Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника

23.10.2016 у 22:00

Стразбур досудио веће одштете

Европски суд за људска права у Стразбуру досудио је од 1.500 до 2.800 евра одштете грађанима Србије који су због предугог трајање суђења од Уставног суда „добили” одштете од 300 до 600 евра. Реч је о пресуди у предмету „Савић и други против Србије”, где је осморо наших грађана тужило државу због тога што су њихови кривични и парнични поступци пред нашим судовима трајали између седам и девет година. – Реч је о предмету у којем је Европски суд први пут испитивао висину накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року. Европски суд није образложио зашто сматра да су износи које је досудио Уставни суд Србије мали – каже мр Наташа Плавшић, заступница Србије пред судом у Стразбуру, која је изнела ове податке на саветовању судија у Врњачкој Бањи. „Да ли се

Хроника

24.10.2016 у 07:30

Може ли закон да задире у интиму

Уколико се кривично право буде примењивало мимо воље брачних партнера у сфери сексуалних односа, то ће у многим случајевима доводити до поремећених брачних односа, па чак и до престанка брачне заједнице, што свакако не би требало да буде циљ ни улога кривичног права. То је једна од порука с недавно одржаног саветовања кривичара на Златибору. Београдски адвокат др Вељко Делибашић указао је на уобичајене ситуације из свакодневног живота, које могу постати кривично дело ако се Кривични законик Србије буде неопрезно усклађивао с Истанбулском конвенцијом. Реч је о Конвенцији Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, коју је Србија ратификовала. Конвенција тражи од земаља потписница знатне измене кривичног дела силовања. За постојање овог тешког

Хроника

11.10.2016 у 11:20

Судови ублажавају казне за примање мита

Чињеницу да је окривљени остао без посла због кривичног поступка за примање мита, судови су у чак пет случајева ценили као олакшавајућу околност при одмеравању казне. Овај запрепашћујући податак изнео је мр Сретко Јанковић, судија Апелационог суда у Београду, на недавно одржаном саветовању кривичара на Златибору. Судија је анализирао укупно 27 правоснажних пресуда за примање и давање мита, које је Апелациони суд у Београду донео од 2011. до 2015. године. Толико је укупно било коначних пресуда за мито на територији коју покрива овај апелациони суд, a то су виши судови у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву. Осуђена су 33 окривљена (29 мушкараца и четири жене), од којих само двоје због давања мита и то су били власник приватног предузећа, и страни држављанин који је мито дао

Хроника

26.09.2016 у 15:06

„Тефлон закон” и „ваучер студије права”

Законик о кривичном поступку (ЗКП) је највише критикован закон икада у Србији, али и поред тога опстаје, иако ни судије ни тужиоци ни адвокати нису задовољни како се овај закон примењује, речено је на саветовању кривичара на Златибору, где је више стотина стручњака три дана расправљало о теми „Европске интеграције и казнено законодавство”. Законик о кривичном поступку управо је један од најважнијих закона који треба да се усклади са модерним европским континенталним правом, а Србија је у кривични поступак увела елементе из англосаксонског модела суђења, који нису у складу са нашом традицијом и нашом организацијом судства, тужилаштва и полиције. – Могло би се за ЗКП рећи да је „тефлон закон”, јер се од њега одбијају све критике, које стижу од стручњака и оних који по овом закону

Хроника

20.09.2016 у 19:57

Адвокатска комора одбила тужиоца Вукчевића и исписала Хомена

Адвокатска комора Београда одбила је да уведе у своју евиденцију пријаву бившег тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића за упис у именик адвоката, сазнаје „Политика”. Управни одбор АКБ је ову одлуку донео једногласно, са образложењем да Вукчевић нема комплетну документацију. Такође сазнајемо да је АКБ исписао из именика адвоката Слободана Хомена, некадашњег државног секретара у Министарству правде и доскорашњег народног посланика. "Сачекаћемо да Вукчевић допуни своју пријаву, а када буде поднео комплетну документацију поново ћемо одлучивати", каже Александар Цвејић, члан УО Адвокатске коморе Београда

Хроника

15.09.2016 у 21:30

Докази нису преведени на руски језик

Оптужени за корупцију у панчевачкој Рафинерији нису почели да износе одбрану пред Вишим судом у Панчеву зато што нови доказ још није преведен на руски језик. Реч је о компакт-диску, који је Нафтна индустрија Србије доставила суду у јуну, а последњи пут је ово суђење одржано у мају. Како сазнајемо, на ЦД-у се налазе уговори које је НИС накнадно потписао са предузећем чији су власници такође у овом поступку оптужени за давање мита, односно за „уградњу” корупције у цену радова на постројењима блока „Прерада”. Индијац Џагџит Синг и двојица руских држављана, Виктор Славин и Станислав Кислицин, већ дуже од годину дана чекају тренутак да изнесу своју одбрану, али је почетак суђења више пута одлаган због тога што у Србији не постоји преводилац за панџапски језик, који је матерњи језик

Хроника

21.08.2016 у 10:05

Официри тужилаштва у државним институцијама

Предлог Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и корупције наћи ће се на првом редовном заседању Скупштине Србије средином септембра, сазнаје „Политика”. Ако закон ступи на снагу у септембру, његова примена ће почети у марту. Нови закон уводи службенике за везу и ударне групе против корупције и привредног криминала, као и тимове посебних стручњака из области финансијске форензике. Закон прописује који органи и институције морају имати више службеника за везу са тужилаштвом. То су Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прање новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар

Хроника

12.08.2016 у 22:00

Ко прогања – гониће га тужилац

Неко прогања због љубоморе, неко због мржње, неко из опсесије. Шта год да је разлог, жртве неће више бити незаштићене када у Кривични законик Србије буде унето ново кривично дело које ће се звати – прогањање. До сада је било неопходно да прогонитељ прети да би га тужилаштво гонило за кривично дело угрожавања сигурности. Сада више неће бити потребна претња да ће жртва бити нападнута или друга особа блиска њој. Биће довољно да учинилац шаље превише порука путем СМС-а, имејла или друштвених мрежа или да упорно позива жртву телефоном, без обзира на то да ли јој нешто говори или прекида везу када се жртва јави. И сачекивање испред куће или радног места, упорно праћење, па и распитивање или прикупљање информација о околностима из приватног и пословног живота жртве – могу бити основ за

Хроника

01.08.2016 у 16:00

Мали судски спорови праве велику гужву

Спорови мале вредности оптерећују судове и из њих се регрутује највећи број старих нерешених предмета. Трећина свих парница у Првом и Другом основном суду у Београду су управо спорови мале вредности, односно свака парница у којој је вредност мања од 3.000 евра, кажу у Форуму судија Србије. То су сви они случајеви када се суди због новчаних дугова и покретних ствари. У ове предмете не спадају радни спорови нити суђења око непокретности – станова, кућа, зграда или земљишта. – У Првом основном суду у Београду има 33.700 нерешених предмета, што је у просеку око 540 предмета по судији. У Другом основном суду сада има око 4.500 нерешених предмета или просечно око 300 предмета по судији. Једна трећина су спорови мале вредности. Готово сви предмети који се односе на вртиће, војне пензионере,

Хроника

16.07.2016 у 19:00

Неизвесна судбина пола милиона неплаћених рачуна

У судовима на територији Апелационог суда у Београду тренутно се налази 1.195.315 нерешених извршних предмета. Од тога је највише у Првом основном суду у Београду – укупно 994.916 предмета, а највећи део су неплаћени рачуни за комуналне услуге. Подаци су саопштени јуче на четвртом регионалном састанку председника судова, одржаном у Београду, са темом решавања старих извршних предмета по новом Закону о извршењу и обезбеђењу, који се примењује од 1. јула. Шеф извршне писарнице Првог основног суда у Београду Биљана Селечанин, рекла је да су се повериоци за 417.163 предмета изјаснили да желе да их повере суду, док ће 22.944 дати јавним извршитељима. То укупно чини 440.107 предмета у којима су се повериоци изјаснили, а за остатак од 554.809 није изричито речено да ће бити обустављени јер

Претходна Следећа

Почетна / Александра Петровић

17.06.2026 у 18:00

Војни рок од марта: Гашић најавио усвајање закона и велики талас запошљавања

17.06.2026 у 17:57

Брнабићева најављује најважније изборе у историји Србије

17.06.2026 у 17:51

Потписивање споразума између САД и Ирана могло би бити померено за данас

17.06.2026 у 17:44

ГЗЈЗ: анализа воде из отворених базена показује да је безбедна за купање

17.06.2026 у 17:42

Нови председник ФЕД-а мења правила игре за инвеститоре

17.06.2026 у 17:38

Пољска и Немачка потписале билатерални споразум о одбрани