Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Hronika

24.05.2019 u 18:21

Može li osuđenik da se popravi bez odlaska u zatvor

Srbiji će biti potrebno još nekoliko zatvora ili jedno ostrvo na Dunavu, gde bi bili smešteni svi budući osuđenici na kratke kazne zatvora, zbog toga što su u usvojenim izmenama Krivičnog zakonika (KZ) znatno sužene mogućnosti za uslovnu kaznu, kažu iskusni krivičari. – Danima i mesecima se raspravlja o doživotnom zatvoru kao zameni za najtežu kaznu zatvora, a u Srbiji postoji svega nekoliko desetina osuđenika na maksimalne zatvorske kazne od 40 godina. Međutim, sužavanje mogućnosti da se izrekne uslovna kazna umesto zatvorske za veliki broj lakših krivičnih dela nije ni bilo predmet diskusije i prošlo je „u paketu” sa doživotnim zatvorom. To će proizvesti hiljade novih osuđenika na kratke kazne zatvora – kaže za „Politiku” Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda (AKB),

Društvo

23.05.2019 u 22:55

Neplodnost je obavezan uslov za surogat-materinstvo

Žena koja je nosila i rodila dete za drugog dužna je da dete po rođenju preda nameravanim roditeljima. U matične knjige se kao majka deteta upisuje žena koja na osnovu ugovora o rađanju za drugoga ima nameru da se stara o detetu. Ocem deteta smatra se njen suprug ili vanbračni partner, bez obzira na to da li su njegove oplodne ćelije korišćene za oplodnju surogat-majke, odnosno „rodilje”. Ovaj predlog u prednacrtu budućeg građanskog zakonika postoji već nekoliko godina, ali se u međuvremenu od njega odustalo, jer se smatralo da može doći do različitih zloupotreba na osnovu ugovora o rađanju za drugoga, a pritom je reč o izuzetno važnim ličnim i porodičnim stvarima.

Društvo

22.05.2019 u 22:55

Srbija uvodi surogat-majke

Budući građanski zakonik ipak će dozvoliti surogat-materinstvo, i to uz umerenu nagradu, a žena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zvaće se u zakoniku „rodilja”, saznaje „Politika”. Rodilja će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu, ali će ta nagrada biti umerena – od 8.000 do 15.000 evra, kažu u komisiji za izradu prednacrta GZ-a. Žene iz Srbije tako neće više morati da idu u Ukrajinu, gde se sa surogat-majkama sklapaju ugovori na 30.000 do 40.000 evra, ili u Ameriku, gde je cena ovakve „usluge” čak 100.000 dolara, rekao je za „Politiku” prof. dr Miodrag Orlić, v. d. predsednika komisije za izradu prednacrta.

Hronika

20.05.2019 u 22:55

Doživotna i za ubice sudija, policajaca ili poslanika

Osuđenik na doživotnu kaznu zatvora može da traži uslovni otpust posle 27 godina provedenih iza rešetaka, a sud može da ga pusti na slobodu „ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može s osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”. „Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti”, navodi se u Krivičnom zakoniku. Kada u

Društvo

20.05.2019 u 22:55

Nepravda uvek ispliva na površinu

Seljak Blagoje Marić iz okoline Bajine Bašte ima pravo iste vrednosti kao država Srbija, ali mora da veruje u svoje pravo i da ga brani. Ovako razgovor za naš list započinje profesor dr Miodrag Orlić, koji je nedavno izabran za predsednika Udruženja pravnika Srbije. Na čelu je komisije za izradu prednacrta građanskog zakonika – pravne kodifikacije koja će precizno urediti najvažnija životna, privatna i poslovna pitanja, u svojih 2.838 članova. Koja je ključna novina u budućem građanskom zakoniku? Suštinski najznačajnija novina je u tome što će konačno u naše pravo biti uneto moderno načelo o neprikosnovenosti privatne svojine

Hronika

18.05.2019 u 22:00

Uslovni otpust – uslov bez koga se (ne) može

Iako je Savet Evrope pozvao Ministarstvo pravde da organizuje javnu raspravu i ponovo razmotri izmene Krivičnog zakonika koje se tiču zabrane uslovnog otpusta za pet najtežih krivičnih dela za koja se predlaže doživotni zatvor, Skupština Srbije nastavila je sa raspravom, pa se možda može očekivati da, putem amandmana, ipak u KZ-u bude propisana mogućnost uslovnog otpusta za sve buduće osuđenike na doživotnu robiju. Savet Evrope ukazao je u pismu da zabrana uslovnog otpusta nije u skladu sa članom tri Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje mučenje, ponižavajuće i nečovečno postupanje i kažnjavanje. Deo stručne javnosti ukazuje da doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta ipak postoji u nekim evropskim zemljama, a veliki broj pravnika protivi se uvođenju te

Hronika

17.05.2019 u 22:35

Savet Evrope protiv bezuslovne doživotne kazne

Komitet za ljudska prava Saveta Evrope uputio je pismo srpskoj ministarki pravde Neli Kuburović s pozivom da još jednom razmotri odredbe Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ) koje zabranjuju uslovni otpust za kaznu doživotnog zatvora u slučajevima naročito teških zločina. Takođe, Savet Evrope izražava zabrinutost zbog odluke da nije potrebna javna rasprava o izmenama KZ-a koje uvode kaznu doživotnog zatvora u sistem krivičnih sankcija u Srbiji. Naglašava se da odredbe ovog zakona moraju biti u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim članom tri, koji propisuje da „niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju”. – Mora postojati mogućnost uslovnog

Hronika

15.05.2019 u 22:55

Dom više ne ide na doboš zbog komunalnog duga do 5.000 evra

Nepokretnost neće moći da se proda zbog komunalnog duga koji je manji od 5.000 evra. Ovo je najznačajnija novina u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). – To važi samo za dugovanja za komunalne, ali ne i za kredite kod banaka i druge dugove. U takvim slučajevima se nepokretnost može prodati i zbog malog duga, ukoliko nema druge imovine, čak i ako je to jedini dom dužnika. Građani moraju biti obazrivi kada se zadužuju – rekao je Dragomir Milojević, vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda na konferenciji „Efikasno i pravično izvršenje” koju su održali Komora javnih izvršitelja, VKS, Ministarstvo pravde i USAID. Svestan je da milion građana ima kredite, ali da veliki broj dugovanja nema opravdanje i da je neshvatljivo da se dugovi ne otplaćuju. Kao

Hronika

14.05.2019 u 20:00

Zločince najviše plaši kastracija

Najokoreliji kriminalci, svirepe ubice i počinioci najtežih krivičnih dela ne plaše se zatvora, jer je to ambijent koji im odgovara. Tu imaju društvo, tri obroka dnevno, higijenu i sve što im je potrebno, rekli su krivičari na međunarodnoj naučnoj konferenciji koja se održava na Tari. – Ono čega se ubice plaše su obavezno psihijatrijsko lečenje i medicinske mere koje se prema njima mogu primenjivati do kraja života. Jedna od njih je hemijska kastracija za silovatelje i pedofile – rekli su prof. dr Dragan Bataveljić sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu i mr Ratomir Antonović sa Fakulteta „Konstantin Veliki” u Nišu.

Hronika

12.05.2019 u 23:30

Novi zakon nije smanjio broj ubijenih žena

„U ljubavi i u ratu sve je dozvoljeno, a kada prestane ljubav, tada u mnogim slučajevima počinje pravni rat koji se vodi pred sudom, tužilaštvom i drugim državnim organima. U tom pravnom ratu ima mnogo lažnih prijava nasilja”, rekao je advokat Ivan Simić na međunarodnoj konferenciji krivičara koja se održava na Tari. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici omogućio je da se hitnim merama protiv nasilnika spreči izvršenje nekog težeg krivičnog dela, kao što su teške povrede i ubistvo. Međutim, i pored toga, podaci pokazuju da broj ubistava žena u Srbiji nije smanjen. „Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici počela je 1. juna 2017. godine, a to je godina u kojoj je ubijeno 29 žena. Naredne 2018. stradala je 31 osoba u porodičnom nasilju u Srbiji. Prema podacima organizacije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović