Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Hronika

17.06.2019 u 22:28

Ruka Svetog Jovana ne može biti državna imovina

Ruka Svetog Jovana Krstitelja, koja se čuva na Cetinju, i mošti Svetog Vasilija Čudotvorca na Ostrogu – ne mogu biti državna imovina Crne Gore. Iako su Turci više puta palili i pljačkali srpske svetinje i zameli trag mnogim relikvijama, manastirske riznice uspele su da sačuvaju neprocenjiva blaga. Pored desne ruke Svetog Jovana, koja je krstila Gospoda u Jordanu, Cetinjski manastir čuva i deo Časnog krsta na kojem je Hristos bio raspet. Ovde se nalaze i celokupne mošti Svetog Petra Cetinjskog Čudotvorca i ikona Presvete Bogorodice Filerimske, koja je naslikana rukom Svetog apostola Luke. Po bogatstvu duhovnog i materijalno-istorijskog blaga, riznica Cetinjskog manastira spada među tri najznačajnije riznice u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Hronika

16.06.2019 u 23:30

Zbog nepažnje na sud

Za krivicu u krivičnom pravu najčešće je potreban umišljaj, ponekad i nehat, a za krivicu u građanskom pravu dovoljna je nepažnja, koja bi se mogla uporediti s nehatom u krivičnom pravu. Teška telesna povreda, na primer, može biti naneta s umišljajem ili iz nehata, dok se tuđa imovina može uništiti iz čiste nepažnje, ali i s namerom. Krivcu se u krivičnom pravu odmerava kazna, dok se za štetu u građanskoj parnici određuje naknada. Optuženi ne mora da dokazuje nevinost za krivično delo, jer je teret dokazivanja krivice na tužilaštvu. Međutim, u parnici bi dokazivanje namere da se nanese šteta odgovaralo dokazivanju umišljaja u krivici.

Društvo

10.06.2019 u 22:55

Na radnom mestu do 70. rođendana

Radni vek u Srbiji mogao bi biti produžen do navršenih 70 godina života, za one koji to žele, ako se usvoji inicijativa za izmenu Zakona o radu, koju su prihvatili eminentni stručnjaci na savetovanju o aktuelnim pitanjima savremenog zakonodavstva, koje je završeno u petak u Budvi. Naime, zaposleni bi mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju, ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom, rečeno je na savetovanju koje organizuje Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.

Društvo

07.06.2019 u 14:54

Podeljena mišljenja pravnika o eutanaziji

Između ubistva, samoubistva i eutanazije ne postoji oštra razlika, rekao je dr Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, na savetovanju pravnika koje je juče završeno u Budvi. U diskusiji o aktuelnim novinama koje predviđa nova verzija prednacrta budućeg građanskog zakonika, pravnici su izrazili različita mišljenja i izneli suprotstavljene argumente, naročito povodom predloga o uvođenju eutanazije. – Smrt od tuđe ruke je ubistvo, smrt od svoje ruke je samoubistvo, a smrt od državne ruke je izvršenje smrtne kazne. Kada je reč o eutanaziji, izrazi kao što je „dostojanstvena smrt” i „pravo na smrt” paraju mi srce. Ovde medicinski standard prerasta u pravni standard, a to može da bude jako opasno. Da li postoji razlika između eutanazije i prestanka lečenja – zapitao je

Društvo

04.06.2019 u 22:55

Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava

Budva - Dva muškarca ili dve žene koji žive zajedno moći će da imaju ista imovinska prava kao i muškarac i žena koji žive u vanbračnoj zajednici, rečeno je juče na savetovanju pravnika „Budvanski pravnički dani“, koje se održava u Budvi u organizaciji Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske. Kako je rekla prof. dr Olga Cvejić-Jančić, u budućem građanskom zakoniku biće redefinisan pojam vanbračne zajednice. - Istopolni partneri koji žive u dugotrajnim vanbračnim zajednicama mogu da ostvare pravo na zajedničku imovinu i pravo na izdržavanje tokom trajanja i posle prestanka zajednice života i mogu da sklapaju imovinske ugovore i time uređuju svoje imovinske odnose.

Hronika

02.06.2019 u 23:30

Neimarsko pravo može da traje ceo vek

Kada je završio gradnju crkve manastira Ljubostinja kod Trstenika, zadužbinu kneginje Milice, i uklesao svoj potpis na pragu u priprati crkve, čuveni srednjovekovni graditelj Rade Neimar nije ni slutio da će u 21. veku njegovo ime nositi jedno sasvim novo pravo u srpskom građanskom zakoniku – neimarsko pravo. Evropa poznaje ovo pravo više od jednog veka, a kod nas ono nije postojalo ni u predratnim propisima. Stručnjaci će o njemu raspravljati sledeće nedelje na savetovanju „Budvanski pravnički dani”. Neimarsko pravo može da traje čak i sto godina i predstavlja nešto sasvim drugačije od onoga što obično nazivamo pravom na izgradnju nekog objekta

Društvo

01.06.2019 u 22:30

Pravo na smrt pre sudnjeg dana

Kada je australijski naučnik Dejvid Gudal odlučio da umre i otišao u Švajcarsku na eutanaziju, imao je 104 godine. Otpevao je nekoliko stihova „Ode radosti” i rekao novinarima: „Ne želim više da živim i srećan sam što imam priliku da život okončam.” Mediji su, narednog dana, 10. maja prošle godine, izvestili da je „umro srećan”. Gudal nije bio bolestan. Objasnio je da zbog starosti, fizičke slabosti i gubitka vida nije više u mogućnosti da „živi kako je nekada živeo”. Bio je najstariji naučnik u radnom odnosu, jer je penzionisan u 102. godini, otac četvoro dece, deda 12 unučadi i član grupe koja se zalaže za eutanaziju „Egzit internešenel”. Život, dostojanstvo i smrt – tri su glavne teme kada je reč o eutanaziji – pravu na mirno i bezbolno umiranje kao sastavni deo životnog puta.

Društvo

31.05.2019 u 22:45

Licencirani izvršitelji biće zaduženi za eutanaziju

Pravo na eutanaziju iz budućeg građanskog zakonika ne znači da će biti „dopušteno” ubistvo iz milosrđa iz Krivičnog zakonika. Nijedan zakon ne dozvoljava ubistvo, pa je neophodno naglasiti da niko ne bi imao pravo da prekine život teško bolesnog pacijenta bez odluke suda i procedure koja će biti strogo propisana zakonom. Posle saznanja da se u tekstu budućeg građanskog zakonika predlaže pravo na eutanaziju, „Politika” je došla i do nacrta zakona o pravu na dostojanstvenu smrt. Ovaj posebni zakon zahtevaće da budu ispunjena tri uslova za odluku suda o eutanaziji pacijenta, a ti uslovi su medicinski, humani i socijalni. „U izuzetno teškoj i dugotrajnoj medicinskoj, psihološkoj i socijalnoj situaciji umirućeg može se, na osnovu jasno, nesumnjivo i slobodno izražene volje, uvažiti zahtev

Društvo

30.05.2019 u 08:25

Legalizovanje prava na dostojanstvenu smrt

Budući građanski zakonik legalizovaće pravo na dostojanstvenu smrt, saznaje „Politika”. Posle dve godine rasprave vladina komisija za izradu ovog zakonika odlučila je da u poslednjoj verziji prednacrta propiše odredbu o mogućnosti da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost najbližih. „Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Zloupotreba prava na eutanaziju radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi predstavlja osnov za krivičnu odgovornost”, navodi se u članu 86 prednacrta građanskog zakonika. – Ako zakoni garantuju pravo na dostojanstven život

Hronika

25.05.2019 u 14:22

Kazna doživotnog zatvora stupa na snagu 1. decembra

Za trostruko ubistvo u Novom Sadu i zločine koji budu izvršeni u narednih šest meseci – ne može se izreći kazna doživotnog zatvora. Kako „Politika” saznaje, izmene Krivičnog zakonika stupaju na snagu 1. decembra. Retroaktivna primena zakona nije moguća, osim u slučajevima ako se mogu primeniti odredbe koje su blaže za učinioca krivičnog dela. Svi zločinci koji su već osuđeni na važeću najtežu kaznu od 40 godina, ne mogu zbog novog zakona „postati” doživotni robijaši. Takođe, nikome ko izvrši zločin do 1. decembra ne može biti izrečena kazna doživotnog zatvora. – U svakoj pravnoj državi, kao što je i Srbija, važi načelo zakonitosti. Nema krivičnog dela, niti kazne, bez zakona. (Nullum crimen, nulla poena, sine lege). To znači da je zakon morao postojati pre ili u vreme izvršenja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović