Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника

25.05.2019 у 14:22

Казна доживотног затвора ступа на снагу 1. децембра

За троструко убиство у Новом Саду и злочине који буду извршени у наредних шест месеци – не може се изрећи казна доживотног затвора. Како „Политика” сазнаје, измене Кривичног законика ступају на снагу 1. децембра. Ретроактивна примена закона није могућа, осим у случајевима ако се могу применити одредбе које су блаже за учиниоца кривичног дела. Сви злочинци који су већ осуђени на важећу најтежу казну од 40 година, не могу због новог закона „постати” доживотни робијаши. Такође, никоме ко изврши злочин до 1. децембра не може бити изречена казна доживотног затвора. – У свакој правној држави, као што је и Србија, важи начело законитости. Нема кривичног дела, нити казне, без закона. (Nullum crimen, nulla poena, sine lege). То значи да је закон морао постојати пре или у време извршења

Хроника

24.05.2019 у 18:21

Може ли осуђеник да се поправи без одласка у затвор

Србији ће бити потребно још неколико затвора или једно острво на Дунаву, где би били смештени сви будући осуђеници на кратке казне затвора, због тога што су у усвојеним изменама Кривичног законика (КЗ) знатно сужене могућности за условну казну, кажу искусни кривичари. – Данима и месецима се расправља о доживотном затвору као замени за најтежу казну затвора, а у Србији постоји свега неколико десетина осуђеника на максималне затворске казне од 40 година. Међутим, сужавање могућности да се изрекне условна казна уместо затворске за велики број лакших кривичних дела није ни било предмет дискусије и прошло је „у пакету” са доживотним затвором. То ће произвести хиљаде нових осуђеника на кратке казне затвора – каже за „Политику” Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда (АКБ),

Друштво

23.05.2019 у 22:55

Неплодност је обавезан услов за сурогат-материнство

Жена која је носила и родила дете за другог дужна је да дете по рођењу преда намераваним родитељима. У матичне књиге се као мајка детета уписује жена која на основу уговора о рађању за другога има намеру да се стара о детету. Оцем детета сматра се њен супруг или ванбрачни партнер, без обзира на то да ли су његове оплодне ћелије коришћене за оплодњу сурогат-мајке, односно „родиље”. Овај предлог у преднацрту будућег грађанског законика постоји већ неколико година, али се у међувремену од њега одустало, јер се сматрало да може доћи до различитих злоупотреба на основу уговора о рађању за другога, а притом је реч о изузетно важним личним и породичним стварима.

Друштво

22.05.2019 у 22:55

Србија уводи сурогат-мајкe

Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје „Политика”. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а. Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за „Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта.

Хроника

20.05.2019 у 22:55

Доживотна и за убице судија, полицајаца или посланика

Осуђеник на доживотну казну затвора може да тражи условни отпуст после 27 година проведених иза решетака, а суд може да га пусти на слободу „ако се у току издржавања казне тако поправио да се може с основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело”. „При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које показују да је у односу на њега постигнута сврха кажњавања. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности”, наводи се у Кривичном законику. Када у закону пише да

Друштво

20.05.2019 у 22:55

Неправда увек исплива на површину

Сељак Благоје Марић из околине Бајине Баште има право исте вредности као држава Србија, али мора да верује у своје право и да га брани. Овако разговор за наш лист започиње професор др Миодраг Орлић, који је недавно изабран за председника Удружења правника Србије. На челу је комисије за израду преднацрта грађанског законика – правне кодификације која ће прецизно уредити најважнија животна, приватна и пословна питања, у својих 2.838 чланова. Која је кључна новина у будућем грађанском законику? Суштински најзначајнија новина је у томе што ће коначно у наше право бити унето модерно начело о неприкосновености приватне својине

Хроника

18.05.2019 у 22:00

Условни отпуст – услов без кога се (не) може

Иако је Савет Европе позвао Министарство правде да организује јавну расправу и поново размотри измене Кривичног законика које се тичу забране условног отпуста за пет најтежих кривичних дела за која се предлаже доживотни затвор, Скупштина Србије наставила је са расправом, па се можда може очекивати да, путем амандмана, ипак у КЗ-у буде прописана могућност условног отпуста за све будуће осуђенике на доживотну робију. Савет Европе указао је у писму да забрана условног отпуста није у складу са чланом три Европске конвенције о људским правима, који забрањује мучење, понижавајуће и нечовечно поступање и кажњавање. Део стручне јавности указује да доживотна казна затвора без могућности условног отпуста ипак постоји у неким европским земљама, а велики број правника противи се увођењу те казне и

Хроника

17.05.2019 у 22:35

Савет Европе против безусловне доживотне казне

Комитет за људска права Савета Европе упутио је писмо српској министарки правде Нели Кубуровић с позивом да још једном размотри одредбе Нацрта измена и допуна Кривичног законика (КЗ) које забрањују условни отпуст за казну доживотног затвора у случајевима нарочито тешких злочина. Такође, Савет Европе изражава забринутост због одлуке да није потребна јавна расправа о изменама КЗ-а које уводе казну доживотног затвора у систем кривичних санкција у Србији. Наглашава се да одредбе овог закона морају бити у складу са праксом Европског суда за људска права у Стразбуру, као и са Европском конвенцијом о људским правима и њеним чланом три, који прописује да „нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању”. – Мора постојати могућност условног отпуста

Хроника

15.05.2019 у 22:55

Дом више не иде на добош због комуналног дуга до 5.000 евра

Непокретност неће моћи да се прода због комуналног дуга који је мањи од 5.000 евра. Ово је најзначајнија новина у Нацрту измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО). – То важи само за дуговања за комуналне, али не и за кредите код банака и друге дугове. У таквим случајевима се непокретност може продати и због малог дуга, уколико нема друге имовине, чак и ако је то једини дом дужника. Грађани морају бити обазриви када се задужују – рекао је Драгомир Милојевић, вршилац дужности председникa Врховног касационог суда на конференцији „Ефикасно и правично извршење” коју су одржали Комора јавних извршитеља, ВКС, Министарство правде и УСАИД. Свестан је да милион грађана има кредите, али да велики број дуговања нема оправдање и да је несхватљиво да се дугови не отплаћују. Као

Хроника

14.05.2019 у 20:00

Злочинце највише плаши кастрација

Најокорелији криминалци, свирепе убице и починиоци најтежих кривичних дела не плаше се затвора, јер је то амбијент који им одговара. Ту имају друштво, три оброка дневно, хигијену и све што им је потребно, рекли су кривичари на међународној научној конференцији која се одржава на Тари. – Оно чега се убице плаше су обавезно психијатријско лечење и медицинске мере које се према њима могу примењивати до краја живота. Једна од њих је хемијска кастрација за силоватеље и педофиле – рекли су проф. др Драган Батавељић са Правног факултета у Крагујевцу и мр Ратомир Антоновић са Факултета „Константин Велики” у Нишу.

Претходна Следећа

Почетна / Александра Петровић

15.06.2026 у 17:02

Велико тренерско име у Бергаму: Аталанта поверила први тим Маурицију Сарију

15.06.2026 у 16:59

Летонски кошаркаш Роландс Шмитс одлази из Ефеса

15.06.2026 у 16:58

Фон дер Лајен: Настављамо подршку Украјини, радује ме отварање кластера

15.06.2026 у 16:56

Терористички удар у Раки: Самоубица напао камп сиријског МУП-а, има мртвих

15.06.2026 у 16:55

Споразум САД и Ирана може донети пад цена нафте и горива

15.06.2026 у 16:54

Славни алпиниста пао у кратер вулкана током преноса уживо