Bez milosti samo za ubice

Od ukupno 86 ubistava, u 58 slučajeva izrečena je kazna zatvora duža od deset godina. U 22 predmeta odmerena je kazna ispod zakonskog minimuma (od tri do deset godina), dok u pet slučajeva nije bilo zatvora nego je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Jedna presuda za ubistvo bila je oslobađajuća.

U najvećem broju pritvorskih predmeta okrivljeni su proglašeni krivim i osuđeni na kaznu zatvora.

Ovo pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u osnovnim i višim sudovima u devet gradova u Srbiji – Beogradu, Pančevu, Valjevu, Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Nišu i Zaječaru.

Autori studije smatraju da podaci pokazuju izuzetno strogu kaznenu politiku za krivično delo ubistva.

Kazna zatvora je izrečena u 80 odsto slučajeva u kojima je bio određen pritvor tokom istrage i suđenja. Slede uslovna osuda i novčana kazna. Od svih predmeta u kojima je izrečena zatvorska kazna, u 20 odsto slučajeva okrivljeni tokom postupka nisu bili u pritvoru.

To je samo jedan detalj iz istraživanja „Kaznena politika u Srbiji – zakon i praksa”, koje je sprovelo Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu u saradnji sa timom stručnjaka.

Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno deset krivičnih dela, od kojih je šest iz nadležnosti osnovnih sudova (lakša povreda, ugrožavanje sigurnosti, nasilje u porodici, krađa, ugrožavanje javnog saobraćaja i poreska utaja), a četiri iz nadležnosti viših sudova (ubistvo, neovlašćena proizvodnja i trgovina drogom, silovanje i razbojništvo).

Svako krivično delo je analizirano na uzorku od po najmanje 20 slučajeva, a celokupno istraživanje obuhvatilo je 1.142 rešena krivična predmeta (714 u osnovnim i 428 u višim sudovima), koji su odabrani metodom slučajnog uzorka.

– Osnovni sudovi najčešće su izricali uslovne osude i to u više od polovine svih analiziranih slučajeva (55 odsto), zatim kaznu zatvora (23 odsto) i novčanu kaznu (18 odsto), dok su ostale sankcije izricane u zanemarljivom broju. Kaznena politika viših sudova beleži potpuno drugačije skorove. Dominantna je kazna zatvora, što je i razumljivo s obzirom na težinu krivičnih dela. Od analiziranih 428 predmeta, viši sudovi su izrekli kaznu zatvora u 386 slučajeva (90 odsto), a ostatak čine novčane kazne, uslovne osude, vaspitne i mere bezbednosti – navode istraživači.

U Višem sudu u Novom Sadu, od 40 analiziranih predmeta, kazna zatvora je izrečena u 100 odsto slučajeva, a najmanji procenat od 85 zabeležen je u Višem sudu u Kragujevcu.

Dužina izrečene kazne zatvora u osnovnim sudovima kreće se do tri godine u većini slučajeva. Kod viših sudova zabeležena je četvrtina kazni od jedne do tri godine zatvora i četvrtina od tri do pet godina. To čini polovinu kazni do pet godina, dok je procenat kazne zatvora duže od 10 godina 15. Na ovakve skorove utiče i mogućnost korišćenja zakonskog instituta „ublažavanje kazne”, koji je primenjen u 72 slučaja (17 odsto), što se odrazilo na trajanje kazne zatvora, navode autori studije.

Više od polovine krivičnih postupaka pred višim sudovima traje kraće od dve godine, ali nije zanemarljiv broj suđenja koja se otegnu na pet i više od pet godina (po 11 odsto). To je važan podatak budući da istraživači ukazuju da za prevenciju kriminala nisu od presudnog značaja samo kazne, nego i efikasnost krivičnog gonjenja.

– Glavna očekivanja bila su da će rezultati pokazati da su naši sudovi relativno blagi, spori i neujednačeni. To je i utisak najšireg javnog mnjenja, ali taj utisak nije dokazan – kaže dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Tako je stvoren stereotip o sudskoj vlasti kao najslabijoj karici u lancu prevencije kriminala, ali ocena o radu sudova može biti data samo na osnovu konkretnih podataka.

– Neke od polaznih pretpostavki našeg istraživanja su potvrđene, a neke negirane. Pokazalo se da je zatvor, zbirno posmatrano, najčešće izricana krivična sankcija, u gotovo polovini ukupnog uzorka, a kod viših sudova u 90 odsto slučajeva, ali dominiraju kazne zatvora do pet godina. U osnovnim sudovima neopravdano je veliko učešće uslovne osude, koja se gotovo po pravilu izriče za lakše povrede i ugrožavanje javnog saobraćaja, što govori o izuzetno blagoj kaznenoj politici za ova krivična dela – navodi dr Stevanović.

Rezultati ukazuju i na malu zastupljenost novčane kazne i kazne rada u javnom interesu, a istraživači smatraju da nije potvrđena polazna pretpostavka da sudovi široko primenjuju institut ublažavanja kazne. Ipak, dodaju da se prilikom odmeravanja kazne mnogo više uzimaju u obzir olakšavajuće nego otežavajuće okolnosti.

Istraživački tim

Autori studije „Kaznena politika u Srbiji – zakon i praksa” su prof. dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, prof. dr Đorđe Đorđević i dr Dragana Čvorović sa Kriminalističko-policijskog univerziteta i dr Veljko Turanjanin sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu. U istraživačkom timu bili su i predstavnici sudstva, tužilaštva i advokature. Objavljivanje rezultata pomoglo je Ministarstvo pravde SAD.