Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Hronika

05.08.2018 u 09:48

Zabašureno pravo na pandžapski

Iako je Viši sud u Pančevu učinio sve što je mogao da u Srbiji pronađe prevodioca za pandžapski jezik, jer je na optuženičkoj klupi imao Džagdžita Singa iz indijskog Pandžaba, okrivljeni nije mogao da ostvari zakonsko pravo da se na glavnom pretresu brani na svom jeziku. Presuda je „pala”, ali ne zbog jezika, nego zato što nisu izvedeni svi potrebni dokazi protiv optuženih stranih državljana za korupciju u pančevačkoj rafineriji. Apelacioni sud tvrdi da okrivljenom nije uskraćeno pravo na odbranu time što je suđenje prevođeno na ruski jezik. – Postupak će početi iz početka i pitam se šta bi sada bilo kada bi sud u Pančevu našao prevodioca za pandžapski. Da li bi i tada Apelacioni sud okrivljenom uskratio pravo da se brani na svom jeziku? – kaže advokat Sead Spahović, branilac

Društvo

26.07.2018 u 23:59

Samo sud potvrđuje nečiju krivicu

Predlog da se kršenje pretpostavke nevinosti sankcioniše zatvorskom i novčanom kaznom izazvao je burnu polemiku, koja se na kraju svela isključivo na priču o suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, iako se taj slučaj ni jednom rečju ne spominje u inicijativi Advokatske komore Beograda (AKB) da se u Krivični zakonik uvede novo krivično delo. AKB je prekjuče izdala saopštenje povodom izjava Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara, a Matić je juče oštro odgovorio, sa porukom da „zastrašivanje novinara neće proći”. Potpuno zamenjujući teze, on tvrdi da je reč o „inicijativi da se kriminalizuje sloboda mišljenja i da se trogodišnjim zatvorom kažnjavaju novinari i urednici koji kritikuju sudove”. Kršenje pretpostavke nevinosti nema nikakve veze sa kritikovanjem

Hronika

25.07.2018 u 09:00

Motiv ukazuje na zločin, ali ga ne dokazuje

Jedna presuda nikada ne može sadržavati pravdu ako sud ne utvrdi motiv izvršenja dela, rekao je advokat Borisav Ignjatović u svojoj završnoj reči, braneći optuženu za teško ubistvo 1962. godine pred sudom u Sarajevu. – Motiv je taj koji nam kazuje karakter izvršioca dela, koji nam daje sliku optuženog. Po motivu poznajemo i pravac delovanja, po njemu razaznajemo kuda se kreće umišljaj, šta je optuženi hteo da postigne i, što je najodlučnije, zašto je to hteo da postigne. Motiv nam daje odgovor na pitanje zašto je optuženi izvršio krivično delo, šta ga je rukovodilo da ga izvrši, šta ga je nagnalo na takav zločinački put – rekao je Ignjatović. Tek kada je motiv sa sigurnošću utvrđen, tada je sudskom veću trasiran put za donošenje pravilne presude. Bez toga, kako je naglašavao

Hronika

16.07.2018 u 09:00

Odokativno odmeravanje kazne

Ako saobraćajni policajac vozi pijan, da li će njegovo zanimanje biti otežavajuća okolnost kada mu se bude sudilo zbog saobraćajne nesreće? Da li se u presudi za ubistvo roditelja može navesti da je okrivljeni „ostao siroče” i da mu se to uzme kao olakšavajuća okolnost? Hoće li otac dvoje dece biti blaže kažnjen zbog nasilja u porodici od nekog ko nije „porodičan čovek”? Sve su to postupci iz naše sudske prakse. Presude se u velikom broju slučajeva ukidaju i vraćaju na ponovno suđenje upravo zato što viša sudska instanca smatra da prvostepeni sud nije pravilno cenio neke okolnosti kao otežavajuće ili olakšavajuće.

Hronika

08.07.2018 u 22:00

Pisanje presude na ispitu za sudije

Na ispit za sudije osnovnih i prekršajnih sudova izašlo je ukupno 1.072 kandidata, a najvišu ocenu na pisanom testu – peticu, dobilo je 847, dok je slobodnih sudijskih mesta samo 202. Visoki savet sudstva (VSS) objavio je da će razgovori sa kandidatima biti održani od 27. avgusta, po rasporedu koji će naknadno biti saopšten. Kako saznajemo u VSS, upravo su završeni razgovori sa kandidatima za sudije viših, privrednih i apelacionih sudova, kao i za Upravni sud. Oni su pisani test radili u maju, u prostorijama nekadašnje Skupštine Srbije u Ulici kralja Milana, a sada posle usmenog razgovora ostaje da sačekaju odluku VSS-a. Najviše prijavljenih bilo je za osnovne i prekršajne sudove, pa je zato i pisani test za njih organizovan 13. i 14. juna u hali dva Beogradskog sajma. To je bilo

Hronika

03.07.2018 u 19:09

Nema više pozivanja advokata „preko veze”

Policija i tužilaštvo neće više moći da angažuju advokate „preko veze” kada su u pitanju odbrane osumnjičenih po službenoj dužnosti. Sada će pozivati kol-centar Advokatske komore Beograda (AKB), gde je upravo završen softver koji omogućava da za službene odbrane budu pozivani advokati po redosledu s liste i da niko ne bude „preskočen”. Na listi je 2.229 beogradskih advokata, po azbučnom redu. Kada policija uhapsi osumnjičenog, koji ne može da plati izabranog branioca, moraće da pozove advokate po redosledu sa liste. Softver će beležiti svaki poziv i biće vidljivo da li se pozvani advokat javio i da li je odbio da bude branilac po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju. – Sistem je zasnovan na striktnom poštovanju redosleda advokata na listi i obavezi svih državnih organa da

Hronika

29.06.2018 u 22:00

Osuđenici državu koštaju 60 miliona evra godišnje

Zatvor je najskuplja kazna. Zatvorski sistem Srbije košta državu oko 60 miliona evra godišnje. Toliko se troši na održavanje zgrada, ishranu osuđenika, plate zaposlenih, grejanje, prevoz pritvorenika od suda do zatvora i sve drugo što je neophodno da bi svakodnevno funkcionisao sistem u kome živi i radi 11.000 osuđenika i 4.000 zaposlenih. Jedan zatvorenik u Srbiji košta državu između 14 i 15 evra dnevno. To je najnoviji podatak Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Zatvor mnogo košta državu, a ne doprinosi smanjenju kriminala. Dugotrajne kazne zatvora su popularne u javnosti, a pri tome se zaboravlja da je za prevenciju kriminala mnogo efikasnija visoka verovatnoća otkrivanja i hapšenja. To je na međunarodnoj konferenciji krivičara na Tari rekla mr Jasmina Igrački, istraživač u Institutu

Hronika

24.06.2018 u 22:00

Srpski advokati tvrde da imaju dokaze protiv hrvatskih pilota

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije imaće priliku da pokrene istragu protiv dvojice hrvatskih pilota koji su 8. avgusta 1995. godine raketirali izbegličku kolonu u mestu Svodna kod Dvora na Uni, kada je četvoro ljudi ubijeno, a više od 50 ranjeno. Borbeni izveštaji koje su hrvatski piloti sačinili posle raketiranja biće samo deo dokaza koje će beogradski advokati podneti u krivičnoj prijavi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. – Dan posle zvanične obustave borbenih dejstava Hrvatske Vojske, odnosno okončanja „Oluje”, oko 17.50 časova, sa vojnog aerodroma „Pleso” kod Zagreba poletela su dva aviona mig-21 i prodrla 15 kilometara u vazdušni prostor Bosne i Hercegovine i na pravcu puta Bosanski Novi – Prijedor, u mestu Svodna, nadleteli kolonu izbeglica.

Hronika

11.06.2018 u 17:44

Zvezdan Jovanović: Pobuna JSO je fikcija

„Ni po jednom osnovu nije bilo oružane pobune protiv sada bivše države SRJ. Mi se ovde 2018. godine bavimo protestom danas nepostojeće Jedinice za specijalne operacije u danas nepostojećoj državi. Iznova sam zatečen upornošću tužilaštva u poturanju lažnih dokaza”, kazao je optuženi Zvezdan Jovanović, na početku svoje završne reči na suđenju za pobunu JSO 2001. godine u Beogradu. Jovanović, koji je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora kao izvršilac ubistva na premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine, dobio je reč u najvećoj sudnici Specijalnog suda, gde je u publici prvi put sedeo lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. – Krivičnu prijavu protiv JSO podneo je advokat Srđa Popović i time omogućio Čedi i Bebi Popoviću da utiču na ovo suđenje da bi prali svoje krvave

Ekonomija

09.06.2018 u 22:00

Pravnici predlažu da umanjene penzije postanu javni dug

Neisplaćena penzionerska potraživanja treba zakonski utvrditi kao „javni dug” i pretvoriti u obveznice koje bi se isplaćivale u narednom petogodišnjem roku, uz pravo nasleđivanja i mogućnost da se prodaju na tržištu. To je predloženo na upravo završenom susretu pravnika „Budvanski pravnički dani”. Budući da se očekuje da više stotina hiljada penzionera podnese tužbe posle ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija, ovakvo rešenje koje je predloženo na savetovanju pravnika sprečilo bi nepotrebno opterećenje sudova i poštedelo budžet ogromnih troškova. Prema rečima Ratomira Slijepčevića, sekretara Udruženja za komparativno pravo, na ovaj način obezbedilo bi se pravično kompromisno zakonsko rešenje.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović