Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Teme nedelje.

28.12.2015 u 10:05

Kako je CIA napravila presedan za Jovicu Stanišića

Nezabeleženo je u istoriji američke tajne službe CIA da načini takav presedan time što će Haškom tribunalu poslati poverljiv dokument garantujući za Jovicu Stanišića kako bi mu pomogla da dobije privremeni otpust iz pritvora u Sheveningenu. Zahvaljujući američkoj štampi, javnost je saznala da je Stanišić osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu. U članku „Los Anđeles tajmsa”, napisanom 2009. na osnovu brojnih intervjua agenata CIA, uz saglasnost agencije, što je za ovu tajnu službu krajnje neočekivano, navodi se kako je CIA Hagu dostavila tajni dokument iz koga je proizašlo da je Stanišić radio za američku obaveštajnu agenciju, „pomažući napore da se u regionu sklopi mir”, kao i da za svoje „usluge” nikad nije primio nijedan dolar od Amerikanaca. To je dovelo do brojnih spekulacija da

Teme nedelje.

26.12.2015 u 22:00

Tribunal do sada potrošio dve milijarde dolara

Da li se iza odluke Žalbenog veća Haškog tribunala da poništi prvostepenu oslobađajuću presudu i ponovi suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju u stvari krije način da se produži finansiranje ovog suda, makar kroz „Mehanizam” koji će zameniti tribunal kad mu istekne mandat? Prema procenama, novo suđenje šefovima srpskih tajnih službi trajaće do 2021. Mehanizam za međunarodne krivične sudove, kad se Haški tribunal do kraja 2017. ugasi, odlučivaće o ovom slučaju. „Obnavljanje celog postupka koštaće međunarodnu zajednicu blizu dvadeset miliona dolara”, kaže u razgovoru za „Politiku” advokat Vejn Džordaš, član pravnog tima Srbije i svetski stručnjak za međunarodno humanitarno pravo. Prema rečima Džordaša, suđenje jednom optuženom u Hagu košta između 6.400.000 i 9.500.000 miliona

Hronika

18.12.2015 u 15:51

Stanišić i Simatović negiraju krivicu

Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki, bivši rukovodioci Službe državne bezbednosti Srbije, izjasnili su se pred Haškim ogrankom Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), da nisu krivi za ratne zločine. Ovo je prvo ponavljanje suđenja koje se vodi pred Mehanizmom od njegovog osnivanja. Stanišić (65), bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) MUP-a Srbije, i Simatović (65), bivši zamenik načelnika Druge uprave DB-a optuženi su pred Haškim tribunalom za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su ubijale, progonile i prisilno premeštale civile nesrpske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske od 1991. do 1995. godine. Pretresno veće Haškog tribunala je 30. maja 2013. utvrdilo da Stanišić i

Hronika

18.12.2015 u 00:01

Stanišiću i Simatoviću danas počinje novo suđenje

Suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije, danas kreće iz početka po svim tačkama optužnice po kojoj su 30. maja 2013. godine, posle čitave decenije postupka, oslobođeni. Sud finansiraju UN U februaru ove godine Haški tribunal je imao 569 zaposlenih iz 69 država. „Tribunal dobija sredstva za svoj rad iz budžeta Ujedinjenih nacija, svake dve godine. Budžet je rezultat detaljnih konsultacija Haškog tribunala i UN, pri čemu se u obzir uzimaju potrebe suda” , odgovoreno nam je u tribunalu. Haški tribunal saopštio je juče da će se Stanišić i Simatović, danas u 14.30, prvi put pojaviti pred Haškim tribunalom posle odluke o ponavljanju postupka. Bivši šefovi DB-a su od utorka zadržani u pritvorskoj jedinici

Hronika

17.12.2015 u 15:05

Što je važilo za Gotovinu i Haradinaja ne važi za srpski DB

Po odluci Saveta bezbednosti, Haški tribunal prestaje sa radom do kraja 2017.godine. Ko će onda suditi Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u ponovljenom procesu? Nešto što se zove „Mehanizam za međunarodne krivične sudove“ preuzeće suđenje bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije. „Ponovno suđenje u predmetu Stanišić i Simatović neće uticati na planirano okončanje rada tribunala do kraja 2017. To je u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN iz 1966., kojom je doneta odluka o osnivanju Mehanizma za međunarodne krivične sudove. Naime, u dodatku dva ove rezolucije, u okviru prelaznih odredaba, navodi se da ukoliko tribunal naloži ponovno suđenje u nekom predmetu, u tom slučaju za procesuiranje će biti zadužen Mehanizam međunarodnih krivičnih sudova”, kažu u Haškom tribunalu

Hronika

15.12.2015 u 15:50

Iznenadni haški udar na šefove srpskih službi

HAG - Bivšim rukokvodiocima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću biće ponovljeno suđenje u Haškom tribunalu po svim tačkama optužnice, odlučilo je danas Žalbeno veće tog suda, čime je poništena prvostepena oslobađajuća presuda. Oni će do suđenja ostati u pritvorskoj jednici tribunala. Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom 2013. oslobođeni svake odgovornosti za ratne zločine. Stanišić i Simatović su optuženi za ratne zločine počinjene na području Hrvatske i BiH i za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu. Haško tužilaštvo je izreklo žalbu na oslobađajuću presudu tražeći da se dvojica funkcionera SDB-a proglase krivima po svim tačkama optužnice. Optužnica Stanišića i Simatovića tereti i za zločine progona, ubistva, deportacije i

Hronika

10.12.2015 u 21:51

Tužilaštvo od policije traži dodatne provere za Rodića i Lađevića

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je radi dodatnih provera i prikupljanja podataka dostavilo MUP-u prijave protiv vlasnika „Kurira” Aleksandra Rodića i glavnog urednika ovog tabloida Milana Lađevića, osumnjičenih za podstrekavanja Aleksandra Kornica na lažno prijavljivanje krivičnog dela, navodi se u saopštenju tužilaštva. Iako je ministar policije najavio povlačenje prijave protiv vlasnika i urednika „Kurira”, dodatne provere i prikupljanje podataka su zatraženi dok se čeka donošenje odluke Apelacionog javnog tužilaštva u vezi sa izjavljivanjem prigovora Kornica koji je podnosilac prijave protiv Damira Dragića i Dragana Vučićevića. Tužilaštvo je združilo prijave protiv Rodića, Lađevića i Kornica i vodiće se jedinstveni postupak. Podsećamo, „Kurir” je 27. novembra objavio optužbe

Hronika

09.12.2015 u 12:01

Izrešetan u sred dana, nadomak policijske stanice

Vladimir Bjelanović (37) ubijen je juče u 10.10 sati u Mileševskoj ulici 50 u Beogradu, kada je na njega najmanje dvadeset hitaca ispalio napadač koji je nosio kapu sa prorezima za oči, poznatu kao fantomka. Na Bjelanovića je pucala zasad nepoznata osoba iz automobila „fijat bravo” beogradske registracije, potvrđeno je za „Politiku” u MUP-u. Kako smo nezvanično saznali na mestu događaja, na Bjelanovića je pucano u trenutku kada je on automobilom krenuo sa parkinga. Ubica je prvo ispalio dva hica u šoferšajbnu automobila „reno megan” u kome je Bjelanović bio sa devojkom. Nakon toga Bjelanović je izašao iz automobila i počeo da beži. Ubica je na njega ispalio nekoliko metaka na ulici, a kada je ranjeni Bjelanović pao, prišao mu je i ispalio dva hica u glavu.

Hronika

09.12.2015 u 15:05

Tužilaštvo ne odustaje od gonjenja Rodića i Lađevića

Više javno tužilaštvo prepustilo je Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu slučaj podstrekavanja na lažno prijavljivanje, za koje su prošle sedmice osumnjičeni vlasnik „Kurira” Aleksandar Rodić i glavni urednik ovog tabloida Milan Lađević. „Krivična prijava protiv Aleksandra Rodića i Milana Lađevića za podstrekavanje Aleksandra Kornica na lažno prijavljivanje krivičnog dela, u naše tužilaštvo je stigla u ponedeljak, a prosledio ju je viši javni tužilac. Prijava protiv Aleksandra Kornica, koji se tereti za lažno prijavljivanje, objedinjena je prijavi protiv Rodića i Lađevića i vodiće se jedinstveni postupak. Iz MUP-a Srbije nije stigao nikakav ’zahtev’ za povlačenje krivične prijave”, rečeno je juče za „Politiku” u Prvom osnovnom tužilaštvu. Kao što je poznato, u petak veče, na

Hronika

02.12.2015 u 22:00

Hronika upotrebe poligrafa u srpskoj politici

Prošla su četiri dana otkako je republički tužilac Zagorka Dolovac obavestila javnost da će u saradnji sa drugim državnim organima sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, ali i dalje nije jasno o kojem bi ovde krivičnom delu moglo biti reči. Praksa je takva da, dok traje prikupljanje obaveštenja o eventualnom krivičnom delu, nije neophodno da se postavlja, ili javno saopštava, tačna kvalifikacija tog dela. Stručnjaci za krivično pravo – „Politikini” sagovornici ni juče nisu želeli da komentarišu za koje krivično delo bi mogli da se terete oni koji destabilizuju državu. „Ne postoji krivično delo državni udar niti destabilizacija zemlje. U ovom slučaju možda bi moglo da bude reči o krivičnom delu ugrožavanja ustavnog poretka”, objasnio je nezvanično

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Bojović