Само суд потврђује нечију кривицу

Идеја о увођењу овог кривичног дела постоји већ неколико месеци, тачије од јануара ове године, када је и „Политика” о томе објавила текст под насловом „Кривични законик не штити невиност”. Међутим, званична иницијатива, са образложењем и конкретним примерима, упућена је Министарству правде 3. јула, неколико дана после изјаве Матића у вези са суђењем окривљенима за убиство Ћурувије.

АКБ је прекјуче саопштила да Матић у овом случају „није независан новинар који прати ток суђења, већ председник државне комисије коју чине и оперативци МУП и БИА”. Из перспективе адвокатуре, наводи се у саопштењу, „он је у овом кривичном поступку представник извршне власти, а окривљени – грађани чија права морају бити заштићена”.

– Сваки окривљени мора имати једнака права у поступку, независно од кривичног дела које му се ставља на терет и независно од тога о којем је окривљеном реч. Идеја да би случај „Ћурувија” морао да буде изузетак од принципа, јер је „од посебног значаја за друштво да се извршиоци злочина казне”, није прихватљива са становишта правне сигурности грађана и владавине права – истиче председник АКБ Југослав Тинтор.

Подсећа да повреда претпоставке невиности није само медијска тврдња да је неко извршилац кривичног дела, већ и свака изјава којом посредством притиска јавности покушава да се утиче на ток судског поступка.

– Када Матић изговори да ће „судско веће донети унапред зацртану ослобађајућу одлуку” и да му је „жао што новинари и удружења нису снажније били присутни на овим суђењима”, он призива притисак јавности у правцу осуђујуће пресуде, а када изговори да је „донет велики број ослобађајућих пресуда озбиљним криминалцима, батинашима и муваторима”, он негира право на одбрану и принцип да само правоснажна судска пресуда може представљати потврду нечије кривице – каже Тинтор.

АКБ сматра да изјаве Матића у којима наводи да је овај случај „тест за све” у предмету у којем је „изузетно заинтересована јавност и сама држава, која је због тога формирала комисију”, представљају очигледан притисак на суд, јер стављају у изглед и реакцију јавности и реакцију државе у случају доношења неодговарајуће пресуде.

– Овде није реч о гушењу слободе говора, како то поједини новинари покушавају да представе, већ о залагању адвокатуре за поштовање права окривљеног и потреби да се грађанин у кривичном поступку заштити од слободе штампе када се она злоупотребљава за усмеравање тока судског поступка” – наводи Тинтор.

Матић јуче одговара да „Адвокатска комора нема право да новинарима одузме право да буду новинари, да се боре против некажњивости злочина над новинарима и да слободно критикују правосуђе”. У оштром одговору Матић је навео да Тинтор може да претвори Комору у „логистичку подршку адвокатима који бране шефове Службе државне безбедности и њихове помоћнике оптужене за убиство Ћурувије”.

– Адвокатура је, као независна професија, једина у позицији да интерес појединца претпостави интересу државе. То не значи да се не могу пратити судски поступци и коментарисати судске одлуке, већ да се начином извештавања о судским поступцима не смеју повређивати права окривљеног – подсећа Тинтор.

Хапшење пред камерама једног од најбољих југословенских фудбалера Драгана Џајића, изјаве високих политичара у време хапшења такозване „стечајне мафије”, затим Драгослава Космајца, па медијска хајка на родитеље девојчице Тијане Огњановић – само су неки од примера који се наводе у иницијативи АКБ.

Циљ ове иницијативе није да се новинари нађу иза решетака, него да се заштите права окривљених којима медији често „одрубљују главу” пре него што је суд и видео оптужницу.

Ипак, новинари и уредници нису једини који крше претпоставку невиности. То веома често чине политичари, представници извршне власти, чије се изјаве преносе у медијима и у многим случајевима „трасирају пут” како ће се извештавати о окривљеном и кривичном делу, мада ни правници нису јединствени у одговору на ово питање, мада слобода говора управо и може да постоји ако се не заборавља да „нико није крив док се то не докаже правноснажном судском одлуком”.