Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Hronika

21.03.2016 u 22:05

Kad Sing kaže „nai”

Upitan da li je optužbu razumeo, optuženi Džagdžit Sing izjavljuje na svom jeziku da nije i da ne želi da se izjasni na ruskom jeziku. Upitan da li priznaje ili ne priznaje krivično delo, izjavljuje da ne želi na ruskom da se izjasni, ali je rekao „nai” što branilac advokat Sead Spahović kaže da na pandžapskom znači „ne”. Ovo je deo zvaničnog zapisnika sa suđenja optuženima za slučaj poznat javnosti kao „korupcija u pančevačkoj rafineriji”. Pred Višim sudom u Pančevu sudi se dvojici optuženih državljana Rusije, dvojici državljana Srbije i Džagdžitu Singu, državljaninu Ukrajine, koji je poreklom iz Pandžaba, velike provincije koja se delom nalazi u Pakistanu, a delom u Indiji. Njegov maternji jezik je pandžapski, a u celoj Srbiji ne može da se nađe prevodilac za taj jezik, kojim

Hronika

14.03.2016 u 09:05

Sudija mora da pokaže da je nezavisan

Sa 25 godina, Snežana Andrejević bila je najmlađi sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, a danas je sa 65 najstariji sudija Vrhovnog kasacionog suda. Snežana Andrejević je jedini sudija u srpskom pravosuđu koji je uspeo da napuni 40 godina sudijskog staža. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1973. godine i tada je počela da radi kao pripravnik, a kada je položila pravosudni ispit postala je i stručni saradnik. – Za sudiju sam izabrana 12. februara 1976., kada sam imala 25 godina i četiri meseca. Iz moje generacije odabrano je još nekoliko kolega i tada se govorilo da je „stigao rokenrol u pravosuđe”, jer je to bila prva prava smena generacija. Došli smo u kolektiv ozbiljnih sudija, gde su mnogi bili mnogo stariji od nas i većina su bili muškarci. U Prvom opštinskom sudu

Hronika

08.03.2016 u 08:05

Sudovi zaštitili 27 uzbunjivača

Sudovi u Srbiji vode 36 postupaka koje su pokrenuli uzbunjivači, a 27 „duvača u pištaljku” dobilo je sudsku zaštitu. Nijedan od njih, međutim, nije dobio status uzbunjivača, jer tako nešto nije ni predviđeno Zakonom o zaštiti uzbunjivača, koji se primenjuje od 5. juna prošle godine. – Ne postoji institucija koja priznaje status uzbunjivača. Građani mogu da otkriju informacije u vezi sa uzbunjivanjem, ali ne dobijaju status uzbunjivača, nego potvrdu da su izvršili otkrivanje neke informacije – kaže sudija Snežana Andrejević, zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Prvi uzbunjivač koji je imao sudsku zaštitu je Miloš Krstić. On je dobio otkaz kada je otkrio korupciju u jednoj osnovnoj školi u Mladenovcu, a vraćen je na posao odlukom Višeg suda u Beogradu. Sudsku zaštitu dobilo

Hronika

06.03.2016 u 08:05

Tri hiljade toga za srpske sudije

Sudije Apelacionog suda u Beogradu dobile su dopis Ministarstva pravde da se izjasne o svom konfekcijskom broju, kako bi mogle da im budu napravljene toge. Kako saznajemo, dopis je stigao i u Vrhovni kasacioni i Privredni apelacioni sud, dok sudije Prekršajnog apelacionog suda još nisu dobile formular u koji treba da upišu koji je broj njihove odeće. Dopis će narednih dana stići u sve sudove u Srbiji. U Ministarstvu pravde za naš list navode da će toge nositi sve sudije, a tender će biti raspisan na osnovu informacije o konfekcijskoj veličini svakog sudije. Još se ne zna ko će sašiti bezmalo tri hiljade crnih toga i koliko će to koštati državni budžet. U svim sudovima trenutno radi 2.803 sudije, ali ima 167 upražnjenih mesta, jer prema odluci Visokog saveta sudstva, broj sudija

Hronika

14.02.2016 u 22:05

Zadržavanje lične karte – nezakonito

Iako mnogi na ulazu u državne institucije bez pogovora ostavljaju lična dokumenta na portirnicama, malo ko zna da građanin ima pravo da traži od nadležnih u obezbeđenju da ga puste u objekat samo na osnovu uvida u ličnu kartu, bez zadržavanja dokumenta. – Onaj ko insistira na ostavljanju ličnog dokumenta, osim u slučaju da je to zakonom izričito predviđeno krši pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Ako još uskrati ulaz u zgradu, krši i druga prava građana – kaže za „Politiku” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kada na ulazima u zgrade organa uprave, sudova, ali i javnih institucija službenici zatraže ličnu kartu, najčešće je zadrže na portirnici i vrate je građaninu kada on napušta zgradu. Poverenik je Lični podaci

Hronika

31.01.2016 u 08:05

Kako je Živković otkrio Gašićeve prekršaje

Lični podaci građana nisu zaštićeni – to je potvrdio i registar neplaćenih novčanih kazni za prekršaje, koji je u sredu počeo sa radom. Samo dan kasnije objavljeno je da kazne za prekršaje nisu platili ministar Bratislav Gašić i direktor „Elektromreže Srbije” Nikola Petrović. Do ove informacije nije bilo teško doći za onoga ko je znao jedinstveni matični broj Gašića i Petrovića, jer JMBG, kao i ime i prezime određene osobe omogućavaju ulazak u registar za prekršaje i otkrivanje podataka o eventualnom dugovanju. Zoran Živković, predsednik Nove stranke objavio je na „Tviteru” fotografiju izvoda iz registra za ministra odbrane i napisao: „Smenjeni” ministar Gašić, po podacima iz njegove pristupnice SRS – dužan je za kaznu i ne može da registruje automobil!” Priložio je i uplatnicu za

Hronika

25.01.2016 u 10:05

Građanski zakonik uvodi surogat materinstvo

U skorijoj budućnosti, kada bude donet Građanski zakonik, u Srbiji će biti ozakonjeno surogat majčinstvo. Surogat-majke zapravo i nisu majke nego žene koje će decu nositi i doneti na svet, a gajiće ih i podizati majka i otac. Bar jedan od njih biće i genetski roditelj deteta, a u mnogim slučajevima to će biti oboje. Surogat-majka, kako se čulo na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, najčešće neće uopšte biti genetska majka deteta. Od polnih ćelija budućeg oca i buduće majke, dete bi nastajalo u epruveti, a onda bi se embrion polagao u matericu žene koja će sa budućim roditeljima sklopiti ugovor o rađanju za drugoga. – U Srbiji ima oko 300.000 parova koji ne mogu da imaju decu, a ovo bi bio jedini način da dobiju potomstvo. Mnoge žene imaju jajne ćelije sposobne za oplođenje, ali ne

Hronika

10.01.2016 u 22:00

Kad zakon demantuje sam sebe

Vozili ste čak 50 kilometara na sat brže nego što je dozvoljeno u naseljenom mestu. Policija vas zaustavlja, a vi tražite da sklopite sporazum o priznanju prekršaja. Upisaće vam se četiri kaznena poena, platićete desetak hiljada dinara, pa i 15.000 ako treba, samo da ne ostanete bez vozačke dozvole čitavih mesec dana. Sve bi to bilo lepo kada bi ovakvi sporazumi o priznanju prekršaja mogli da prođu na ročištu kod sudije za prekršaje. Svakodnevno takvi sporazumi u sudove dolaze, ali ne prolaze. Sudije ih odbacuju. Zašto? Zato što su dva zakona različito propisala kažnjavanje. Zakon o prekršajima „dopušta” da jedan lako pijani vozač „popije” samo dve kazne ako sa policijom sklopi sporazum, ali Zakon o bezbednosti saobraćaja zahteva da se okrivljeni „patosira” sa sve tri kazne – i novčana, i

Ekonomija

07.01.2016 u 09:05

Sudije oblače toge na jesen

Iako je ministar pravde najavio da će sve sudije u Srbiji od 1. januara nositi toge, „Politika” saznaje da krojači još nisu uzeli mere sudijama. Gde god smo pitali za toge, u Vrhovnom kasacionom, Apelacionom i Višem sudu u Beogradu, pa i u Privrednom apelacionom i Prekršajnom apelacionom sudu, niko o tome ništa nije čuo. Priča se da će ih najpre dobiti „specijalci” u zgradi u Ustaničkoj ulici, to jest sudije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, ali ni o tome nema potvrde. „Želim vam da Novu godinu dočekate u sudijskim togama. Sutra ćemo predstaviti prvu togu u Srbiji”, rekao je ministar Nikola Selaković pred oko hiljadu sudija u Vrnjačkoj Banji, na savetovanju sredinom oktobra 2015. godine. Sutradan je zaista promovisana prva toga u Srbiji, koju je

Hronika

02.01.2016 u 22:00

Odlazak kralja advokature

Branio je u sudnicama od Maribora do Bitolja. Duže od 50 godina aktivno se bavio advokaturom, a njegove spektakularne odbrane punile su novinske stupce i ušle u sudske anale. Branio je 700 optuženih za ubistvo i uspeo da oslobodi krivice čak 51 branjenika. Veljko Guberina je voleo medije i mediji su voleli njega. Uvek se trudio da ostavi trag o svom radu, pa je pored maestralnih advokatskih beseda napisao i mnogo knjiga. „Slučaj Točilovac”, ubistvo u vozu broj 116, „Farkaždinski slučaj”, ubistvo turskog ambasadora u Beogradu i mnogi drugi, našli su se u serijalu njegovih knjiga „Branio sam” i „To sam rekao”. „Istorija jugoslovenske advokature” u tri toma napisana je zahvaljujući Guberini, takođe i „Istorija advokature Srbije”. Deset tomova serijala „Svedok istorije” su beleške iz

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović