Ко прогања – гониће га тужилац

Неко прогања због љубоморе, неко због мржње, неко из опсесије. Шта год да је разлог, жртве неће више бити незаштићене када у Кривични законик Србије буде унето ново кривично дело које ће се звати – прогањање. До сада је било неопходно да прогонитељ прети да би га тужилаштво гонило за кривично дело угрожавања сигурности.

Сада више неће бити потребна претња да ће жртва бити нападнута или друга особа блиска њој. Биће довољно да учинилац шаље превише порука путем СМС-а, имејла или друштвених мрежа или да упорно позива жртву телефоном, без обзира на то да ли јој нешто говори или прекида везу када се жртва јави. И сачекивање испред куће или радног места, упорно праћење, па и распитивање или прикупљање информација о околностима из приватног и пословног живота жртве – могу бити основ за кривичну пријаву, истрагу, оптужницу и суђење.

Каква ће тачно казна бити прописана, још није познато. Јер, како сазнајемо, још се пише прецизан опис овог новог кривичног дела, које ће наћи своје место у новим изменама Кривичног законика. Очекује се да те измене буду усвојене до краја ове године.

Нове законске мере, које треба да појачају борбу против насиља у породици, најавио је овог лета премијер Александар Вучић, после злочина у Житишту и дугим местима. Подсетимо, Синиша Златић је окривљен да је 2. јула пуцао на људе у кафићу „Макијато” у Житишту и убио бившу супругу Дијану, њеног пријатеља и још троје гостију кафића, а ранио 20 људи. Да је могао бити пријављен за прогањање бивше супруге, можда би био иза решетака или под посебним мерама, па је вероватно да у том случају до злочина не би ни дошло.

Жртве психичког насиља немају начина да траже заштиту државних органа, иако и овај вид малтретирања улази у опис кривичног дела насиља у породици. Осим тога, жртве уопште не морају да буду чланови породице учиниоца. Готово увек се боје освете ако зову полицију, а на пријаву се тешко одлучују чак и ако постоје претње и телесне повреде.

– Прогањање је најчешће повезано са насиљем у породици, чак и пошто жртва напусти насилника, али не мора уопште да буде у вези са породицом. Дешава се да жртва не познаје прогонитеља. Осим тога, прогањање може да се подудари и са мобингом, то јест са психичким малтретирањем на послу – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и председник Удружења правника Србије.

Он наводи да је реч о новијем кривичном делу, које је најпре санкционисано у Америци, под називом „stalking”, које има мало шире значење, а код нас се преводи као прогањање. Оно је уведено због неких познатих личности, попут глумаца, глумица, музичких звезда, које су доживљавале велике непријатности „обожаватеља” или оних који их мрзе. Последњих година ово кривично дело ушло је и у многа европска законодавства, па постоји на пример и у Немачкој.

– За европске државе оно постаје изузетно важно последњих година, због Истанбулске конвенције којој је приступила већина европских земаља, и све државе ЕУ, па и Србија. Ова конвенција прописује посебне мере заштите жена и деце, не само када је реч о кривичним делима против полне слободе и насиља, већ и када је реч о прогањању. Ми тренутно немамо дело које би обухватило све могуће облике прогањања, али постоји једно традиционално које се тиче неких најозбиљнијих начина прогањања, а то је угрожавање сигурности – објашњава др Шкулић.

Међутим, много је животних ситуација када нема претње, али има прогањања.

– То може бити свака радња којом се код жртве изазивају стрепња и страх, или се на други начин тешко иритира, па то постаје облик психичког мучења, што некада, споља посматрано, и не делује увек тако. Дакле, битан је и субјективни осећај жртве – да ли се она осећа уплашено и неспокојно. То се може утврдити вештачењем психолога и исказима сведока. У тежим случајевима, прогањање може довести и до болести жртве или чак до самоубиства – каже наш саговорник.

У пракси имамо две ситуације – када између жртве и учиниоца постоји нека веза и када се они не познају.

– Ако је реч о бившим супружницима или љубавницима или је учинилац желео да познанство прерасте у љубавни однос али се то није догодило, онда он тежи да повреди жртву, а основни узрок прогањања је нека врста освете. Ако се жртва и учинилац не познају, онда је жртва из неког разлога постала мета фиксације прогонитеља. Ту је често реч о жртви која је јавна личност. Може бити телевизијска звезда, глумица, певач, политичар... Прогонитељи познатих личности су некада и душевно поремећене особе. Увек постоји опасност да то прерасте у много теже кривично дело када се такве особе „засите” прогањања, или када жртва упорно одбија контакт или пријави случај полицији. Тада могу реаговати чак и убиством. На пример, Џона Ленона је убила особа која је била његов специфични обожавалац, а онда је то прерасло у мржњу и потребу да он и сам постане познат тако што ће уништити живот веома познате личности – наводи професор.

Широк је спектар начина на који неко може бити прогоњен. И учиниоци и жртве могу бити и мушкарци и жене.

– Све оно што нема елементе угрожавања сигурности, али има карактеристике једног изузетно иритантног узнемиравања, малтретирања, или како би се у народу рекло – довођења до лудила, може бити кривично дело прогањања. То се може чинити и креирањем лажних профила на друштвеним мрежама, објављивањем или слањем узнемиравајућих фотографија или снимака где се жртва извргава руглу, затим упорно позивање телефоном, слање порука, брзо прекидање везе, упућивање ружних речи и клетви преко телефона. Не мора да постоји директан контакт „лицем у лице” – објашњава професор Шкулић.

Тужиоци ће на основу доказа умети да процене када је реч о прогањању, а када није. Важно је да прогонитељи знају да њихове жртве нису без заштите и да могу бити кривично гоњени.