Samo sud potvrđuje nečiju krivicu

Ideja o uvođenju ovog krivičnog dela postoji već nekoliko meseci, tačije od januara ove godine, kada je i „Politika” o tome objavila tekst pod naslovom „Krivični zakonik ne štiti nevinost”. Međutim, zvanična inicijativa, sa obrazloženjem i konkretnim primerima, upućena je Ministarstvu pravde 3. jula, nekoliko dana posle izjave Matića u vezi sa suđenjem okrivljenima za ubistvo Ćuruvije.

AKB je prekjuče saopštila da Matić u ovom slučaju „nije nezavisan novinar koji prati tok suđenja, već predsednik državne komisije koju čine i operativci MUP i BIA”. Iz perspektive advokature, navodi se u saopštenju, „on je u ovom krivičnom postupku predstavnik izvršne vlasti, a okrivljeni – građani čija prava moraju biti zaštićena”.

– Svaki okrivljeni mora imati jednaka prava u postupku, nezavisno od krivičnog dela koje mu se stavlja na teret i nezavisno od toga o kojem je okrivljenom reč. Ideja da bi slučaj „Ćuruvija” morao da bude izuzetak od principa, jer je „od posebnog značaja za društvo da se izvršioci zločina kazne”, nije prihvatljiva sa stanovišta pravne sigurnosti građana i vladavine prava – ističe predsednik AKB Jugoslav Tintor.

Podseća da povreda pretpostavke nevinosti nije samo medijska tvrdnja da je neko izvršilac krivičnog dela, već i svaka izjava kojom posredstvom pritiska javnosti pokušava da se utiče na tok sudskog postupka.

– Kada Matić izgovori da će „sudsko veće doneti unapred zacrtanu oslobađajuću odluku” i da mu je „žao što novinari i udruženja nisu snažnije bili prisutni na ovim suđenjima”, on priziva pritisak javnosti u pravcu osuđujuće presude, a kada izgovori da je „donet veliki broj oslobađajućih presuda ozbiljnim kriminalcima, batinašima i muvatorima”, on negira pravo na odbranu i princip da samo pravosnažna sudska presuda može predstavljati potvrdu nečije krivice – kaže Tintor.

AKB smatra da izjave Matića u kojima navodi da je ovaj slučaj „test za sve” u predmetu u kojem je „izuzetno zainteresovana javnost i sama država, koja je zbog toga formirala komisiju”, predstavljaju očigledan pritisak na sud, jer stavljaju u izgled i reakciju javnosti i reakciju države u slučaju donošenja neodgovarajuće presude.

– Ovde nije reč o gušenju slobode govora, kako to pojedini novinari pokušavaju da predstave, već o zalaganju advokature za poštovanje prava okrivljenog i potrebi da se građanin u krivičnom postupku zaštiti od slobode štampe kada se ona zloupotrebljava za usmeravanje toka sudskog postupka” – navodi Tintor.

Matić juče odgovara da „Advokatska komora nema pravo da novinarima oduzme pravo da budu novinari, da se bore protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i da slobodno kritikuju pravosuđe”. U oštrom odgovoru Matić je naveo da Tintor može da pretvori Komoru u „logističku podršku advokatima koji brane šefove Službe državne bezbednosti i njihove pomoćnike optužene za ubistvo Ćuruvije”.

– Advokatura je, kao nezavisna profesija, jedina u poziciji da interes pojedinca pretpostavi interesu države. To ne znači da se ne mogu pratiti sudski postupci i komentarisati sudske odluke, već da se načinom izveštavanja o sudskim postupcima ne smeju povređivati prava okrivljenog – podseća Tintor.

Hapšenje pred kamerama jednog od najboljih jugoslovenskih fudbalera Dragana Džajića, izjave visokih političara u vreme hapšenja takozvane „stečajne mafije”, zatim Dragoslava Kosmajca, pa medijska hajka na roditelje devojčice Tijane Ognjanović – samo su neki od primera koji se navode u inicijativi AKB.

Cilj ove inicijative nije da se novinari nađu iza rešetaka, nego da se zaštite prava okrivljenih kojima mediji često „odrubljuju glavu” pre nego što je sud i video optužnicu.

Ipak, novinari i urednici nisu jedini koji krše pretpostavku nevinosti. To veoma često čine političari, predstavnici izvršne vlasti, čije se izjave prenose u medijima i u mnogim slučajevima „trasiraju put” kako će se izveštavati o okrivljenom i krivičnom delu, mada ni pravnici nisu jedinstveni u odgovoru na ovo pitanje, mada sloboda govora upravo i može da postoji ako se ne zaboravlja da „niko nije kriv dok se to ne dokaže pravnosnažnom sudskom odlukom”.