Неправда увек исплива на површину

Сељак Благоје Марић из околине Бајине Баште има право исте вредности као држава Србија, али мора да верује у своје право и да га брани.

Овако разговор за наш лист започиње професор др Миодраг Орлић, који је недавно изабран за председника Удружења правника Србије. На челу је комисије за израду преднацрта грађанског законика – правне кодификације која ће прецизно уредити најважнија животна, приватна и пословна питања, у својих 2.838 чланова.

Која је кључна новина у будућем грађанском законику?

Суштински најзначајнија новина је у томе што ће коначно у наше право бити унето модерно начело о неприкосновености приватне својине: „Свако физичко или правно лице има право на неометано вршење и мирно уживање својих добара на којима има право својине или неко друго стварно право.” Потпуно ће бити уређено све у области стварног права, а посебна одредба гарантује једнакост права својине. Сваки грађанин, као онај сељак с почетка приче, када се бори за заштиту свог права – мора имати на уму значај ове одредбе која гласи: „Право својине је јединствено, има исту садржину и ужива једнаку правну заштиту, без обзира да ли је сопственик грађанин (физичко лице) или Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, задужбина или неко друго правно лице јавног или приватног права.” Грађански законик уређује све од почетка до краја, од најситнијих свакодневних односа и догађаја, до најдалекосежнијих. На пример, суседски односи, односи у породици, рођење, живот, венчање и смрт.

Да ли ће право својине бити централна тема сусрета правника у Будви почетком јуна?

Преднацрт грађанског законика Републике Србије биће главна тема, тако да ћемо говорити о својини, уговорима, накнади штете, породичном, наследном, неимарском и другим правима. Посебна пажња биће посвећена актуелној теми имовинске сукцесије између бивших југословенских република. „Будвански правнички дани”, који се ове године одржавају од 2. до 6. јуна, окупиће правнике из региона, који ће говорити и о управном и радном законодавству, али и о европском праву. Адвокатска комора Србије одштампала је у три тома комплетан текст Преднацрта грађанског законика, у оквиру свог часописа „Бранич”, који ће бити подељен учесницима овог традиционалног сусрета, који организују Савез удружења правника Србије и Републике Српске и Удружење за упоредно право.

Чини се да је политика у многим набројаним областима јача од права. Колика је моћ правника у стварању и примени прописа?

Политичари сматрају да право представља ограничење њихових могућности утицаја на друштвено-економске односе. Због тога ми до сада нисмо имали уређено стварно право, а многи прописи су нам неразумљиви и тешко примењиви, као што су на пример Закон о планирању и изградњи и Закон о реституцији. Не могу закони бити приручници за техничку употребу, већ морају бити извор правде. Вредност законских правила одређује се на основу питања има ли у њима правде.

Наши закони и судови често су од грађана оптуживани за неправду.

Горак је осећај грађана да им је правда недоступна и да на њу морају дуго чекати. Неправда увек излази на површину. Зато глас правника мора да се чује јер су правници ти који граде правну свест грађана о томе каква су њихова права. Оно што код нас није праведно, то излази на површину пред Европским судом за људска права, понекад и пред страним судовима и арбитражама, а често и у разговорима са страним изасланицима о појединим поглављима за приступању Србије ЕУ. Право треба да буде пут ка правди. Каже се да је правда спора, али достижна. Међутим, онај ко добије спор после десет година неће бити сасвим задовољан јер је у међувремену имао огромне губитке у новцу, времену и стању нервне напетости због спора.

Европа Србији понекад замера што нема јавне расправе о законским предлозима.

Ако уопште данас постоји дебата о нацртима законских текстова, та дебата је искључиво политичког карактера и она се води у границама политике као друштвене дисциплине, у оквирима могућег јер политика је вештина могућег. Нема правне расправе о нацртима закона. У расправи учествују само народни посланици, а не и стручњаци. Стручна расправа није политички судар, него разговор о правној вредности правила која се предлажу. Њихова вредност огледа се у одговору на питање има ли у њима правде.

Како постићи да се глас правника чује јаче од гласа политичара? Да ли Удружење правника Србије може имати улогу у томе?

Значајно место у нашем друштвеном и медијском простору заузима велики број невладиних организација које се изјашњавају о појединим правним питањима, појединачно и изоловано као нека острвца у мору, само онда када су посебно заинтересоване за решавање неког питања. Удружење правника Србије је једна репрезентативна правничка организација, која има велику концентрацију знања, искуства и вештине. Она је такође невладина, али и недржавна, која је независна финансијски и политички од државе и државних органа, а исто тако независна и у односу на иностране институције и организације. Окупља судије, тужиоце, адвокате, њихове сараднике и приправнике, правнике у привредним друштвима, компанијама, банкама и осигурању, као и професоре факултета и стручњаке правних института. Зато би Удружење правника требало да има значајније место у друштвеном и медијском простору. Настојаћемо да побољшамо законе који ће омогућити стварање једног праведног права. Наш главни циљ је да унапредимо правничко образовање и усавршавање које треба да траје читавог живота.