиграле Аустралију

19.06.2026 у 22:57

Четврта победа боксерке Саре Ћирковић