Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Hronika

09.05.2019 u 22:55

Novčana kazna na 12 mesečnih rata

Novčana kazna je na trećem mestu krivičnih sankcija koje izriču osnovni sudovi u Srbiji, odmah posle uslovne osude i kazne zatvora. Izrečena je u 18,5 odsto slučajeva koji su bili predmet analize istraživanja „Kaznena politika u Srbiji, zakon i praksa”. „Udar po džepu” kao način kažnjavanja mnogo češće i u većim sumama prisutan je u prekršajnim postupcima i parnicama za naknadu štete, gde su u igri i iznosi od više stotina hiljada dinara. U milionskim iznosima, novac se isplaćuje kao jemstvo za ukidanje pritvora. Međutim, malo je poznato da se novčani iznosi mogu izreći kao kazna za krivično delo – kao glavna ili sporedna.

Hronika

06.05.2019 u 22:55

Kazne za silovanje na donjoj granici

Sudovi u Srbiji odmeravaju blage kazne za silovanje. Od ukupno 81 presude, izrečeno je samo 20 kazni iznad pet godina zatvora, koliko iznosi zakonski minimum za ovo krivično delo. Od toga je samo pet silovatelja osuđeno na kaznu veću od deset godina, koja je bliža zakonskom maksimumu od 12 godina zatvora. Ovakva statistika može da se objasni podatkom da je u 20 slučajeva obljuba ostala samo u pokušaju, ali i činjenicom da je propisani minimum kazne za silovanje tek 2016. godine podignut sa tri na pet godina zatvora. Podaci su objavljeni u istraživanju „Kaznena politika u Srbiji – zakon i praksa”, koje je obuhvatilo i starije slučajeve, iz vremena kada je važio raspon kazne od tri do 12 godina i kada još nije uvedena zabrana ublažavanja kazne za silovanje. Zato se ne može reći da su

Hronika

04.05.2019 u 21:30

Bez milosti samo za ubice

Od ukupno 86 ubistava, u 58 slučajeva izrečena je kazna zatvora duža od deset godina. U 22 predmeta odmerena je kazna ispod zakonskog minimuma (od tri do deset godina), dok u pet slučajeva nije bilo zatvora nego je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Jedna presuda za ubistvo bila je oslobađajuća. U najvećem broju pritvorskih predmeta okrivljeni su proglašeni krivim i osuđeni na kaznu zatvora. Ovo pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u osnovnim i višim sudovima u devet gradova u Srbiji – Beogradu, Pančevu, Valjevu, Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Nišu i Zaječaru. Autori studije smatraju da podaci pokazuju izuzetno strogu kaznenu politiku za krivično delo ubistva. Kazna zatvora je izrečena u 80 odsto

Hronika

02.05.2019 u 19:59

Prosečan kriminalac je nezaposlen, siromašan, ima 30 godina i nema decu

Većina osuđenika su „potpuni socijalni i ekonomski marginalci”, a niži nivo školske spreme povećava verovatnoću da neko bude osuđen kao učinilac krivičnog dela, navodi se u istraživanju „Kaznena politika u Srbiji – zakon i praksa”, kojim su obuhvaćene 1.142 presude iz 18 osnovnih i viših sudova. Rezultati ove studije omogućili su istraživačima da utvrde profil prosečnog kriminalca u Srbiji. – Učinioci su najčešće muškarci oko 30 godina, koji nisu u braku i nemaju maloletnu decu i koji su siromašni – slabog ili vrlo slabog materijalnog stanja – navode autori studije. Većina prestupnika ima nizak nivo obrazovanja – osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, ili srednju, s tim što su u statistički broj onih sa srednjom stručnom spremom ušli i osuđenici za završenim zanatom. –

Hronika

29.04.2019 u 16:21

Sud u Zrenjaninu najbolji i najlepši u Srbiji

Pre tačno 110 godina održano je prvo suđenje u najstarijoj i najlepšoj palati pravde u Srbiji, koja se nalazi na obali Begeja, u današnjem Zrenjaninu, nekada Velikom Bečkereku. „Prvo suđenje u ovoj zgradi – rasprava, održana je 21. maja 1909. godine”, zapisao je glavni arhivator tadašnjeg Okružnog suda Nandor Fokušhazi i taj zapis je ostao na tabli na vratima drvenog ormana. Monumentalna dvospratna građevina, sa elementima neoromantike, pruža se velikom dužinom sa ulične strane pored reke i nezaobilazni je simbol grada i motiv na gotovo svim razglednicama i fotografijama sa Malog mosta na Begeju. Malo koja stara sudska zgrada u Srbiji ima istu namenu posle više od sto godina. Sagrađena je od 1906. do 1908. godine, posle konkursa koji je raspisalo Ministarstvo pravde u Budimpešti,

Društvo

21.04.2019 u 10:57

Miodrag Orlić predsednik Udruženja pravnika Srbije

Novi predsednik Udruženja pravnika Srbije je prof. dr Miodrag Orlić, odlučeno je juče jednoglasno na izbornoj skupštini UPS-a. Dr Orlić je jedan od naših najboljih stručnjaka za oblast građanskog i stvarnog prava i član je vladine Komisije za izradu nacrta Građanskog zakonika Republike Srbije. Urednik je sekcije za građansko pravo Kopaoničke škole prirodnog prava. Prof. dr Miodrag Orlić rođen je 1939. godine u Zrenjaninu. Za profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu izabran je 1981. godine, a 1986. godine bio je izabran za sudiju Vrhovnog suda Srbije. Predavao je na pravnim fakultetima u Norveškoj i Francuskoj i učestvovao kao arbitar u sporovima pred međunarodnim arbitražama. Autor je univerzitetskog udžbenika iz stvarnog prava i više od sto naučnih radova. Član je Akademije nauka i

Hronika

17.04.2019 u 22:55

Pritvor osuđenima za ubistvo psa, nanogvica osuđenima za ubistvo Ćuruvije

Kada je dvojici okrivljenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pritvor bio ukinut dok je suđenje još trajalo, deo javnosti je burno reagovao, iako je mera obezbeđenja prisustva okrivljenih bila samo zamenjena kućnim pritvorom. Posle izricanja kazne od 20 i 30 godina zatvora, okrivljeni su ostali u kućnom pritvoru, sa elektronskim nadzorom, do pravosnažnosti presude. Sud u Obrenovcu prekjuče je prvostepeno osudio optužene za ubistvo psa i produžio im pritvor do pravosnažnosti presude, kojom su osuđeni na devet i sedam meseci zatvora. Vrlo je verovatno da će vremenski period ovako kratkih zatvorskih kazni proći kada bude doneta pravosnažna presuda, tako da će pritvor „pokriti” kaznu

Hronika

14.04.2019 u 23:30

Godišnje se obavi 10.000 ilegalnih transplantacija

Svet se tokom poslednjih 20 godina suočava s jednim od najgorih mogućih zločina protiv čovečnosti i ljudskog dostojanstva – trgovinom ljudskim organima. Zarade na ovoj vrsti organizovanog kriminala su ogromne, a broj neotkrivenih slučajeva ne možemo ni da naslutimo. – Ova trgovina ljudskom bedom naročito pronalazi plodno tlo u tranzicijski osiromašenim i pravno neuređenim državama, gde institucije ne sprovode potrebne mere na suzbijanju ovog okrutnog zločina, koji donosi ogromnu dobit. Zbog stalne nesrazmere između dostupnih i traženih vitalnih organa, nezakonite i kriminalne radnje trgovine organima sve više su povezane sa živim donatorima – kaže dr Vanda Božić

Hronika

09.04.2019 u 22:55

Notari glavna karika u borbi protiv pranja novca

Javni beležnici u Srbiji nemaju sve potrebne alate da otkriju i spreče pranje novca. Najviše sumnjivih transakcija odvija se u oblasti kompanijskog prava, gde naši notari ne overavaju sadržinu ugovora, nego samo potpise. U zemljama EU javni beležnici odgovaraju i za sadržinu, u kojoj mogu da otkriju sumnjivu transakciju, naročito ukoliko postoji registar svih ugovora. „Kada ukrste podatke sa transakcijama koje su obavljene u drugim kancelarijama, onda notari u mnogim zemljama i te kako mogu da uoče i povežu tragove sumnjivih poslova”, kaže predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, koji je juče bio domaćin Hoseu Markenju de Ljanu, predsedniku Međunarodne unije notara

Tema nedelje

07.04.2019 u 22:00

Za sedam godina iseljeno više od 3.000 porodica

„Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”, poznata je izreka čuvenog Valtazara Bogišića, koju je svaki pravnik naučio na studijama, a može se danas primeniti na Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Ovaj zakon uveo je u Srbiju javne izvršitelje s „misijom” da uspostave bolju finansijsku disciplinu i pogodnu poslovnu klimu, ali je za većinu građana doneo mnogo nepravde, nesigurnosti i siromaštva. Stroga pravila tog zakona kao da su napisana za neku vrlo bogatu i savršeno uređenu zemlju i društvo koje vekovima živi u miru i blagostanju.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović