Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Hronika

23.10.2016 u 22:00

Strazbur dosudio veće odštete

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu dosudio je od 1.500 do 2.800 evra odštete građanima Srbije koji su zbog predugog trajanje suđenja od Ustavnog suda „dobili” odštete od 300 do 600 evra. Reč je o presudi u predmetu „Savić i drugi protiv Srbije”, gde je osmoro naših građana tužilo državu zbog toga što su njihovi krivični i parnični postupci pred našim sudovima trajali između sedam i devet godina. – Reč je o predmetu u kojem je Evropski sud prvi put ispitivao visinu naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud nije obrazložio zašto smatra da su iznosi koje je dosudio Ustavni sud Srbije mali – kaže mr Nataša Plavšić, zastupnica Srbije pred sudom u Strazburu, koja je iznela ove podatke na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji. „Da li se

Hronika

24.10.2016 u 07:30

Može li zakon da zadire u intimu

Ukoliko se krivično pravo bude primenjivalo mimo volje bračnih partnera u sferi seksualnih odnosa, to će u mnogim slučajevima dovoditi do poremećenih bračnih odnosa, pa čak i do prestanka bračne zajednice, što svakako ne bi trebalo da bude cilj ni uloga krivičnog prava. To je jedna od poruka s nedavno održanog savetovanja krivičara na Zlatiboru. Beogradski advokat dr Veljko Delibašić ukazao je na uobičajene situacije iz svakodnevnog života, koje mogu postati krivično delo ako se Krivični zakonik Srbije bude neoprezno usklađivao s Istanbulskom konvencijom. Reč je o Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Srbija ratifikovala. Konvencija traži od zemalja potpisnica znatne izmene krivičnog dela silovanja. Za postojanje ovog

Hronika

11.10.2016 u 11:20

Sudovi ublažavaju kazne za primanje mita

Činjenicu da je okrivljeni ostao bez posla zbog krivičnog postupka za primanje mita, sudovi su u čak pet slučajeva cenili kao olakšavajuću okolnost pri odmeravanju kazne. Ovaj zaprepašćujući podatak izneo je mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, na nedavno održanom savetovanju krivičara na Zlatiboru. Sudija je analizirao ukupno 27 pravosnažnih presuda za primanje i davanje mita, koje je Apelacioni sud u Beogradu doneo od 2011. do 2015. godine. Toliko je ukupno bilo konačnih presuda za mito na teritoriji koju pokriva ovaj apelacioni sud, a to su viši sudovi u Beogradu, Valjevu, Pančevu i Smederevu. Osuđena su 33 okrivljena (29 muškaraca i četiri žene), od kojih samo dvoje zbog davanja mita i to su bili vlasnik privatnog preduzeća, i strani državljanin koji je mito

Hronika

26.09.2016 u 15:06

„Teflon zakon” i „vaučer studije prava”

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) je najviše kritikovan zakon ikada u Srbiji, ali i pored toga opstaje, iako ni sudije ni tužioci ni advokati nisu zadovoljni kako se ovaj zakon primenjuje, rečeno je na savetovanju krivičara na Zlatiboru, gde je više stotina stručnjaka tri dana raspravljalo o temi „Evropske integracije i kazneno zakonodavstvo”. Zakonik o krivičnom postupku upravo je jedan od najvažnijih zakona koji treba da se uskladi sa modernim evropskim kontinentalnim pravom, a Srbija je u krivični postupak uvela elemente iz anglosaksonskog modela suđenja, koji nisu u skladu sa našom tradicijom i našom organizacijom sudstva, tužilaštva i policije. – Moglo bi se za ZKP reći da je „teflon zakon”, jer se od njega odbijaju sve kritike, koje stižu od stručnjaka i onih koji po ovom

Hronika

20.09.2016 u 19:57

Advokatska komora odbila tužioca Vukčevića i ispisala Homena

Advokatska komora Beograda odbila je da uvede u svoju evidenciju prijavu bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića za upis u imenik advokata, saznaje „Politika”. Upravni odbor AKB je ovu odluku doneo jednoglasno, sa obrazloženjem da Vukčević nema kompletnu dokumentaciju. Takođe saznajemo da je AKB ispisao iz imenika advokata Slobodana Homena, nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde i doskorašnjeg narodnog poslanika. "Sačekaćemo da Vukčević dopuni svoju prijavu, a kada bude podneo kompletnu dokumentaciju ponovo ćemo odlučivati", kaže Aleksandar Cvejić, član UO Advokatske komore Beograda

Hronika

15.09.2016 u 21:30

Dokazi nisu prevedeni na ruski jezik

Optuženi za korupciju u pančevačkoj Rafineriji nisu počeli da iznose odbranu pred Višim sudom u Pančevu zato što novi dokaz još nije preveden na ruski jezik. Reč je o kompakt-disku, koji je Naftna industrija Srbije dostavila sudu u junu, a poslednji put je ovo suđenje održano u maju. Kako saznajemo, na CD-u se nalaze ugovori koje je NIS naknadno potpisao sa preduzećem čiji su vlasnici takođe u ovom postupku optuženi za davanje mita, odnosno za „ugradnju” korupcije u cenu radova na postrojenjima bloka „Prerada”. Indijac Džagdžit Sing i dvojica ruskih državljana, Viktor Slavin i Stanislav Kislicin, već duže od godinu dana čekaju trenutak da iznesu svoju odbranu, ali je početak suđenja više puta odlagan zbog toga što u Srbiji ne postoji prevodilac za pandžapski jezik, koji je

Hronika

21.08.2016 u 10:05

Oficiri tužilaštva u državnim institucijama

Predlog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije naći će se na prvom redovnom zasedanju Skupštine Srbije sredinom septembra, saznaje „Politika”. Ako zakon stupi na snagu u septembru, njegova primena će početi u martu. Novi zakon uvodi službenike za vezu i udarne grupe protiv korupcije i privrednog kriminala, kao i timove posebnih stručnjaka iz oblasti finansijske forenzike. Zakon propisuje koji organi i institucije moraju imati više službenika za vezu sa tužilaštvom. To su Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranje novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za

Hronika

12.08.2016 u 22:00

Ko proganja – goniće ga tužilac

Neko proganja zbog ljubomore, neko zbog mržnje, neko iz opsesije. Šta god da je razlog, žrtve neće više biti nezaštićene kada u Krivični zakonik Srbije bude uneto novo krivično delo koje će se zvati – proganjanje. Do sada je bilo neophodno da progonitelj preti da bi ga tužilaštvo gonilo za krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Sada više neće biti potrebna pretnja da će žrtva biti napadnuta ili druga osoba bliska njoj. Biće dovoljno da učinilac šalje previše poruka putem SMS-a, imejla ili društvenih mreža ili da uporno poziva žrtvu telefonom, bez obzira na to da li joj nešto govori ili prekida vezu kada se žrtva javi. I sačekivanje ispred kuće ili radnog mesta, uporno praćenje, pa i raspitivanje ili prikupljanje informacija o okolnostima iz privatnog i poslovnog života žrtve – mogu biti osnov za

Hronika

01.08.2016 u 16:00

Mali sudski sporovi prave veliku gužvu

Sporovi male vrednosti opterećuju sudove i iz njih se regrutuje najveći broj starih nerešenih predmeta. Trećina svih parnica u Prvom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu su upravo sporovi male vrednosti, odnosno svaka parnica u kojoj je vrednost manja od 3.000 evra, kažu u Forumu sudija Srbije. To su svi oni slučajevi kada se sudi zbog novčanih dugova i pokretnih stvari. U ove predmete ne spadaju radni sporovi niti suđenja oko nepokretnosti – stanova, kuća, zgrada ili zemljišta. – U Prvom osnovnom sudu u Beogradu ima 33.700 nerešenih predmeta, što je u proseku oko 540 predmeta po sudiji. U Drugom osnovnom sudu sada ima oko 4.500 nerešenih predmeta ili prosečno oko 300 predmeta po sudiji. Jedna trećina su sporovi male vrednosti. Gotovo svi predmeti koji se odnose na vrtiće, vojne

Hronika

16.07.2016 u 19:00

Neizvesna sudbina pola miliona neplaćenih računa

U sudovima na teritoriji Apelacionog suda u Beogradu trenutno se nalazi 1.195.315 nerešenih izvršnih predmeta. Od toga je najviše u Prvom osnovnom sudu u Beogradu – ukupno 994.916 predmeta, a najveći deo su neplaćeni računi za komunalne usluge. Podaci su saopšteni juče na četvrtom regionalnom sastanku predsednika sudova, održanom u Beogradu, sa temom rešavanja starih izvršnih predmeta po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji se primenjuje od 1. jula. Šef izvršne pisarnice Prvog osnovnog suda u Beogradu Biljana Selečanin, rekla je da su se poverioci za 417.163 predmeta izjasnili da žele da ih povere sudu, dok će 22.944 dati javnim izvršiteljima. To ukupno čini 440.107 predmeta u kojima su se poverioci izjasnili, a za ostatak od 554.809 nije izričito rečeno da će biti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović