Pravo na smrt pre sudnjeg dana

Kada je australijski naučnik Dejvid Gudal odlučio da umre i otišao u Švajcarsku na eutanaziju, imao je 104 godine. Otpevao je nekoliko stihova „Ode radosti” i rekao novinarima: „Ne želim više da živim i srećan sam što imam priliku da život okončam.” Mediji su, narednog dana, 10. maja prošle godine, izvestili da je „umro srećan”.

Gudal nije bio bolestan. Objasnio je da zbog starosti, fizičke slabosti i gubitka vida nije više u mogućnosti da „živi kako je nekada živeo”. Bio je najstariji naučnik u radnom odnosu, jer je penzionisan u 102. godini, otac četvoro dece, deda 12 unučadi i član grupe koja se zalaže za eutanaziju „Egzit internešenel”. Život, dostojanstvo i smrt – tri su glavne teme kada je reč o eutanaziji – pravu na mirno i bezbolno umiranje kao sastavni deo životnog puta. Predlog za legalizovanje eutanazije u Srbiji naišao je na različite reakcije. Nije isto odlučiti se na smrt u starosti i biti suočen sa neizlečivom bolešću u životnom dobu koje „nije za umiranje”. Ko treba da odluči da „više nema nade”, jer nada umire poslednja, i da li su fizički bolovi i psihička patnja jači od želje za životom, samo su neka od pitanja koje nameće najava o legalizaciji eutanazije kod nas.

Ova tema izazvala je rekordan broj komentara na veb-sajtu „Politike” u ovoj nedelji. Mnogi naši čitaoci napisali su da su imali vrlo tužna iskustva sa članovima najbliže porodice koji su bili neizlečivo bolesni i dugo trpeli bolove i patnje pre nego što su umrli. Mnogi čitaoci naveli su da su razmišljali o sopstvenoj smrti, odnosno o tome da li bi želeli da imaju pravo na eutanaziju kada bi se našli u situaciji nemoći i bolova usled neizlečive bolesti.

Eutanazija na grčkom jeziku znači „dobra smrt” (eu-tanatos). Prema Vujaklijinom rečniku stranih reči i izraza, označava lako i brzo umiranje, gašenje života bez samrtnih bolova ili ublažavanje smrti „time što se bolesniku daju narkotična sredstva koja lekar sme da pruži samo da bi ublažio umiranje a nikako da bi ga ubrzao”.

Zakonsko regulisanje eutanazije, međutim, zahteva vrlo precizne uslove i proceduru, pa su pisci budućeg građanskog zakonika predložili i poseban zakon o pravu na dostojanstvenu smrt.

Polazna osnova za priznavanje ovog prava građanima Srbije je Ustav, koji garantuje pravo na ljudsko dostojanstvo. Ono je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Dostojanstvo u bolesti i smrti takođe pripada ovom ustavnom pravu i zato je odlučeno da se eutanazija dozvoli, ali pod vrlo strogim uslovima o čijem postojanju odlučuju konzilijum lekara, psiholog, socijalni radnik i na kraju sud.

– Uslov za postojanje eutanazije jeste nepostojanje bilo kakve nade za ozdravljenje – kaže dr Nataša Tomić Petrović sa Univerziteta u Beogradu, koja će sledeće nedelje na savetovanju „Budvanski pravnički dani” govoriti o argumentima za i protiv prava na eutanaziju.

Pravnici ukazuju da bi u praksi mogle postojati različite zloupotrebe, naročito u vezi sa nasleđivanjem i osiguranjem, ali naglašavaju da će upravo zbog takvih opasnosti biti propisana stroga procedura, kao i krivična odgovornost za zloupotrebe.

– Hrišćanstvo i njegova etika ne samo da ne dopuštaju bilo kakvu mogućnost eutanazije nego je imperativno zabranjuju. Zvanični stav hrišćanske crkve zasniva se na temeljnom hrišćanskom načelu „ne ubij”, makar i iz milosrđa. Protivnici legalizacije naglašavaju da bolesnik ne sme izgubiti poverenje u svog lekara, kao i da lekari ne mogu biti istovremeno i „sudije” i „dželati” svojih pacijenata – navodi dr Tomić Petrović.

Ukazuje da nasuprot eutanaziji postoji i „distanazija” koja označava „bezmilosno produžavanje života, beskoristan i uzaludan tretman, koji za posledicu ima medicinski potpomognutu polaganu i produženu smrt praćenu patnjom”.

Pravnici naglašavaju da je eutanazija odavno legalizovana u Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, mnogim državama SAD, a od 2015. godine i u Francuskoj i Kanadi.

– Holandija je prva zemlja u svetu koja je 2002. godine legalizovala eutanaziju. U Hagu postoji bolnica koja je nazvana „Klinika kraja života” i to je prva klinika za eutanaziju sa 37 stručnih timova, koja je otvorena u martu 2012. godine – kaže dr Tomić Petrović.